PARADOKSIJA: јун 2011

среда, 22. јун 2011.

XIII Balkanska Smotra Mladih Strip Autora

U Leskovcu, u petak 24.06 počinje XIII Balkanska smotra mladih strip autora, trodnevna manifestacija koja je od skromnih početaka 1998. prerasla u kičmu srpske strip scene! Ovu tradicionalnu manifestaciju organizuje škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, koja radi u okviru Leskovačkog Kulturnog Centra još od 1995.godine.

Manifestacija će se održati od 24. do 26. juna u prostorijama Leskovačkog Kulturnog Centra, Narodnog Muzeja u Leskovcu i Biblioteke “Radoje Domanović”.

Plakat za ovogodišnju manifestaciju je nacrtao
Filip Andronik (autor čuvenog zaboravnoj junaka Amnezije),
a obojio Damjan Mihailov

Svoje učešće na manifestaciji najavilo je više od 200 autora iz Srbije, ex-yu republika, Bugarske, Rumunije i Grčke.

Smotra će i ove godine biti nagradna, pa će najbolji u kategorijama mladog strip crtača, ilustratora, strip scenariste i strip teoretičara na prostoru Balkana dobiti plakete sa likom Nikole Mitrovića Kokana, a dodeliće se i četiri dodatne diplome u sve četiri kategorije... Diplomu će dobiti i najbolji debitant, a dodeliće se i plaketa za doprinos srpskom stripu, čiji će dobitnik biti predsednik tročlanog žirija za dodelu ostalih priznanja.

Svi pristigli radovi biće izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra u Leskovcu i njihovi autori će autori dobiti zahvalnice za učestvovanje na smotri kao i biti pobrojani u katalogu koji će svaki učesnik dobiti.

U sklopu same manifestacije koja ce trajati tri dana, održaće se nekoliko predavanja, javni čas crtanja u holu Kulturnog Centra, projekcije animiranih, igranih i dokumentarnih filmova, promocija nekoliko strip časopisa (iz zemlje, ali i iz inozemstva) i knjiga o stripu, a biće neizostavno i tribina, javnih intervjua te okruglih stolova.

Priča o leskovačkoj strip-tradiciji počela je još pre šest decenija, sa radom Nikole Mitrovića - Kokana, crtačem koji je svojim radom za Dečje Novine na serijalima Mirko i Slavko, Partizanske priče i Nikad Robom ostavio trajan trag u istoriji srpskog stripa. Sredinom devedesetih, u trenucima sunovrata domaće strip scene, Mitrović se odvažava da pokrene Leskovačku školu stripa, koja će nakon njegove smrti 1997. godine poneti njegovo ime, a njegovu ideju, rad i entuzijazam naslediti i preuzeti Srđan Nikolić - Peka i Marko Stojanović, stvaralački tandem koji nam je podario pseudoistorijski nacionalni ep u stripu, Vekovnike, momci koji su alfa i omega Leskovačkog stripa, ali i cele domaće strip scene. Jedino zahvaljujući njihovom naporu i nesebičnom zalaganju Leskovačka smotra stripa je i opstala svih ovih godina, kao najsrtarija strip smotra na našim prostorima!

Program ovogodišnje smotre:

24.06.2011.

16h Promocija petog broja makedonskog strip magazina Sindrom i monografije „10 godina strip grupe Čaj… Odličan”

17h Promocija strip albuma „Duboko i hladno”

18h Predavanje Darka Perovića „Sve o Boneliju”

19h Javni intervju sa Zdravkom Zupanom i Zoranom Stefanovićem

19:30h Otvaranje strip berze

20h Otvaranje izložbe mladih strip crtača Balkana u galeriji Leskovačkog kulturnog centra, dodela nagrade za doprinos srpskom stripu, dodela nagrade „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip

21h Ekskluzivna promocija leksikona „Stripovi koje smo voleli“

25.06.2011.

