понедељак, 31. мај 2010.

Televizija: ZA ili PROTIV?

Nedavna dešavanja na „Farmi“ ponovo su aktuelizovala neka dugo prenebregavana pitanja! Kakva je i kolika uloga TV-a i medija uošte u današnje vreme? Da li postoje granice (ukusa, morala, etike,...) koje se ne smeju preći? Da li je danas manje opasno dati detetu kockice koje može da proguta, ili mu dati da gleda televiziju?...

Televizija je kreirala i pomerala granice društvenih ukusa i vrednosti još od svog nastanka. Emisije i sitkomi iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka sa stereotipnim porodicama na sofi ispred TV-a, sa stepeništem u pozadini i ćaknutim komšijom nisu više bili dovoljni publici čiju je glad morao da zadovoljava sve raznovrsniji meni. Medju medijima, televizija je prva prošla kroz crvenu traku uticaja i ubrzo odlučila da svoj uticaj iskoristi materijalno. Profit je postao osnovni cilj, borba za što veću gledanost bivala je sve bezobzirnija, a sve to na štetu kvaliteta tv programa, na štetu gledalaca, i u krajnjoj liniji na štetu samih tv kuća! 

Tv emisije i programi danas su puni eksplicitnih scena nasilja, seksa, uvredljivog jezika, nepristojnog ponašanja,... Ipak, ti programi nisu ništa drugo do slika i prilika trenutnih društvenih normi i standarda. S druge strane, televizija je ta koja nam je prvo nametnula te standarde i kodekse ponašanja, ili nam bar srdačno pomogla u njihovom prihvatanju. Tu negde shvatamo da smo se upleli u Vrzino kolo, odnosno da je naša dilema „kvaka 22“!

Na vrhu lestvice podilaženja najnižim strastima publike popeli su se tzv rijaliti programi, koji su se kod nas pojavili pre nekih četiri godina! Veliki Brat, Farma, Trenutak Istine,...i njihovi VIP klonovi bivali su sve bezobzirniji, suroviji i siroviji, sve isprazniji, a sve gledaniji! Reciklirane VIP ličnosti pronašle su novo zanimanje: učesnik rijaliti emisija, kako god se one zvale! Više nisu u modi kvizovi i emisije u kojima se traži i ceni znanje, inteligencija, kreativnost. Sada je poželjno da učesnici budu što gluplji, što vulgarniji, što neotesaniji, što više spremni na blamažu! Sa ovakvim receptom, gledanost je zagarantovana!

Kada sam ja išao u osnovnu i srednju školu, na tv ekranu su se vrtele emisije Opstanak, Branko Kockica, Posle 2000-te, Metla bez drške, ... Danas, ta imena deci ne znače ništa. Ona prepričavaju dogadjaje na Farmi ili u Velikom Bratu i skupljaju sličice Milana Stankovića! U periodu kada deca traže svoj lični identitet i izgradjuju odnos sa porodicom, društvom i suprotnim polom, zanemarujući uticaj medija i televizije na njih, zanemarujemo i njihovu, ali i svoju budućnost!
U Americi i Britaniji već 15 godina unazad anti-TV kampanje organizuju „Nedelju Bez TV-a“ (TV Turnoff Week). Svake poslednje nedelje u Aprilu, ljudi se pozivaju da se što masovnije priključe akciji i gledanje tv-a u tih nedelju dana zamene drugim aktivnostima, druženjem, sportom, učenjem novih veština, odlaskom u prirodu ili biblioteku,... Gotovo 25 miliona ljudi se u proseku odazove ovoj akciji, posle čega 80% njih manje vremena provodi uz TV, dok 15-ak procenata skoro da prestane da gleda TV. Po njihov proračunima, prosečni 19-ogodišnjak u Americi u toku svog života vidi 350.000 reklama i 18.000 ubistava na televiziji! Šta reći na ovaj podatak?
Ovakava klima nije i ne može da nastane odjednom. Ona je stvarana godinama i decenijama. U zemlji sa gotovo konstantnim socijalnim i političkim talasanjima, mase su morale biti nečim umirene, zabavljane! Emisije kojima se podstiče razmišljanje nisu bile poželjne. U takvom okruženju je nastao turbo-folk, za njim je usledio Grand i cela Pink-(ne)kultura! Pink i Saša Popović su godinama kreirali i nametali javni ukus i mnjenje, degradirali shvatanje pojma zabave! Ni državna televizija nije bila bolja, jer su klonirane serije Siniše Pavića i Zdravka Šotre imale isti (mada mnogo latentniji) efekat na društvo! Ljudi gledaju ono što im se nudi, često nekritički, i dan za danom, sve manje reaguju na ono što im je isprva šokantno. Granice njihovog ukusa se spustaju, a sa njima i moralne i etičke norme postaju porozne. Deca stvaraju svoje idole, odrasli se vezuju za likove sa ekrana i stvaraju mentalne odnose. Zato i ne čudi što je onomad grupa ljudi zamalo napala Ćeranićku na nekoj beogradskoj pijaci, kao posledica slike koju je o njoj stvorila Farma!

