Kampanja: OSLOBODI INTERNET!

U subotu, 29. oktobra internet je proslavio svoj 42. rodjendan. Grupa internet-entuzijasta iz Bugarske smislila je originalan i zanimljiv način obeležavanja ovog datuma! Pokrenula je kampanju pod nazivom OSLOBODI INTERNET!

Ideja o internetu započeta je, kao i mnoge druge velike ideje, kao vojni projekat. Prva internet veza i prva razmena podataka dogodila se 29. Oktobra 1969.godine izmedju Univerziteta u Kaliforniji i Istraživačkog instituta na Stanfordu. Zato se i ovaj datum smatra rodjendanom interneta, iako je sama reč „internet“ počela da se koristi mnogo kasnije, tek decembra 1974.godine.

Danas, 42 godine kasnije, internet je integralni deo naših života, internet je način života, simbol jednog novog društva i novog pokoljenja. Internet je simbol slobode, slobode misli, slobode reči, slobodne razmene informacija, mišljenja i ideja, simbol budućnosti! U kontekstu 21.veka, upotreba interneta se već nameće kao osnovno ljudsko pravo!

Vodjena ovom idejom, grupa entuzijasta pokrenula je inicijativu „oslobodi internet“ (www.osvobodiinternet.com) sa ciljem da okupi što veći broj ljudi i kompanija koje će tog datuma, makar na jedan dan otključati svoje WiFi konekcije i time omogućiti dostup internetu svima. Kampanja je započela širokom medijskom kampanjom koju su podržali mnogi mediji, kompanije, blogeri i poznate ličnosti. Dovoljno je bilo otključati bar jedan kanal na svojoj bežičnoj mreži i obeležiti svoju hotspot zonu na on-line karti na pomenutom sajtu organizacije, kako bi ljudi mogli da vide zone slobodnog interneta.

Sa slobodnim dostupom internetu u više od 1600 WiFi zona (hotspotova) Bugarska je 29. Oktobra obeležila 42. rodjendan interneta i postala, makar na jedan dan, najveća slobodna WiFi zona u Evropi! Ideja za svaku pohvalu, zar ne?

Ideja je prevazišla granice Bugarske, pa su na mapi mogle da se vide i registrovane zone slobodnog interneta u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji, Nemačkoj, Poljskoj, Francuskoj i Holandiji. Nadajmo se da če sledeće godine imati još više odjeka u drugim zemljama, jer dobra ideja daleko se čuje! A za vas, koji toga još niste svesni (mada, ako čitate ove redove, sigurno jeste) internet je odavno tu, odmah iza ugla, otvorite mu vrata!

MALO ZANIMLJIVE INTERNET STATISTIKE

· 2 095 006 005 ljudi koristi internet u svetu
· 800 000 000 ljudi ima nalog na Fejsbuku
· 14 000 000 sati video materija je postavljeno na Youtube samo u toku prošle godine, a svake minute se postavi oko 48 časova novog video materijala
· 1 000 000 000 pretraga se obavi dvenvo na Google-u
· 837 000 000 ljudi ima e-mail adrese samo preko Yahoo mail, Google mail i Windows Live Hotmail naloga
· 2010.godine samo ostvareni internet saobraćaj preko mobilnih uredjaja iznosio je koliko i celi internet saobraćaj 2000.godine
· 0,6 ekzabajta (miliona terabajta) internet saobraćaja generisaće se mobilnim telefonima do kraja 2011.godine
· 15 000 000 000 ustanova biće povezano na internet do kraja 2015., a do 2020. ovaj broj će porasti na 50 000 000 000.

Internet – to smo mi svi!!!

Lopovluk zvani fiksna telefonija!

Bio sam mali, ali sećam se vremena kada smo negde sredinom 80-ih uveli telefon. Fiksni, naravno! Tada mobilne nismo ni sanjali! Sećam se kako smo pamtili kućne brojeve, pa razmenjivali sa drugarima u školi, sa rodjacima na ulici! Sećam se kako je bilo neobično kada telefon zazvoni, a svi trče da se jave!

