ACTA- kraj interneta kakvog znamo?

Da li se bliži kraj interneta kakvog znamo? Ovo pitanje se sve češće nameće u diskusijama koje prate potpisivanje sporazuma ACTA, kao i kontra pokreta ANTI ACTA!

Šta je onda ACTA? 

ACTA ili "The Anti-Counterfeiting Trade Agreement" (trgovinski sporazum protiv krivotvorenja) je, maker zvanično, multilateralni sporazum koji predlaže međunarodne standarde za zaštitu intelektualne svojine. Ovaj sporazum su za sada potpisale 22 zemlje članice EU, pridružujući se tako Australiji, Kanadi, Japanu, Južnoj Koreji, Maroku, Novom Zelandu, Singapuru i SAD-u, a koje su ACTA-u prihvatile još prošle jeseni. Za očekivati je da će se ovoj inicijativi uskoro pridružiti još neke zemlje EU. Potpisnici tvrde da je cilj ACTA da poboljša mehanizme protiv kršenja autorskih prava korisnika, te su stoga dali zeleno svetlo izglasavanju ove inicijative u evropskom Parlamentu, što bi moglo da se desi tokom juna.

Ipak, ovaj sporazum je izazvao dosta kontroverzi širom sveta, kako zbog svog sadržaja, tako i zbog načina na koji je donešen. Brojni aktivisti i protivnici ove inicijative ističu da se, iako je ACTA predstavljena kao trgovinski dogovor među državama, radi o potpuno novom i izuzetno opasnom copyright zakonu. Oni smatraju da ACTA krši slobodu na internetu, te da zbog velikih ovlaštenja koje bi imali istražni organi i policija, narušava i slobodu i privatnost pojedinca. 

ACTA je u nekim segmentima čak i gora od inicijativa SOPA i PIPA, koje su odložene najvećim online protestima u istoriji. Uz sve to, ACTA je donešena u okolnostima koje su obavijene velom tajne, a u tom su donošenju učestvovale korporacije i organizacije koje bi od njega imale direktnu korist.

Među najglasnijim protivnicima donošenja ovog sporazuma je grupa Anonymous, koja je organizovala seriju protesta i hakerskih napada na sajtove nekih institucija.

Njihova poruka je „Informište se i delujte, jer uskoro će biti prekasno“, zato što malo ljudi zapravo shvata što je tačno ACTA i kakvu opasnost taj sporazum predstavlja. ACTA  je osmišljena tako da bude prilično nejasna i dogovorena u tajnosti upravo da građani ne bi shvatili da je osmišljena sa ciljem eliminacije osnovnih ljudskih prava.

  

„Pravi cilj ACTA-e je da uništi internet kakvog ga poznajemo i da vam oduzme vašu slobodu„, poručuju Anonymous-i. ACTA je na neki način internetski „killswitch„. Prekidač za gašenje, odnosno cenzuru World Wide Web-a. 

Cilj ACTA-e je da se zaustavi „širokopojasna distribucija“.  Ovaj sporazum predviđa novčane i zatvorske kazne za sve koji se upuštaju u piratske delatnosti, kao i za one koji im u tome pomažu. Posebno je problematičan Član 27. ovog sporazuma, u kome stoji da će se sankcionisati svaka širokopojasna distribucija („widespread distribution“) proizvoda zaštićenog autorskim pravima. 

Za slobodu interneta posebno je bitan i Članak 8. ACTA-e, koji državi daje ovlašćenja za sprovođenje censure, eliminisanja internet stranica koje krše autorska prava. Vlasnici takvih stranica ujedno će morati platiti odštetu onima čiji su copyright prekršili. Međutim, ACTA ne definiše visinu odšteta, već ostavlja nadležnoj pravosudnoj instituciji na procenu kolika je šteta počinjena.

Deo dokumenata koji su korićeni prilikom sastavljanja ACTA-e, tvrde Anonymous-i, „nabavili“ su ljudi iz WikiLeaks-a. 

ZDNEt navodi da je njegova konačna verzrija mnogo drugačija od osnovnog predloga, prema kojem bi se korisnicima koji dijele fajlove putem interneta zabranilo njegovo korišćenje, kao i da bi upotreba kamera na mobilnim telefonima u bioskopima bila kriminalizovana.

Da ne bi ste pomislili das u ovo stavovi paranoika, možda je i dokaz što su protiv ovog sporazuma i pojedini političari, poput Kadera Arifa, francuskog člana u Evropskom parlamentu, koji je komentarisao kako je čitav proces koji je doveo do potpisivanja ovog sporazuma smešan i da u njemu više ne želi da učestvuje. Prema njegovim navodima, od početka pregovora, proces nije bio transparentan, u njemu nisu učestvovale društvene organizacije i njegovo je potpisivanje stalno odlagano bez ikakvih objašnjenja.

Dan pre potpisivanja sporazuma, u više gradova u Poljskoj su izbili neredi, zbog odluke vlade te zemlje da pristupi potpisivanju. Oko 15.000 protestanata se okupilo u Krakovu, a demonstracije su se ubrzo pretvorile u nasilne, pa su  demonstranti bacali flaše i kamenje na policiju, oštećeno je više automobila, blokiran je saobraćaj, čak je jedan policijac povređen. 

Nakon potpisivanja porazuma, oborene su i stranice Evropskog parlamenta. Ova hakerska mreža napala je i sajtove u Sloveniji, a napad je pratio ANTI ACTA proteste u Mariboru.

Da li će ACTA biti usvojena u Evropskom Parlamentu, zavisiće od mnogo faktora. Jedan od faktora je i svako od nas. Na netu postoje peticije koje se potpisuju protiv donošenja ovog sporazuma, pa sami procenite da li se bliži kraj sveta (internet) kakvog znamo!!!