12h Predstavljanje beogradskog strip izdavača „System Comics”

13h Tribina „Mesto balkanskih strip autora u francusko-belgijskom stripu”

14h Promocija novih brojeva magazina „Strip Pressing” i „Think Tank”

17h Predavanje Dražena Kovačevića „Osnove kadriranja”

18h Promocija prvog albuma serijala „Beskrvni” i knjige “Leskovački strip 1950-2010”

19h Promocija hrvatskih strip časopisa Strip revija i Stripos

20h Otvaranje izložbe „Istorija Hrvatskog stripa: Slavonski strip” u Narodnom muzeju i dodela memorijalnih nagrada „Nikola Mitrović Kokan“ nagrađenim autorima

21h Predavanje Željka Gašića i Ratka Radunovića „Hrvatski strip danas”

26.06.2011.

12h Promocija strip albuma “Amnezija” bosanskohercegovačkog autora Filipa Andronika

13h Predavanje Bogoljuba Arsenijevića Makija i Zorana Stefanovića „Valjevski strip“

14h Predavanje Adriana Barbua i Aleksandrua Pope “Rumunski strip nekad i sad”

18h Svečeno zatvaranje manifestacije i dodela zahvalnica u galeriji Leskovačkog kulturnog centra

Katalog XIII balkanske smotre mladih strip autora možete preuzeti ovde (36mb). U katlogu možete pročitati intervju sa Markom Somborcem, radove nekoliko autora, bigrafije dobitnika nagrada, sve o hrvatskom/slavonskom stripu, i još dosta toga. Još bolje, umesto preuzimanja, ako ste u mogućnosti, dodjite na smotru i dobićete svoj primerak kataloga, a uz se družiti sa strip autirima, prisustvovati brojnim radionicama, tribinama i izložbama.

Nažalost, već tradicionalno, MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE TREĆU GODINU ZA REDOM NIJE NAŠLO ZA SHODNO DA POMOGNE ODRŽAVANJE OVAKO VAŽNE MANIFESTACIJE ZA STRIP I KULTURU UOPŠTE!

понедељак, 20. јун 2011.

Prosvetni Magazin - novi e-časopis

Kreativnost, entuzijazam i dobra ideja u kombinaciji uvek iznedre nešto lepo! Ovoga puta, uz ideju da doprinesu poboljšanju obrazovnog sistema u Srbiji i unaprede informisanost i položaj prosvetnih radnika, uz entuzijazam da sve to učine volonterski, iz ljubavi prema svom pozivu, uz kreativan način realizaciije, grupa prosvetara okupljenih oko Obrazovnog Kreativnog Centra iznedrila je prvi broj elektronskog časopisa Prosvetni Magazin!

Prosvetni magazin je časopis koji uredjuju prosvetni radnici, učenici, ali i njihovi roditelji, kao i svi koji žele da daju svoj doprinos obrazovanju i prosveti uopšte! Časopis se distribuira putem e-mail adrese, ili se može pročitati on-line na sajtu OKC-a.

U prvom broju časopisa, koji je nedavno izašao, možete čitati o inkluziji, štrajku, internetu u nastavi, i drugim aktuelnim temama. Njega možete pogledati ovde, a za drugi se može prijaviti ovde, jednostavnim upisivanjem vaše e-mail adrese.

Ako radite u prosveti, ako se bavite edukazicijom i obrazovanjem, ako ste roditelj, ako ste radoznali, ovde ćete naći obilje korisnih i zanimljivih informacija i tekstova!

Za ovaj projekat čuo sam na blogu kod Dede (čiji članak možete da pročitate u samom časopisu), pa sam odlučio da i sam dam doprinos u promociji ovog sjajnog, nekomercijalnog projekta!

Za kraj, evo šta o Prosvetnom magazinu kažu sami autori:

Obrazovno Kreativni Centar vam predstavlja prvi broj Prosvetnog magazina, časopisa koji je isključivo namenjen prosvetnim radnicima. Zbog velike neinformisanosti prosvetnih radnika i marginalizovanog položaja u društvu javila se potreba za ovakvom publikacijom, koja će unaprediti naše profesije. Prosvetni magazin zamišljen je kao online časopis čiji su autori nastavnici, direktori, pedagozi, učitelji … učenici.