Sećam se studentskih dana, kada je krenula priča sa mobilnim telefonima, kada su samo neke „face“ i budžovani nosili basnoslovno skupe „cigle“ zadenute za pojaseve i stavjali ih na stolove letnjih bašti dok su ispijali kafu (pridržavajući stolove da ih telefon ne prevrne!). Sećam se da smo se pitali šta će im to, jer je svet sasvim lepo funkcionisao i bez njih! Sećam se vremena kada su cigle postale dostupnije svima nama, ali se ustajalo u sred noći da se čeka red za karticu (tj. broj) ispred tek nekoliko Telekomovih predstavništva, kada su se kartice prodavale za desetine maraka i bile prava retkost. Učili smo se da podešavamo melodije i čudili kako je moguće napisati poruku i kako cela azbuka stane na 9 ili 10 tastera!

Sećam se svog prvog internet naloga. Dial-up, naravno! Mislim da je to bila 2002.godina. Sećam se krčanja modema, zauzetih telefonskih linija, pucanja veze, muka oko ponovnog uspostavljanja iste! Sećam se merenja provedenih online minuta, mukotrpnog učitavanja stranica, povećanih računa za fiksni telefon!

Mladjim generacijama će sve ovo delovati smešno, nerealno, jer su oni odrastali uz mobilne telefone, uz računare, uz fejsbuk! I nama, „malo“ starijim već je teško da se setimo kako je svet mnogo drugačije funkcionisao pre pet, deset ili dvadeset godina! Razvoj tehnologije, komunikacije i telekomunikacije odvija se velikom brzinom, tu, pred našim očima, a da često toga nismo ni svesni!

Protok i razmena informacije danas su preduslov za sve!!! Brojni načini razmene informacije nam ovo čine znatno lakšim! Osim telefona (fiksnog), tu su mobilni telefoni, tu su mejlovi, skajp, a sve više se za komunikaciju koriste i društvene mreže fejsbuk i tviter. U ovakvom okruženju konkurentnost utiče na bolju i kvalitetniju ponudu, kao i na niže cene usluga. Tako sada za iste pare imamo višestruko brži internet nego pre nekoliko godina, imamo razne akcije i promo pakete za nove i stare korisnike, odlične telefone za jedan dinar uz jednako povolje pakete i besplatne minute u svim mobilnim mrežama i slično.

Ovo izgleda jedino ne važi za fiksnu telefoniju koja uporito drži svoj monopol i bezobrazno visoke cene! Priče o drugom fiksnom operateru i jeftinijoj usluzi za sada su samo mrtvo slovo na papiru. Monopol donosi veliki profit i takva stvar se ne ispušta lako iz ruku!

Na celu ovu priču me je naveo pogled na poledjinu telefonskog računa koji mi je stigao prošlog meseca!

ZA SAMO 14 POZIVA PLATIO SAM SKORO 600 DINARA!!! TO JE U PROSEKU PREKO 42,5 DINARA PO JEDNOM POZIVU! A SVI POZIVI SU U FIKSNOJ MREŽI! Pa neka neko kaže da je mobilni skuplji od fiksnog! Za iste pare se u mobilnoj mreži dobija telefon, plus 200 minuta razgovora prema bilo kojoj mreži, mobilnoj ili fiksnoj! Ovih mojih 14 razgovora zbirno nisu trajali ni 50 minuta! PA NIJE LI TO LOPOVLUK!!!

Da, neko će reći da je 75 dinara za posebne usluge! Ta posebna usluga je identifikacija poziva, koja je možda nekada bila „posebna“ usluga, a danas se valjda podrazumeva, jer gotovo svaki aparat ima ekran. Ne, oni naplaćuju i to! Ma sve je luksuz! Hajde da se nabolje vratimo na sistem povezanih konzervi, ili dovikivanje sa prozora ili brda!!!

I da mi nije potrebna zbog ADSL-a, fiksnu liniju bih odavno već odjavio, a sam telefon spakovao u neku kutiju na tavanu, da jednog dana pokažem unucima kako se nekada komuniciralo!

Zanimljivi natpisi na registarskim tablicama!

Nove registarske tablice izazvale su dosta polemike još od samog početka. Kritike su se odnosile na dizajn, na upotrebu već zastarelog grba, na to što ne smeju da se buše, na upotrebu nelogične i nepotrebne kombinacije naših slova sa engleskim alfabetom (č,ć,š,...w,y,x), na to što se u policiji čekalo nedeljama na njih, i t.d. Kako god, one su sada već intergalni deo naše svakodnevice, pa smo se uprkos svemu već navikli na njih!