Mediji neosporno formiraju naš ukus! Televizija pre svih kreira dominantne kulture obrasce! Onda, pazite i birajte šta gledate! I, gledajte manje, a mislite više!!!

среда, 26. мај 2010.

Veliki VW skup u Nišu!

VW KLUB Srbija organizuje veliki skup ljubitelja i vlasnika Volkswagen vozila. U niškom naselju Vrežina, na platou ispred poznatog bazena, posetioci će imati prilike da uživaju u izložbi automobila, takmičenju u stylingu i dB dragu. Očekuju se učesnici iz cele Srbije, kao i gosti iz VW kluba i Bugarske. Uz pratnju D.J-a i dobro druženje, dobar provod je zagarantovan.

Ljubitelji VW vozila "Južna Pruga" će se potruditi da ovaj skup ni po čemu ne zaostane za sličnim skupovima u okruženju, a tome svakako možete doprineti i vi vašim prisustvom. Redoven, ažurirane informacije možete pratiti na FB strani ovog udruženja.

Evo i jednog od par aktuelnih radio i youtube najava:


уторак, 25. мај 2010.

LOST is found: kraj serije!!!

Završena je serija LOST (Izgubljeni)! Emitovanjem poslednje epizode ove serije 23. maja u 60-ak zemalja širom sveta završena je šesta i poslednja sezona jedne od najboljih, najuspešnijih, najintrigantnijih i svakako najskupljih serija svih vremena. Milioni fanova iz drugih zemalja, zahvaljujući internetu, nisu zaostali ni dana za dugo očekivanim finalem.
Ako seriju tek gledate, ili to planirate, ne brinite, spojlera ovde neće biti!!!

Ova serija prati živote putnika koji su preživeli pad aviona na letu Oceanic 815, na relaciji Sidnej- LosAndjeles. Negde u Pacifiku, stotinama kilometara van kursa, na živopisnom ostrvu, preživeli putnici ubrzo uvidjaju da pomoć neće skoro doći i da sile prirode nisu njihova jedina briga. Ostrvo je sve, samo ne obično. Na kašičicu otkrivajući njegove tajne, Izgubljeni otkrivaju da ostrvo ima misteriozne starosedeoce, da njime tumara crni dim, da je isprepletano podzemnim naučnim stanicama, otkrivaju da su njihovi životi isprepletani nitima sudbine, otkrivaju da se ništa ne dešava bez razloga...

Prva epizoda ove serije emitovana je 22. Septembra 2004. kao dupla pilot epizoda. Samo ona je koštala izmedju 10 i 14 miliona dolara, a prva sezona je imala prosečno 16 miliona gledalaca po epizodi! Gotovo cela serija je snimljena na Havajskom ostrvu Oahu. Tvorci serije su Dejmon Lindelof, Džefri Liber i J.J.Abrams. Iako inicijalno nije bio zainteresovan za projekat Izgubljenih, Abrams se zagrejao za ideju kada je prihvaćen njegov uslov da seriju prožimaju natprirodni elementi. Abrams i Lindelof su zajedno osmislili „bibliju“ serije i začeli glavne mitološke ideje i glavana dešavanja oko kojih će se vrteti radnja u čak četiri prve sezone. 

