Kako je nastao Pera Detlić!

Priča kaže da jedan dosadni, uporni detlić zagorčavao dane i noći mladom bračnom paru, Volteru Lancu (Walter Lantz) i Grejs Steford (Grace Stafford) dok su u Šervud Lejku provodili svoj medeni mesec! Sa prvom kišom, „kljunotvorina“ detlića na njihovom krovu još više ih je obradovala. Osim glavobolja, detlić, koga su mladenci nazvali Pera Detlić (Woody Woodpecker), je Volteru dao i jednu ideju (jedna priča kaže da je to zapravo bila ideja njegove žene, dok je Lanc hteo da se ptice reši!). Kao što kažu, ostalo je legenda!

A kako je legenda počela?
Volter Lanc je rodjen 27. Aprila 1900. godine. Kao dečak, morao je da preskoči deo detinjstva i stara se o porodici, jer mu je majka umrla na porodjaju sa mladjim bratom, a otac je bio invalid. Neproživljenom detinjstvu kasnije se vratio kroz crtane filmove! Sa petnaest godina je počeo da radi kao pomoćnik u časopisu „New York American“. Urednik časopisa ga je preporučio Gregoriju La Kavi (Gregory La Cava), kasnije poznatom režiseru, koji je u Njujorku otvarao studio crtanog filma po nalogu R.V. Hersta, vlasnika pomenutog časopisa. Desetak godina kasnije, Volter odlazi u Holivud, gde je pisao scenario i gegove za komedije Maka Seneta. U to vreme jedan mladi, perspektivni stvaralac studija „Universal Pictures“ po imenu Volt Dizni imao je ideju da na filmu animira jednog miša, ali studio nije bio za to zainteresovan Dizni je zato sa svojom idejom prešao u studio „Coulumbia Pictures“ (a ostalo je još jedna legenda)! Vlasnik Universal-a  Karl Lemi je na njegovo mesto doveo Voltera Lanca i sa njim potpisao ugovor za produkciju popularnog Zeke Osvalda, na kome je Lanc radio punih deset godina! Lanc je tvorac prvog cranog filma u tehnikoloru „Kralj džeza“, u kome je nastupio i orkestar Pola Vajtmena, kao i crtane likove Čilija Vilija, Inspektora Radišu, Endi Pandu, Medveda Čarlija.

  

Lanc je Peru Detlića predstavio publici 25. Novembra 1940., kao gostujući lik Endi Pandi u filmu „Kuc, kuc“ („Knock, Knock“). Crtani filmovi su u to vreme pravljani za bioskopsko prikazivanje, pa Pera u svojim nestašlucima nije bio sputan „manirima“ dostojnim televizije! Njegov lik i izgled su vremenom evoluirali i menjali se, od lude, iritantne ptice, ka prefinjenijem detliću, koji čak prerasta u dobricu.

Peri Detliću je glas u početku pozajmljivao glumac Mel Blank, da bi kasnije tu ulou preizela Volterova žena Grejs. Melov glas se i dalje može čuti u uvodnoj špici, kada Pera kaže „Guess who?“ (Pogodi ko sam?).

Godine 1947. Pera je dobio svoju tematsku kompoziciju koja je, naravno, sadržala njegov čuveni, zarazni smeh koji je snimio Mel Blank, a kasnije i Grejs Staford. Upotrebljena prvi put u epizodi „Wet Blanket Policy“ iz 1948., ova kompozicija je postala  prva i jedina numera iz nekog crtanog filma koja je nominovana za Oskara za najblju filmsku muziku!

Na zalasku ere emitovanja crtaća u bioskopima, Pera Detlić je svoju televizijsku premijeru imao 1957. u epizodi Šou Pere Detlića (The Woody Woodpecker Show). Zahvaljujući svojoj popularnosti, Pera je ipak punio bioskopske sale sve do 1972., kada je Lanz zatvorio svoj studio zbog sve većih producentskih troškova, a popularni detlić se preselio na televiziju.

Bez obzira da li verovali u romantičnu priču o nastanku Pere Detlića ili ne, bitno da je on tu, medju nama i da je sa ostalim crtanim junacima uveseljavao i obogaćivao detinjstvo mnogih, pa i moje generacije. Pera Detlić je dobio i svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih. Ko zna, možda svega ovoga ne bi ni bilo da Volter i Grejs nisu otišli na medeni mesec u Šervud Lejk, ili da je Pera otišao pravo u policiju!

Uglavnom, uživajte u epizodi „Medjunarodni Pera“ koju sam odabrao za vas!!!

Kako bi Facebook izgledao u stvarnom životu!

O fenomenu Fejsbuka sam pisao već nekoliko puta, ali tu jednostavno uvek ima još nešto da se kaže! Očekujući film „Društvena mreža“ koji se bavi istorijatom i nastankom Fejsa, ovoga puta pažnju mi je skrenuo video klip „Fejsbuk u stvarnom životu“ (Facebook in real life) londonske grupe komičara „Idiots of Ants“. Ovaj klip je emitovan na televiziji Fox News još 13. Maja 2008., a na youtube-u je postao najgledaniji britanski skeč.

Grupa komičara „Idiots of Ants“ je nastala Novembra 2006, a zahvaljujući svojim dovitljivim skečevima, intrigantnim temama i britkom humoru gostovali su na mnogim radio i tv stanicama širom Britanije, kao i na mnogim festivalima humora.

Duffy - novi album "Endlessly"

Za razliku od muzičara koji su deo naše kolektivne svesti postali jedino (ili bar dobrim delom) zahvaljujući medijskoj sveprisutnosti, Duffy za svoj uspeh-preko-noći može da zahvali samo svom kvalitetu i veri u ono što radi. Njen prvi album „Rockferry“ iz 2008. postao je bum preko noći i prodat je u preko 6.5 miliona primeraka. Njen drugi, dugo očekivani album je sada spreman.

Kada sam prvi put pre par godina na VH1 video spot za pesmu „Mercy“, pomislio sam da je u pitanju neka stvar iz 50-ih ili 60-ih. Pitao sam se kako do sada nisam čuo tako dobru stvar! Proguglao sam ime „Duffy“ i dobio odgovor na svoje pitanje! Mercy nije bila neka dobra stara stvar, iskopana iz naftalina, već potpuno novi spot za potpuno novu zvezu-u-usponu, Duffy. Usledili su hitovi „Warwick Avenue“, „Stepping stone“, „Rockferry“, „Rain on your parade“,... Svojom pojavom, glasom i pesmama sa albuma prvenca, Dafi brzo je stekla blagonaklonost i publike i kritike.
Plavokosa i plavooka velšanka svoj novi album „Endlessly“ najavila je za 29. Novembar, a prvi singl sa ovog albuma „Well, well, well“ već je harao radio stanicama, a da se zvanično nije bio ni pojavio, a pre par dana pojavio se i spot.

Aimee Ann Duffy je rođena 23.juna 1984. u zabačenom priobalnom mestu u severnom Velsu, suviše daleko da bi  bila svedok ’ratovanja’ suprostavljenih muzičkih frakcija ili modnih trendova. Prva muzička sećanja vezuje za trenutak kada je kao mala banula u kuhinju i zatekla majku i očuha kako plešu uz Rod Stujarta. Kasnije je od oca pozajmila video kasetu sa ponatom emisijom iz 60-ih, „Ready, steady, go!“. Bitlsi, Stounsi, Voker Bradrs...gledala je tu kasetu dok se nije raspala.
Duffy je odrasla bez izgrađenog (nametnutog) koncepta šta je cool, a šta ne, šta je in, a šta ne, šta treba da voli, kako treba da se ponaša, ili da peva. Za nju je čak i sam dolazak u London bio kao bajka. A do Londona je morala da promeni dva autobusa i dva voza u jednom pravcu, i tako skoro svaki dan dok je snimala prvi album.
Sudeći po novom singlu koji je zaista „well, well, very well“, ništa manje uspešnu priču i ništa manje uspešne hitove ne možemo očekivati i od ostatka novog albuma, a onda sam tek siguran da će njeni hitovi trajati „endlessly“!

Stadion gori, a Karadžić se češlja!

Kocka je bačena - baklja je ubačena!

5. oktobar - deset godina kasnije!

Deset godina kasnije pitam(o) sebe: Gde smo bili pre? Kuda smo krenuli nakon? Dokle smo stigli sada? Kuda i kako dalje? Kako je budućnost obasjana svetlim nadama splasla u sivilo sadašnjosti? Zašto smo propustili svoje šanse? KO danas sme da nas pogleda u oči?  KO sme da nam da reč? Ko sme da nekom veruje na reč? Koliko toga smo hteli, koliko toga mogli, koliko (od) toga učinili? Koliko još sličnih pitanja mogu da postavim? Koliko odgovora možete da mi date?