Ipak, medju mnogim novinama, ponaviše mi je privukla pažnju kombinacija slova-brojevi-slova, što je najdrastičnija izmena. Posmatrajući ove kombinacije, primetio sam neobične, zanimljive i nekad smešne natpise kojima su neki automobili "počašćeni". Neke od njih sam uspeo da uslikam proteklih meseci, pa sam odlučio i da ih podelim sa vama.

Mnogi ljudi kojima sam pokazao ove slike do tada nisu na to ni obraćali pažnju, a kasnije su mi se žalili da sam ih zarazio, da stalno na ulicama gledaju u tablice, neki su slikali i slali mi natpise! 

U svakom slučaju, evo nekoliko primera, a vi - širom otvorite oči...i spremite kamere!

Za početak, da bi ste išta videli, morate prvo da izadjete iz SO-BE

Onda, kada vidite zanimljiv natpis, pridjite sa kamerom. Ma ko se to šunja - NI-KO!

Slikajte i ako je neko na putu. Pazi ga ova Kec, ala PI-ČI (40 na sat)!

A i njemu se negde žuri. Možda mu se samo PI-ŠA!

Nego, ko je gladan? Na meniju je PI-RE...

a uz njega možete odabrati PI-LE,...

ili ako više volite ribu, onda SO-MA.

Naravno, za piće tu je PI-VO!

Ako se ovo nekome nije dopalo, neka bolje ĆU-TI.

Meni je svakako bila ČA-ST predstaviti vam sve ovo!

P.S. Pošto slika ima više nego što prostor ovog posta to dozvoljava, na fejsbuku sam naptavio stranicu "Zanimljivi natpisi na registarskim tablicama" gde može videti i ostale slike, kao i postaviti neke svoje! Naravno, "lajkujte" stranu, pa ćete redovno moći da pratite nove zanilmljive slike!

Za kraj, evo predloga za jednostavniji i jeftiniji dizajn:

Vredjanje novinara: Slučaj niška Toplana!

Grejna sezona još nije ni počela, a u Nišu se već uveliko priča o Gradskoj toplani! Pretpostavljate, ne u pozitivnom kontekstu! Za to postoje dva glavna razloga: 1) hladni radijatori, i 2) dug jezik direktora Toplane!

Razlog prvi!

Iako zvanična grejna sezona počinje 15. Oktobra, po Odlući gradskog veća obaveza je Toplane da greje i od 1.do 14. Oktobra (kao i od 16. Aprila do 1. Maja, po završetku grejne sezone) ukoliko srednja dnevna temparatura bude 12 stepeni ili niža. Nekoliko dana za redom, nakom naglog zahladjenja prošle subote, postojali su uslovi za prevremen početak grejne sezone u Nišu (kao i u dugim gradovima), ali su radijatori u stanovima ostali hladni! PR Toplane Milena Pavlović je 4.oktobra izjavila da je sve spremno za početak grejanja u Nišu, ali, nakon nekoliko hladnih dana, jedino su najavljene toplotne probe! 

Za veći deo grada, toplotne probe su podrazumevale stajanje pored prozora, u retkim trenucima kada izgreje sunce, ili pak paljenje klime ili grejalice!!!

Razlog drugi!

Nakon negodovanja gradjana i upornosti nekih medija, pre svega novinara portala Južne Vesti Predraga Blagojevića, nemajući (ne znajući) šta da kaže na pitanje da li postoji problem sa grejanjem u Nišu, gospodin direktor JKP Gradska toplana Niš Milan Ogrizović je odgovorio:

-Biću bezobrazan zato što postavljaš bezobrazna pitanja. Jel treba da zaposlimo nekog tvog u Toplanu, pa da nas ne čačkaš više?

Ovaj visoki gradski funkcioner (DS-a) pokazao je svojom izjavom neverovatan bezobrazluk, osionost, nepismenost i glupost. Ostaje pitanje da li je on navikao da na ovakav način (korupcijom) rešava i druge probleme, kao i pitanje kako je sam zaslužio tu funkciju. Ne mogu a da se ne setim činjenice da mnogo mladih, pametnih i obrazovanih ljudi čami bez posla samo zato što nisu stranački puleni!

