„Ko se smeje, zlo ne misli“ kaže narodna mudrost! Ipak, naš(e) narod(e) mudrost odavno već ne interesuje. Interesuju nas tračevi, gluposti, besmisleni i prazni razgovori, plitak, prizemni humor, tuđe dvorište i prljav veš. Kada se pojavi neko ko nam bez pardona okreće ogledalo u lice, ko nam ukazuje ko smo, šta smo, i dokle smo stigli, to će, naravno, da nam zasmeta! Razlog je jasan – nismo dovoljno spremni/zreli da se našalimo na svoj račun, da prihvatimo svoje mane, gluposti ili nedostatke.
Sigurno ste već ispratili medijsku pompu oko par viceva/(neslanih) šala/pošalica/uvreda (tumačenja se razlikuju) koje je u svom tok-šouu „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ ispričao poznati voditelj, a na račun Hrvata i države Hrvatske. Samo nekoliko dana pre toga, slična priča, sa promenjenim ulogama, kada je u emisiji komičarke Čelsi Hendler izgovoreno par viceva/(neslanih) šala/pošalica/uvreda (tumačenja se razlikuju) na račun Srba i države Srbije. Pitam se, dakle, da li su ovi komičari preskočili granice ukusa i humora, ili je smisao za humor sistematski zakržljala osobina na ovim prostorima!
Demokratska Zajednica Hrvata u Srbiji, uvređeni Hrvati, Dragan Šutanovac, uvredjeni Srbi, ojađeni nacionalisti, obeščašćena dijaspora, & co ustali su u odbranu svojih prava, svog ponosa i časti, razmahali se pretnjama, tužbama, bojkotima, oduzimanjem frekvencije & co. Da nije žalosno, bilo bi smešno!
Za one koji su zaboravili, podsetimo se značenja reči satira:
„Satira je (književni) oblik kojim se kritički ismeva pojedinac, grupa, država ili vlast. Satira razobličava društvene nedostatke, političke strasti, ljudske sebičnosti, nepromišljenosti, mane i gluposti, a svojim podsmehom na podrugljiv i duhovit način kritikuje, opominje i kažnjava. Tehnika komičnog preuveličavanja i upotreba karikature, hiperbole i groteske, najmoćnije je umetničko sredstvo satiričara. Potrebno je neku deformisanu društvenu pojavu, mentalnu i moralnu izobličenost, prenaglasiti do te mere da ona postane očigledna svima.“
Ta nije li ono što Ivan Ivanović čini u svojoj emisiji parafraza, ako ne i definicija satire, jer njegove žaoke uprte su upravo na ismevanje nekih pojedinaca, država i vlasti, ali i na šalu na sopstveni račun? Ne ukazuje li nam on na nedostatke (našeg) društva, na ljudsku sebičnost, na gluposti, mane i nepromišljenosti, karikirajući stvari, ponekad (ili, iskreno, često) preuveličavajući ih? Morate se složiti da je naše društvo, prolazeći poslednjih decenija kroz svakojake muke i iskušenja, u mnogome postalo moralno i mentalno izobličeno, mnoge pojave koje su deformisane mi olako prihvatamo kao deo svakodnevice, kao nešto najnormalnije. Sve to je u toj meri postalo dobro integrisani deo našeg okruženja (time i nas samih) da sve ređe i bezvoljnije reagujemo na maligne pojave u društvu, više i ne verujući da se može bez njih! Naviknuti na političku degutantnost, na dominaciju Grand kulture, na turbo folk, na emisije koje (neskriveno) vređaju inteligenciju i mozak, na nakaradne rijaliti programe, na prizemni „narodni“ humor domaćih kloniranih porodično-ruralnih serija, pre ćemo glasati za „majku i domaćicu“ koja se javno kurva pred očima muža i malog deteta, pre ćemo pratiti dešavanja vezana za razne spodobe koje se, obučene u original (novopazarske) Guči haljine gladnom narodu hvale kako imaju tašne od 18.000 evra, pre ćemo slušati LeAmi-G-B13ravo-šou prazne priče, nego angažovati svoje sive vijuge (bar ono što je ostalo od njih, ono što nije pod prinudom atrofiralo) i postaviti sebi ista ona pitanja na koja reaguje Ivan, na kraju, zapitati se i zašto i kako je došlo do toga da nas u pomenutoj emisiji komičarke Hendler prozivaju na takav način!
Predrasude i stereotipi, koliko god bili pogrešni, plodno su tle upravo za humor i satiru! Bratstva i jedinstva više nema! Njih su zamenili opterećenost nacionalnim ponosom, identitetom i verom. Ako smo dovoljno mudri, predrasuda i stereotipa ćemo se rešiti lakše baš zahvaljujući tom humoru, i satiri koja ih (pre)naglašava do te mere da štrče, da postanu vidljivi u moru negativnih pojava! Nisu li cele kategorije viceva posledica takve prakse? Piroćanci su uvek škrti, plavuše i panduri uvek glupi, Crnogorci uvek lenji, Ero uvek pametniji od Amerikanca, Engleza ili Francuza, Mujo i Haso ovakvi, Lala i Sosa onakvi, Hrvati su ustaše, a Srbi četnici?