Po osnovnoj zamisli kuće ABC, serija novi serijal je trebao da bude baziran na ukrštanju koncepta i motiva iz romana Gospodar muva, filma Izgnanik, tv serijala iz 60-ih Giliganovo ostrvo i realiti šoua Survivor. Serija je neke ideje izvukla i iz popularne PC igre Myst. Ipak, iako bazirana na nekim postojećim idejama, serija Lost je razvila svoju izuzetno kompleksnu i originalnu priču baziranu na novostvorenoj mitologiji. Mnogi elementi serije mogu se pripisati naučnoj fantastici ili natprirodnim fenomenima, i upravo su oni osnova mnogih teorija i spekulacija fanova koje su pratile razvoj priče i dešavanja u seriji Izgubljeni. Teorije su se uglavnom bavile poreklom i prirodom ostrva, poreklom čudovišta, odnosno „crnog dima“ i starosedeoca, odnosno „Drugih“, zatim značenjem niza brojeva koji se stalno sreću u seriji, razlozima pada aviona, medjusobnom vezom i interakcijom likova,... Producenti su odbacili mnoge teorije fanova, pre svega onu da su svi preživeli zapravo mrtvi, a da je ostrvo Čistilište. Takodje, odbačene su teorije da na dešavanja na ostrvu utiču vanzemaljci, kao i da se sve dešava u nečijem umu ili snu.

Šta je onda ostrvo, koja je svrha njegovog postojanja, koji su razlozi da neki likovi žive, a drugi umiru,...? Serija je završena. Na nama je da odgovore pogledamo, ili bar pronadjemo izmedju redova. Uglavnom, ništa se ne dešava bez razloga!!!

O seriji Izgubljeni (Lost) se može još mnogo toga reći. Ipak, pošto rekoh da neće biti spojlera (ovo ne važi za komentare), da ne bismo pokvarili utisak onima još nisu seriju pogledali, ovde ćemo stati.

A vi, da li ste seriju odgledali, da li je gledate, ili niste još započeli? Da li vas je oduševila ili razočarala, jer ravnodunim vas sigurno nije ostavila?

среда, 19. мај 2010.

Zvonačka Banja - Video snimak

Kažu da jedna slika vredi hiljadu reči! Onda svakako jedan video snimak vredi hiljadu slika! Koliko god reči vredeo, ovaj snimak ostavlja bez teksta. Ako ste propustili moju prethodnu priču na ovu temu, preporučujem da pročitate ovaj post pre gledanja snimka.

уторак, 11. мај 2010.

Tarzan, gospodar džungle - ponovo medju nama!

Tarzan je fiktivni lik kojeg je 1912. godine stvorio pisac Edgar Rajs Berouz (Edgar Rice Burroughs). Gospodar džungle, kako je ovaj lik nazvan, prvi put se pojavio u priči Tarzan medju majmunima (Tarzan of the Apes) u oktobarskom broju časopisa All Story. Ova priča je, zahvaljujući svojoj popularnosti, kasnije dobila preko 20 nastavaka. Tarzan je privukao i pažnju filmskih stvaralaca, ali je možda najviše zaživeo i svoju renesansu doživeo u svetu stripa. Upravo u formi stripa, kao prvenac nove izdavačke kuće „Darkwood“, Tarzan je ponovo medju nama!


Stripoteka Darkwood, višegodišnje mesto okupljanja strip fanova, koja se do sada uglavnom bavila plasmanom i prodajom tudjih strip izdanja, odvažila se na krupan korak upustivši se u nemirne izdavačke vode. Za svoj prvenac su odabrali ništa manje neko Tarzana Berna Hogarta, koji se na našim prostorima tek sporadično pojavljivao i to u okviru strip revija Spunk i Stripoteka.  Ovoga puta, fanovi ovog pustolova, ali i fanovi strip umetnosti moći će da uživaju u prelpom luksuznom izadnju koje se na tržištu pojavilo juče, 10. maja.  Želeći da ispoštuje svoje najvernije čitaoce, Darkwood se odlučio da cena u početku bude promotivna, a da vremenom dostiže neku komercijalniju cenu. Tako će početna cena izdanja prvih mesec dana biti 1300 dinara (do 10.06.2010.), 1500 dinara od 11.06.2010 do 11.07.2010., i od 12.07.2010 trajno 1800 dinara, odnosno 18 eura.