Pored svog informativnog sadržaja, Prosvetni magazin imaće edukativni i korisni sadržaj: opise časova, nastavne metode, načine upotrebe savremenih nastavnih sredstava, savete za realizaciju časova, informacije o stručnom usavršavanju … i još mnogo toga. Autori časopisa ste vi, prosvetni radnici iz Srbije, nastavnici, učitelji, direktori, stručni saradnici, svi oni koji imaju želje da pomognu obrazovnom sistemu. S toga vas pozivamo da nam date povratnu informaciju o našoj (vašoj) publikaciji i da nam date komentare, savete, predloge, sugestije šta bi mogli uraditi a da časopis bude što savršeniji. Pozivamo vas da zajedno sa nama učestvujete u kreiranju, pošaljete nam svoje tekstove koji su temom vezani za naš obrazovni sistem. Nemojte se ustručavati, nemojmo dozvoliti da i dalje ne učestvujemo u kreiranju obrazovnog sistema u kome radimo, sigurni smo da imate šta reći, pokazati, predložiti i naučiti druge.

среда, 8. јун 2011.

STING, simfonija raštimovane muzike

U ovim trenucima publika u Beogradskoj Areni nestrpljivo očekuje da se na scenu, ispred velikog orkestra, pojavi Sting, koji će svoje velike hitove predstaviti u novim aranžmanima za orkestar, u okviru turneje Symphonicities!

Volsend je malo mesto u Engleskoj, smešteno izmedju Njukasla i Severnog mora, na obali reke Tajna koja je na jednom svom delu pretvorena u groblje brodova. U senci njihovih silueta rodio se i odrastao Gordon Metju Samner. Nešto više od dvadeset godina kasnije dobiće nadimak Sting, 1985. tim imenom potpisaće svoj prvi solo album, još dvadeset godina kasnije to ime će postati sinonim za zvuk koji će flertujući sa najrazličitijim pravcima u muzici Gordonu Samneru doneti planetarnu popularnost i brojna priznanja.

Koliko je volje i vremena potrebno da u sebi prepoznamo želje i htenja za koja često i nismo sigurni odakle dolaze, koja poput oživljenih arhetipova usmeravaju biće ka neizvesnoj budućnosti kao da je ona već poznata, pisana i pročitana, možda ponajbolje svedoči primer ovog muzičara koji se nikada nije zadovoljavao otkrivenim, već ga isključivo koristio kao novu polaznu tačku.

slika sa koncerta u Novom Sadu, 2006. god

(nije da se hvalim, ali bio sam u prvom redu!)

Priča je počela kao i mnoge druge: ničim izazvana »slučajnost« koja prestaje to da bude i postaje nagoveštaj.

Raznoseći mleko, uštedeo sam dovoljno novca da kupim akustičnu gitaru na koju sam bacio oko. Ima već tri meseca kako visi na zidu u 'Bredforfdovom muzičkom dućanu'. Košta šesnaest gvineja, što je dosta novca, ali ja sam prvi put u životu zaljubljen.

Gitara, odnosno muzika, će postati i sredstvo i cilj, a ideje koje je mali Gordon pokupio u katoličkoj školi, uticaj sredine i roditelja, pripadnost nižoj srednjoj klasi, kao ishodišna tačka.

Gospodin Makgaf će nam sa analitičkom precižnošću predavati englesku književnost. Provešće nas kroz beživotne predele Eliotove Puste zemlje, Danteovog Čistilišta i pakleni oganj Džojsovog Portreta umetnika u mladosti. Pomoći će nam da upoznamo ljudske tragedije kod Šekspira, i sitne ljudske slabosti u Čoserovim Kenterberijskim pričama.

I opet, kao i u toliko drugih slučajeva, sredina i vreme će biti zahvalni za sve vidove aktivnosti osim za one koje svoj finansijski efekat pokazuju u nekom budućem periodu. Tako se Sting posle rada na gradjevini i posla u opštinskoj administraciji, odlučio za posao koji će mu omogućiti dovoljno prostora i finansijske stabilnosti.