Ovaj Ogrizovićev „ispad“ osudila su udruženja novinara, kao i centrala DS-a iz Beograda. Takodje, ovakav potez direktora Toplane sigurno neće motivisati gradjane da redovno izmiruju račune za grejanje koje plaćaju cele godine, a na kraju ipak moraju da se mrznu i trpe uvrede, makar i indirektno!

Da li će se slučaj završiti samo na rečima osude, ne znam! 

Znam samo da ove redove pišem u duplim čarapama, uz uključenu grejalicu, jer grejanja i dalje nema!

Glupe reklame: Raiffeisen banka (avion)!

Volim reklamu! Ali dobru, kreativnu, inovativnu, zanimljivu reklamu! Onakvu kakve vidjamo u „Noći reklamoždera“! Nažalost, takvih je malo. Mnogo je više nepromišljenih, nelogičnih, dosadnih, iritantnih, da ne kažem glupih reklama. Ili da ipak kažem - Glupih, brate (sa velikim „G“)! Takve glupe i iritantne reklame nas obasipaju svakodnevno sa svih kanala.

Jedna od takvih se do nedavno vrtela u EPP terminima. Ova reklma nije niskobudžetna, solidno je izrežirana, montirana i sl. Ali, ili je ona glupa, ili sam ja! Ništa ovde nije isključeno!

Ali, prvo pogledajte...

...a sad da vidimo!

Reklama prikazuje putnički avion na letu za Maltu koji se trenutno nalazi izad Sicilije. Stujardesa se obraća porodici Marković, koja je kupila karte samo za pola puta ?!?!?!?! i moli ih da napuste avion! U tom trenutku kreće vesela, energična muzika, pomenuta porodica sa osmehom na licu uzima padobrane, ostali putnici ih radosno pozdravljaju, stujardesa otvara vrata aviona i Markovići radosni hrle ka ambisu!!! 

Onda nam stavljaju do znanja da je to reklama za keš kredite Raiffeisen Banke, koji će nam se naći kada budemo „na pola puta“! „Koliko puta ste stali na pola puta“. I to je OK. Ali, ako neko stane „na pola puta“, ne verujem da će zbog toga biti srećan, još manje da će pevati i poigravati, još ako treba da iskoči iz aviona u letu. Mnogo logičnije bi bilo da se oni opiru, otimaju, da su uplašeni, ili bar zabrinuti  što ih izbacuju iz aviona, pa da im se onda keš kredit nadje i spase ih! Ako su već srećni (koliko god to bila suluda pomisao) što (i)skaču, pa šta će im kog djavola onda taj kredit?!

Ne vidim logiku, pomozite!

Bajka o časti – po(r)uka za sve nas!

Neverovatno je kako deca imaju tu sposobnost da pred nas, pred naše postupke, misli i dela postave ogledalo čiju sliku nismo sposobni da sami stvorimo, svojim kontaminiranim umovima! Nevinost dečjeg srca i bistrina njihovog uma neka nam češće budu opomena i smernica za mnoge puteve. 

„Bajka o časti“ je priča o svima nama, za sve nas, iz ugla jednog deteta koje je uvidelo stvari oko kojih smo mi navikli da zažmurimo na jedno oko (ako ne i na oba). Ova priča je dobila prvu nagradu na konkursu Društva Sveti Sava. Dosta se već toga reklo o njoj na netu, ali ako ste od onih koji su je propustili do sada, ovoga puta to nemojte učiniti!

BAJKA O ČASTI

U nekа dаvnа vremenа življаhu ljudi bistrogа umа i plemenite duše. Lutаli godinаmа po rаzličitim krаjevimа trаžeći mesto zа svoj dom. Kаd dođoše do Velike Reke, rešiše dа tu i ostаnu. Podigoše svoje kuće, nаprаviše svoje selo i izrodiše veliko, brojno i zdrаvo potomstvo. Izаbrаše sebi i krаljа po imenu Rаzum. Dobiše i veru, jezik i pismo. I tаko nаstаde nаrod. Beše nаdаleko poznаt po svojoj čestitosti i mudrosti.

Vreme je prolаzilo. Život im beše bogаt. Ali sve što je dobro, privuče i zаvidne ljude. Iz vrlo udаljenih krаjevа, gde su vlаdаle neslogа i mržnjа, а krаljicа im bilа Zаvist, krenuše dа nаpаdаju ovаj nаrod. Rušili im kuće, otimаli decu, pаlili knjige…

No, nаrod beše hrаbаr i neustrаšiv. Zаto Zаvist reši dа ubije Rаzum. Tаko i bi… Nаrod ostа bez krаljа te odluči dа vlаst pripаdne njegovoj ženi. Onа se zvаlа Čаst. Imаlа je kćerku Slobodu i sinа Život. I umesto dа bez Rаzumа nаrod propаdne, oni su sа Čаsti postаli još jаči. Čаst je vlаdаlа pošteno i dostojаnstveno. Bilа je skromnа, iskrenа i prаvednа. Kćerkа joj je u svemu pomаgаlа. Slobodа je bilа nаjlepšа devojkа nа svetu i voljenа u nаrodu.

Zаvist, već besnа, pokušа dа ubije i Čаst, аli bez uspehа. Zаtim pokušа dа otme Slobodu, аli je i onа bilа neuhvаtljivа. Nаrod ih je dobro čuvаo, bаš kаo što se čuvа nаjveći zаvet predаkа. No, Zаvist nije mirovаlа. Trаžilа je put do zlа. Tаko nаgovori Život dа se odrekne mаjke i sestre dobijаjući zа uzvrаt obećаnje – večnu slаvu i vlаst. Život je poverovаo. Nа prevаru zаtvori Čаst i Slobodu u kutiju zаborаvа. Postаde krаlj. Nаrod se uplаši novog krаljа jer Život bez Čаsti i Slobode je Život sа strаhom. Tаdа su istinа i nаdа dаleko, а tugа i zlo prve komšije.

Zаvist je imаlа kćerku Lаž kojа se po nаgovoru mаjke udа zа krаljа. Uz nju Život postаde još suroviji, а nаrod nesrećniji. Život i Lаž dobiše kćerku Prevаru i sinа Zаborаvа. Dođoše još crnji dаni Nаrod je propаdаo svаkim dаnom sve više. Od rаzumnog, čаsnog i slobodnog, ostаde sаmo prevаreni nаrod. I – zаborаvljen…

Ne prođe mnogo, а Zаvist odluči dа ode odаtle jer više nije imаlа nа čemu dа im zаvidi. Sа njom odoše i kćerkа Lаž i unuk Prevаrа jer im je, ovаkаv kаkаv je, Život dosаdio.Kаd je krаlj ostаo sаm, sа sinom Zаborаvom, oseti neizmernu tugu i pokаjаnje zа ono što je učinio svome nаrodu, te pаde u postelju. Sin se sаžаli nаd svojim ocem te odluči dа nаđe kutiju zаborаvа. Nije je bilo teško nаći. Bilа je nа putu, zаborаvljenа… Obrаdovаo se, аli ju je uzаlud pokušаvаo otvoriti. Sedeo je tužаn dаnimа pored očeve postelje nаdаjući se dа će nekim čudom ozdrаviti. Jednogа dаnа vide gа mаli dečаk zlаtne kose i upitа gа: “Poznаješ li ti Čаst i SloboduT “Ne, jа sаm se rodio posle njih”, odgovori Zаborаv, „аli ih poznаje moj otаc Život”. „Slušаj me dobro”, reče zlаtokosi, “аko želiš dа Život ozdrаvi, morаš ispuniti tri zаdаtkа-želje. Tаko će se kutijа zаborаvа otvoriti”.

Prvа željа: Učini dа Život zаuvek zаborаvi nа Zаvist, Lаž i Prevаru.
Drugа željа: Vrаti nаrodu Čаst i Slobodu!
Trećа željа: Ne dozvoli dа jezik tvogа nаrodа pаdne u zаborаv!

Zаborаv sve tаko učini, pа se Život iznovа probudi. Uz njegа su i Čаst i Slobodа živeli dugo i srećno.

Žive i dаnаs, аli ih trebа čuvаti od kutije zаborаvа…

***
Autor „Bajke o časti“ je Nikola Borovčanin, učenik 7.razreda (u vreme pisanja 6.razreda) OŠ “Vasa Čarapić” u Belom Potoku.