Tarzan je bio prvi strip koji je  izlazio  šest decenija bez prestanka. Kao strip junak, zaživeo je 1929. kada je posao crtača ovog lika preuzeo mladi Harold Foster. Foster je Tarzanom stekao svetsku slavu, a stil i tehnike koje je uveo u Tarzana postale su vodilje u razvoju avanturističkog stripa uopšte. Nakon 7 godina rada na Tarzanu, Foster je 1937. usmerio svoj rad na strip Princ Valijant, dok je njegovo mjesto zauzeo upravo Bern Hogart.

Hogart je Tarzana uzdigao u nebeske visine vizuelnog pripovedanja. Prepoznatljiv po vizualnom ekspresionizmu, jakoj dinamici i velikom crtačom talentu, Hogart  se proslavio zajedno sa svojim junakom. Nakon Hogarta Tarzana su crtali i mnogi drugi crtači od kojih valja pomenuti  Rasa Meninga, ali su ipak Foster i pre svega Hogart crtači za koje će se Tarzan uvek vezivati.

1983. godine novosadska izdavačka kuća “Forum Marketprint” dobila je licencu za objavljivanje stripova o Tarzanu za ceo svet. Glavni crtač bio je Bane Kerac, a scenarista Slavko Draginčić. Naši autori su u rad na ovom stripu uneli neke novine, zapleti su bili prozaičniji, likovi pojednostavljeni, a priče je prožimala i doza seksa koja nije bila  svojstvena Tarzanu klasičnog doba.

Generacijama koje su odrastale 80-ih svakako je u sećanju duboko urezan i crtani film o Tarzanu. Njima će ovo izdanje zaigrati na kartu nostalgije. Mladjim generacijama, ovo će biti odlična prilika da se upoznaju sa likom Tarzana i delom velikana svetskog stripa, Berna Hogarta.

Više detalja i redovne novosti možete pronaći na odlično uradjenoj fan grupi na Fejsbuku.

недеља, 9. мај 2010.

Foto poezija 3: Kradljivac Zvezda

Odavno se nismo opustili uz malo poezije. I ovoga puta u već standardnoj kombinaciji sa fotografijom.



субота, 8. мај 2010.

I od popa uvo!!!

Ne kažu za džaba da se ovih dana na buvljaku može naći sve, od igle, do lokomotive! Nekad je važila izreka da ima svega, jedino nema od popa uvo! Pa, danas sam se uverio da se može naći ne samo uvo, nego i ceo pop :)




 
 
P.S. Nego, sad ozbiljno, šta još zapravo znači "episkop"?

уторак, 4. мај 2010.

Umro je Drug Tito - pre 30 godina!

Dana 4. maja 1980. godine, pre tačno 30 godina, u 15.05 časova u Ljubljani prestalo je da kuca veliko srce predsednika (naše) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i predsednika Predsedništva SFRJ i vrhovnog komandanta oružanih snaga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita. Neverica, more suza, težak bol i duboka tuga potresajli su radničku klasu, narode i narodnosti naše (bivše) zemlje, svakog našeg čoveka, radnika, vojnika, i ratnog druga, seljaka, intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku...


Tako je godinama nakon Titove smrti započinjala svaka informativna emisija ili novinski članak objavljen na današnji dan. Starijim generacijama će taj trenutak zauvek ostati u sećanju, svako je godinama na taj dan prepričavao šta je radio i gde se zatekao tog trenutka. Ja sam bio suviše mali da bi se bilo čega  sećao,  ali se zato jasno sećam kada smo u školi svakog 4. maja u 15.05h stajali mirno, uz zvuk sirene, praćeni budnim okom učiteljice!

Period koji će mnogi pamtiti po lepim, mnogi po ružnim uspomenama. U svakom slučaju, to je bio period koji će se pamtiti!

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails