Vikend je, vreme da se malo odmorimo od tema svakodnevice. Recimo, uz nekoliko kraćih pesama. Ni one nas doduše ne odvode dalje od sveta realnosti, naprotiv, možda i surovije ukazuju na njega, ali je poezija tu da u nama probudi neke stvari i osećanja koja su obično uspavana. Da li će, znaće svako za sebe, i svako u sebi!
IZGUBLJENI PUTOKAZI
Pitaju nas gde
treba da idu.
Mi im kažemo
-pa nastavimo da
tražimo svoj put.
_______________________
RAZLOG
Svuda oko nas
cveta cveće
Kako i ne bi
kad smo svi
postali đubre.
______________________
TRN
Boli me rana
zbog trna u njoj
Vreme je prošlo
I izvadilo trn
Sada me rana
boli za trnom.
____________________
ostale pesme na blogu:
Paradoksija
Plima i Oseka
Noćas
Noćurak :: Kiss me while the world decays :: Mixtape
-
Želeo sam da napravim jedan *robertsmitovski *romantičan, običan miks za
kasnu jesen.
Ali, to nije lako praviti u zemlji koja izgleda kao da neće dočeka...
Пре 23 сата
4 коментара:
...i trn nam moze nedostajati,ako postane deo nas...
Dopadaju mi se tvoje pesme
"Trn" je najbolja. Od prikazanih, naravno:)
Hvala na lepim komentarima i interesovanju za poeziju. Biće toga još, nadam se na zajedničko zadovoljstvo!
Skoro pa haiku! kažem to kao laik za haiku poetry:)
Razmišljao o tome da pišeš haiku? Tu, koliko znam, postoje neka pravila u pisanju?
Постави коментар