Poznati hrvatski kolumnista portala Index.hr Hrvoje Marjanović, tim povodom je napisao tekst koji osporava (smisao za) humor Ivana Ivanovića, ali svakao racionalizuje celu nastalu ujdurmu:
„Srbin koji ne voli Hrvate šokantan je kao i Hrvat koji ne voli Srbe. Šokirani ste kao kada kupite novu knjigu Nives Celzijus i shvatite da se radi o seksu s nogometašima.”
Marjanović prilično poentira poručujući:
“No, još je važnije naglasiti da "borci za nacionalna pitanja" pod hitno moraju početi birati svoje borbe jer postoji toliko ozbiljnijih stvari kojima se jedna stranka može baviti. Te stvari možda neće biti medijski popraćene, ali na kraju dana imali bi osjećaj da su odradili nešto korisno. Ivan Ivanović mnogima nije smiješan, ali svoju je "šokantnu šalu" izbacio trudeći se to biti. "Ja bih bacio bombu na Hrvatsku" u kontekstu težnje da budete duhoviti zvuči kao: "Ja bih njemu bacio klavir na glavu". Glupo je, prvoloptaški, lišeno mašte, dokazuje da vas je evolucija humora zaobišla, ali u suštini, namjera nije poticati nemire, bacati bombe ili klavire, već nasmijati.”
I zaista, gostujući u emisiji “Žene” na Prvoj, predsednik DZH Đorđe Čović pokušao je, ali samo pokušao, da obrazloži svoje argumente na osnovu kojih je pokrenuta ova priča. Utisak je da je Čović bio totalno neubedljiv. Tvrdeći da ne gleda “Veče sa Ivanom Ivanovićem”, verovatno da mu ne bi dao na značaju, zapravo je rekao da ne zna o čemu priča, da ne poznaje “neprijatelja”. Kada je prikazano uključenje predsednika Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji na HRT-u, g. Čović je rekao da taj čovek nije kompetentan da o tome priča. Ono što su voditeljke propustile da ga pitaju jeste zašto su onda njega, a ne g. Čovića pozvali za mišljenje sa HRT-a! Ali hajde, nije mu bilo lako, jer je bio “sam protiv svih” u studiju.
Ivanov program je jasno definisana komedija. Govor mržnje je jako ružna i pogubna stvar kojoj svakako treba stati na put. Međutim, mnogo je eksplicitnih primera takvog ponašanja na koje niko ne reaguje. Setimo se lanjskog gostovanja Tereze Kesovije u Srbiji! Prvo se ona kajala zbog svojih reči, pa joj je u BG-u kanula suza, na šta uvređeni Hrvati nisu štedeli reči poručujući joj “Tereza, izdajice, ostani kod četnika!”, a poznati autor Mišo Kovač je izjavio da “pevač koji ima dušu ne može da peva u Srbiji”. Ovo nije čak ni upakovano kao vic!!!
Videćemo kako će RRA reagovati ovoga puta. Mada, i njima bi bilo pametnije da se bave suštinskim problemima, da i oni biraju svoje borbe, jer ima mnogo bitnijih.
S druge strane, ne mogu da se otmem utisku da je celu ovu priču svojim pritiskom dodatno zabiberio g. Tijanić i RTS, a sve zbog “prepiske” oko Čolinog koncerta, nesportskog ponašanja & co!
Vratimo se Hrvoju:
“Međutim, koliko god Ivanović nekima bio neduhovit, njegovi kritičari to uspijevaju biti doslovnim shvaćanjem humora. Odmah šalju pismo vladiki Porfiriju da Ivanoviću opali packu jer pozvao je AL KAIDU da BACI ATOMSKU NA HRVATSKU. Tko su ti ljudi i što im prolazi glavama? Misle li oni da teroristi čame u svojim jazbinama, drže palac na okidaču i čekaju Ivanovića da im izda naređenje? Po toj logici i Let 3 namjerava bombardirati Srbiju i Čačak (neupućeni neka pogledaju/preslušaju pesmu sa istoimenog albuma iz 2005., prim. autora) “
Da li je humor Moni Pjatona svakome (jednako) smešan? Naravno, NE! Nekome je genijalan, nekome jako smešan, nekome dosadan, a nekome čak glup i nerazumljiv. Pa ovde se radi upravo o tome! Ivanov humor „ne kuži“ svako! On i nije za svakog! Da nastavim (i završim) sa tekstom pomenutog kolumniste „to samo znači da se ljudi trebaju izdići iznad besmislenih sitnica i shvatiti da se šale dijele na duhovite i neduhovite, ponekad primjerene i neprimjerene, ali ako ih zakonom počnemo dijeliti na dopuštene i nedopuštene, recite zbogom humoru i uđite u svijet u kojem cenzori, raznorazne udruge, političari i odvjetnici određuju čemu se smijemo smijati.
…
jedan večernji talk-show daleko je od "bureta baruta" koje će antihrvatskom elementu davati povod za stvaranje neutemeljene mržnje. U ovom se slučaju ne radi o nezamislivo brutalnoj šali već činjenici da se Srbin šali na račun Hrvata na prostorima koje nastanjuju ljudi preopterećeni pitanjem nacije i vjere. Prostorima na kojima humor i satira izazivaju šok, a iskreno zatucani stavovi utjecajnih pojedinaca divljenje i ovacije.
…
kada bi naš jedini problem bili šaljivi nacionalisti, problema ne bi bilo!”
Постови
