Šta u životu znači jedna sekunda, jedan trenutak?
Neki trenuci ne znače ništa, neki znače mnogo, neki sve!
Nekome ne znače ništa, nekome znače mnogo, nekome sve!
Juče sam doživeo saobraćajnu nesreću! U jednom, naizgled običnom trenutku, u maglovitim jutarnjim časovima, na jednom lokalnom putu, u jednoj krivini, neočekivano sam naišao na poledicu koja me je velikodušno poslala u naručje steni pored puta! Ja sam, na sreću, prošao dobro, moj auto, nažalost, nije!
Bio je to jedan trenutak koji u mom životu nije trebalo da znači ništa, koji sada znači mnogo, koji je mogao da znači sve!
Ceo dan sam razmišljao kako se to desilo, zašto se to desilo, kako je moglo da se izbegne, ali i šta je sve moglo da se desi!
Kada se ovih nekoliko pitanja pogleda izolovano, van ovog, van bilo kog konteksta, možemo da vidimo da su to pitanja koja vrlo često sebi postavljamo u životu, pitanja koja slede u trenucima razmišljanja i meditacije posle nekih iole značajnijih (notornih) trenutaka u životu. Bez obzira da li smo zakasnili za (zadnji) autobus, nagazili odvezanu pertlu, polomili čašu u kuhunji ili nešto mnogo, mnogo ozbiljnije.
Svakome od ovih trenutaka, ali i bilo kom drugom dogadjaju i stanju u životu prethodi neka odluka. Odluka koju smo mi izabrali da donesemo!
Nedavno sam pročitao jednu sjajnu epizodu stripa Dilan Dog. U pitanju je specijal epizoda „Izbor“. Ne znam da li ste imali prilike da pročitate ovaj strip, da li vas strip uopšte zanima, da li ste upućeni u svet Dilana Doga? Čak i ako je vaš odgovor na sva ova pitanja negativan, nemojte propustiti da pročitate ovu epizodu, ako vam se za to ukaže prilika.
Ukratko: Dilan Dog, istraživač natprirodnih pojava, stoji na vrhu jedne zgrade, pred izborom koji može biti presudan po život njegovog vernog pomoćnika Gručoa! Tu dolazi „smrt“ koja čeka svoj plen, ko god to bio. Ishod situacije će zavisiti od Dilanovg izbora! Našavši se u situaciji u kojoj treba da donese odluku koja u trenutku može zauvek da promeni njegov život, Dilan se upušta u dijalog sa smrću. Smrt onda odlučuje da ga povede unatrag, kroz njegov život i pokaže mu neke od ključnih trenutaka u njegovom životu, neke od njegovih odluka koje su rezultirale ovim ili onim i pokaže mu šta bi se deslio da je njegov izbor bio drugačiji. Dilan sa čudjenjem prolazi kroz svoje „Priče o nepreživljenim životima“ i uvidja da su neki naizgled obični trenuci i odluke, efektom leptira uticali na mnoge kasnije stvari, na samog Dilana, na život i smrt ljudi sa kojima je on dolazio u kontakt.
Dilan Dog: A... kako sam odlučio? Dobro? Hoću reći... jesu li odluke bile ispravne?
Smrt: Ispravne, neispravne...glupih li izraza! Odabrao si i sad si ovde, to je sve!
I upravo tu je srž moje priče! Svi naši izbori, sve naše odluke u životu... nije toliko važno da li su bile dobre ili loše, jer kakve god nam se činile tada, u zajedničkoj kombinaciji one su rezultirale nama onakvim kakvi jesmo sada! Naša trenutna situacija, lično zdravlje, materijalno stanje, stepen uspeha u karijeri, ljubavni život, društveni život, nivo lične satisfakcije, naša interesovanja...sve je to kulminacija izbora koje smo donosili u toku svog života! Nekada lakših, nekada težih, nekada voljnih, nekada nametnutih, ali „naših“ izbora! U datim uslovima, mi smo ti koji smo sopstenim izborima stvorili svoju (subjektivnu) realnost!
Pre par godina nabavio sam jednu zanimljivu knjigu koja se zove „Šta bi bilo da je...?“. U njoj, neki od najuglednijih svetskih vojnih istoričara i analitičara zamišljaju kako bi tekli tokovi svetske istorije da su se neki dogadjaji, koje smatramo prekrenicama u istoriji civilizacije, odvili na drugačiji način, o čemu su ponekad odlučivale sekunde! Alternativna istorija sveta u kome je Aleksandar Veliki ubijen u bici kod Granika, pre nego je postao to što jeste, u kome su Mongoli uspeli da osvoje Evropu, u kome je Španska Armada ostala neporažena, Džordž Vašington nije uspeo da pobegne iz obruča Britanaca, saveznička invazija na dan D nije uspela... Svet danas bi bio mnogo drugačiji, a ipak, možda i ne bi!
I mi možemo da razmišljamo kako bi tekla istorija da nismo igubili Kosovski boj, da Gavrilo Princip nije ubio Ferdinanda, da nije ubijen kralj Aleksandar, da Tito nije uspeo da se izvuče iz obruča nemaca, da Milošević nije dobio izbore, da je premijer Djindjić živ...
Iako zanimljivo i izazovno, možda je bolje ne razmišljati mnogo o tome „šta bi bilo, kad bi bilo“ (šbbkbb), ne razmišljati toliko o tome „šta“ odlučiti, nego energiju usmeriti na pitanje „zašto“ smo doneli odluke koje smo doneli, zašto da izaberemo jedno, na štetu drugog! Svaka odluka koju smo doneli ustvari deo je nas, otkriva nešto o nama, ko smo i šta smo. Ponekad je mnogo važnije da shvatimo ne „šta“ odabrati/smo odabrali, već „zašto“ odabrati/smo odabrali baš to! A onda, moramo da živimo sa posledicama odluka koje smo doneli!
I nemojte da čekate da vam se desi nešto kao što se desilo meni juče, da bi ste počeli da razmišljate o ovome. Izbori koje ste već doneli, učinili su da budete to što jeste sada, izbori koji su pred vama takodje su deo vas, takodje su isto što i vi!
Kada je Neo u filmu „Matrix“ otišao da od Proročice potraži savet oko nekih teških odluka koje su bile pred njim, ona mu je odgovorilia:
„Ti nisi došao ovde da doneseš neke odluke, zato što si ih već doneo. Ovde si da pokušaš da razumeš zašto si ih doneo.“
Ne znam da li se slažete sa mnom? Ne znam ni da li sam jasno rekao to što sam hteo, jer sam još uvek pod utiscima jučerašnjeg dana. Uostalom, ja sam samo svoje misli kucao naglas!