U poslednje vreme po novinama i internetu stalno nailazim na priče o (pre)agresivnoj i neprimerenoj (predizbonoj) kampanji političkih stranaka. A da li smo mi ikada bili u nečemu umereni, da li smo racionalno donosili odluke i zaključke, da li smo prozreli ono što je tik ispod površine priča koje nam se pričaju?! Da li nam je lakše da verujemo u ideale, lažne idole i prazne priče, nego da mućnemo svojom glavom?!
Posvećenost i upornost su vrline. Ali samo dok su u granicama normalnog, u granicama razuma. Nakon toga prelaze u fanatizam!
Idem jednim lokalnim putem ovih dana, kad na svakom koraku, na gotovo svakoj ravnijoj površini oblepljeni posteri „Hoćemo Šešelja! Nećemo Evropu“. OK, možda Evropa i nije za nas, definitivno ni mi nismo (spremni) za Evropu. Ali Šešelj...posle toliko godina, posle svega...
Gledajući sve one lepljene plakate, zapitao sam se „Hoćemo li Šešelja, zaista?“
Gledajući sve one lepljene plakate, simbolika lepljenja mi je sama nudila odgovore!
Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što godinama krije svoje lice!
Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što gledajući njega vidimo samo naličje!
Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što je sve oko njega rdjavo!
Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što i dalje čekamo na propaloj stanici ksenofobije,
propuštajući svaki autobus koji ide u budućnost!
Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što želimo da nam sela budu ovakva!
Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što želimo da nam kuće ostanu ovakve!
Hoćemo (li) Šešelja?
Da bi Toma (i drugi „izdajnici“) visili na banderi!
Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što fanatizam u lepljenju plakata (na vrhu tunela) ne samo da narušava prirodnu lepotu,
već narušava i zdrav razum!
Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što ne znamo šta bismo drugo (sa sobom)
Hoćemo (li) Šešelja?
Zato što ne znamo ni šta bismo sa njim!
P.S. Hoćemo (li) Šešelja?
Neko je na jednom beogradskom bilbordu dao odgovor!
Постови