'Gaže' su sve što želimo da radimo. Zaradjivati svirkom za život čini nam se, ako ne najplemenitija, a ono bar najpoželjnija ambicija. Za one koji tako razmišljaju, na koledžu za nastavnike moguće je, uz minimum akademskog rada, održavati glavu iznad vode.

Izmedju prve gitare i planetarnog uspeha grupe Police, umetnuće se »gaže« Stingove prve grupe Desno skretanje, pisanje muzike za mjuzikle, angažman na prekookeanskom brodu...

Prekookeanski brod 'Orijana' otisnuće se iz Sautemptona 17. jula. Na njemu ćemo zabavljati putnike kao trio Ronija Pirsona, a ne kao Poslednje skretanje. Ovo, naravno, ne radimo radi karijere. Sviraćemo popularne melodije, muziku za koktele i čajanke, sve u svemu - gerijatrijsku plesnu muziku.

Njegovo učiteljevanje potrajaće cele četiri godine, a onda će ga neka, ne tako iznenadna odlučnost, naterati da sa njegovom tadašnjom suprugom Frensis i jednogodišnjom bebom krene put Londona.

Noć je na putu M1 ka jugu. U kolima smo Frensis, ja, mali Džo, koji spava u nosiljci na zadnjem sedištu, i pas. Nosimo nekoliko torbi sa odećom, dve gitare i Frensisinu trščanu stolicu za ljuljanje, i to je sve što imamo. Nemamo posao, kuću, jedva da imamo novca, ali smo ushićeni, jer smo ovo godinu dana planirali. Imam osećaj da moj pravi život tek počinje, i da je sve pre ovoga bilo nasumično vežbanje za ovaj trenutak.

London se pokazao očekivano negostoljubivim. Mladom bračnom paru nije lako da pronadje čak ni stan koji bi bio iole pogodan da ispuni zahteve koje nameće jedna beba, a socijalna pomoć i sporadični poslovi dovoljni su da se volja koja je Stinga terala nekom zamišljenom cilju ne pretoči u puko preživljavanje.

Potkraj godine, pošto smo uspeli da platimo zakupninu za stan i kupili tepih i nešto nameštaja, osećamo se nešto mirnije. Frensis ima sve više posla na televiziji, i dobro zaradjuje. Ja, medjutim, osim socijalne pomoći, i dalje nemam redovna primanja, i zato sam pokušavao da doprinesem kućnom budžetu radeći kao model u reklamam za džins. Tako sam počeo da radim nešto što nikada ne bih očekivao, da zaradjujem samo na osnovu toga kako izgledam.

Ono što će se u tom periodu pokazati kao ključni dogadjaj za Stingovu karijeru je poznanstvo sa Stujartom Koplandom, kasnije i Endijem Samersom, sa kojima će u godinama koje dolaze činiti trio Police. Posle dosta uloženog truda i poznanstva sa producentom Majlsom Koplandom uspeh se nije činio tako dalekim i nedefinisanim pojmom.

Stvarati hibrid tako što smo uzeli vučnu snagu rokenrola i bešavno je zavarili na klizeće korito regea, bio je zanimljiv poduhvat, pogotovo u trenutku kada je post-pankerski pejzaž neke ljude počeo da podseća na ratište. Nama je to ratište izgledalo kao savršena prilika.

Oktobar 1977. Grupa Police je završila svirku u jednom klubu u Parizu. Na povratku u hotel Sting zadržava pogled na plakatu okačenom na vrata hotela. To je plakat za predstavu Sirano de Beržerak, Edmona Rostana, dramu o čoveku koji čezne za nedostižnom ženom po imenu Roksana.

Te večeri ću otići u svoju sobu i napisati pesmu o devojci po imenu Roksana. Zamisliću je na ulici ispod hotela, kako stoji i stoji, ali joj niko ne prilazi, i zaogrnuću je romantikom i setom Rostanovog komada, a ona će mi zauzvrat promeniti život.

Medjutim, proći će još par meseci dok pesma Roxanne ne dobije svoj materijalni pandan u vidu ugovora sa izdavačkom kućom A&M.

Dvadeset šesti je januar 1978 godine. Majls Kopland pobedonosno ulazi u studio sa osnovnim nacrtom ugovora sa A&M-om za naš novi sinl Roxanne, i s novom idejom za naslov albuma – Outlandos D' Amour.

»Roxanne« nikada neće postati pravi hit, uglavnom zbog svoje teme, ali je sam ulazak na Kapitolovu listu bio dovoljan da se podmažu zupčanici muzičke industrije. Uslediće turneja po Americi, a za Stinga i nekoliko filmskih uloga krajem 1978. (Velika rokenrol prevara, Na radiju, Kvadrofonija). »Police« će postati planetarni fenomen, svi albumi će postati platinasti, svi koncerti rasprodati. A onda na vrhuncu popularnosti...

Znao sam da nikada neću svirati sa dva bolja muzičara nego što su to Stujart i Endi, ali želeo sam muziku koja neće biti ograničena mogućnostima tročlanog sastava, takvu gde kao autor neću morati da prilagodjavam lične standarde, ne bih li održao nešto što je u suštini bilo samo privid demokratije u bendu. Još jednom u životu odlučio sam da pobegnem, i da uprkos konvencionalnoj logici i zdravom razumu poslušam instinkte i zaputim se u još jedno neizvesno poglavlje života.

Ostalo je istorija muzike dvadesetog i dvadeset prvog veka.

Jedan od najautentičnijih muzičara današnjice, Sting, večeras po četvrti put nastupa pred publikom u Srbiji. U tekstu, koji je pre par godina za studentski časopis »PRESSEK« napisao moj prijatelj Zlatibor Stanković, korišćeni su delovi Stingovih memoara »Raštimovana muzika«, koji su se pojavili otprilike u isto vreme kad i njegov, za sada, poslednji autorski album Sacred Love, dakle 2003 godine. Sting se nakon toga okušao u, za njega, ne tipičnim vodama albumima Songs from the Labyrinth iz 2006. i If on a Winter's night iz 2009. Album Symphonicities, u okviru čije turneje nastupa sada, objavljen je 2010.

U ovim trenucima publika u Beogradskoj Areni nestrpljivo očekuje da se na scenu, ispred velikog orkestra, pojavi Sting. U ovim trenucima ja zavidim publici u Beogradskoj areni!

недеља, 5. јун 2011.

Umeće odlaganja zadovoljstva: Maršmelou test

Da li ste čuli za Stanford maršmelou test? Da li ste strpljivi? Šta je za vas zadovoljstvo i kakve veze ono ima sa karakterom, emocionalnom inteligencijom, samokontrolom, egom, uspehom u školi ili na poslu?

Zadovoljstvo je nekome hrana, nekome slatkiši, nekome šetnja kraj reke, cigareta, piće, lagana muzika, dobra knjiga, spavanje, vodjenje ljubavi,... Kažu da o ukusima ne treba raspravljati, jer ih je mnogo. Za zadovoljstvo bi moglo da važi nešto slično! Ipak, ja se neću baviti time šta zadovoljstvo jeste, već time šta način njegove „konzumacije“ može da kaže o nama. I ne, ovo nije jedna od onih priča o popularnoj psihologiji!

Ako više volite fil na torti, da li prvo pojedete njega ili koru? Ako vidite nešto što vam se zasvidja, da li ga kupite odmah, ili prošetate još malo, da pogledate još neke stvari? Ako vam ostane parče čokolade, da li ćete ga pojesti, ili ostaviti za neki kasniji trenutak, kada ćete više uživati u njemu? Da li prvo završite posao i obaveze, pa se tek onda prepustite nekom užitku?

Odricanje trenutnih nagona i zadovoljstava radi postizanja cilja, koji bi trebao da bude potpunije zadovoljstvo od žrtvovanog, naziva se odlaganje zadovoljstva. Sposobnost odlaganja zadovoljstva je u psihologiji bitan pokazatelj brzine i stepena sazrevanja kod dece i adolescenata, kako emocionalnog, tako i socijalnog. Mala deca, ponekad i neki odrasli ljudi teško razlikuju zadovoljstvo od potrebe.

Odlaganje zadovoljstva se još naziva i kontrola impulsa, snaga volje ili samokontrola, i sociološki gledano, predstavlja pozitivnu osobinu ličnosti koja je važna komponenta i pokazatelj emocionalne inteligencije pojedinca. Osim toga, eksperimentalno se dokazano da posedovanje ove osobine pozitivno odražava na akademski uspe pojedinca, kao i na uspehe koji se tiču nekih drugih oblasti živa, koje podrazumevaju planiranje na „duže staze“.

Godine 1972. Na Stanford Univerzitetu je sproveden čuveni „maršmelou eksperiment“ (Stanford Marchmallow Experiment). Profesor Volter Mičel (Walter Mischel) je proučavao grupu dece uzrasta od četiri do šest godina. Deca su jedno po jedno uvodjena u prostoriju u kojoj se nalazio samo sto i stolica, bez ičega drugog što bi im odvlačilo pažnju. Svakom detetu je onda ponudjen maršmelou kolačić i rečeno jmu je da može odmah da ga pojede, što je u redu, ali ako sačeka oderedjeno vreme (10-15 min) i ne pojede kolačić, dobiće još jedan. Onda bi ispitivač napustio prostoriju, a kamera je tajno snimala ponašanje dece. Deca su se na različite načine dovijala da ne pojedu kolačić, gledajući u stranu, pokrivajući rukama oči, dodirujući ga, cupkajući u mestu i sl. Neki su uspeli da ne pojedu kolačić (jedna trećina dece) i oni su bivali nagradjeni još jednim, dok ostali nisu odoleli izazovu i pojeli su kolačić gotovo odmah ili pre dolaska ispitivača! Stanford maršmelou eksperiment smatra se jednim od najuspešnijih behaviourističkih eksperimenata i on je ponovljen mnogo puta kasnije u sličnim uslovima. Pogledajte snimke sa jednog od ovih eksperimenata, pa procenite sami!

Urnebesno, zar ne!

Ono što je ponajviše iznenadilo Mičela i njegov tim bio je rezultat follow-up istraživanja koje je sprovedeneo sa istom decom desetak godina kasnije. Neočekivano, pronadjena je veza izmedju rezultata maršmelou testa i uspeha te dece u školi!!! Predškolska deca koja su bila podvrgnuta eksperimentu i koja su uspešno odlagala zadovoljstvo konzumacije kolačića, kasnije su pokazala mnogo bolji uspeh u školi i na testovima za završne i prijemne ispite, kao i uspeh na poslovnom planu u kasnijem životu! Ovi drugi su bili opisani od strane roditelja ili nastavnika kao nestrpljivi, tvrdoglavi, bez motivacije, često arogantni ili zavisni!

Termin kontrola impulsa potiče iz Frojdove psihologije i njegove teorije ličnosti. Po Frojdu, ličnost svakog čoveka čine Id, Ego i Superego. Id je princip zadovoljstva, ego je princip realnosti, a superego moralni princip. Zadatak ega je da zadovolji potrebe Ida, pritom poštujući moralna načela superega. Osobe koje nisu u stanju da odlože zadovoljstvo imaju Id koji je van kontrole ega i superega!

Kako se ova osibina menja sa godinama, pristup formiranju ličnosti deteta je stoga veoma bitan! Deca koja nisu od roditelja dobijala odmah sve što su htela, lakše su obuzdavala svoje želje i potrebe i kasnije bivala uspešnija i sposobnija za planiranje na duže staze, imala su bolju samomotivaciju i samokontrolu. Rezultati Stanford maršmelou testa i njegovih kasnijjih rimejkova potvrdili su da je sposobnost ili umeće odlaganja zadovoljstva kod dece jasan su pokazatelj budućeg uspeha jedinke!

Razmislite o tome!

I budite strpljivi, nemojte odmah da pojedete svoj kolačić!

Ah, to strpljenje! Neko reče „Bože, daj mi strpljenja, ali odmah!!!“