Zašto nas „boli patka“ za Milanski edikt!

ILI, KAKO ĆEMO SE PROPISNO OBRUKATI!

Postoje dve mogućnosti: jedna je da ponovo pročitate ovaj tekst na kraju godine i kažete „Ala se ovaj nalupao, pa čovek nema blage veze!“ (za ovu opciju navijam), a druga da pročitate ovaj tekst ponovo na kraju godine i kažete „Au, šta je sve tu još moglo da se dopiše!“ (za ovu opciju se plašim da je realnija).

Sigurno ste već videli, smejali se i komentarisali sa prijateljima onaj klip u kome jedna baka na mostu kod tvrđave na pitanje novinara „Kako će grad proslaviti godišnjicu Milanskog edikta“ nezainteresovano odgovara „To me mnogo boli patka za to!“ Pa ta baka, baka Mileva, koju sam i lično upoznao, ima dobro opravdanje za svoj stav (da ne kažem izjavu). Baka Mileva je žena u godinama koja ima tezgu na tvrđavskoj pijaci na kojoj prodaje šampinjone, orahe, pirinač i sl. Radi na pijaci da bi preživela. Kada joj je u oči Božića na tezgu došla majka koja ima četvoro dece (dva para blizanaca!) i potražila šaku pirinča i par stotina grama šampinjona da bi postavila deci trpezu za Badnje veče, baka Mileva joj je izrevoltirano napunila kesu i rekla da nosi deci i da ne mora ništa da plati! Zbog toga se posvađala i sa snajkom! Ubrzo nakon toga je došao čovek sa besnim kolima koji je punio kese na svakoj tezgi. To je baba Milevu dotuklo! Krenuvši sa pijace kući, smrznuta i iznervirana, naišla je na tv reporterku koja je htela da čuje njeno mišljenje. I čula ga je! Kao i cela Srbija! Ali retko ko je čuo i ostatak priče. Zato, ne zamerimo njoj što je „boli patka“, već zapitajmo se zašto „boli patka“ i one koje ne mogu da imaju bilo kakvo opravdanje, jer su za obeležavanje godišnjice Milanskog edikta (bili) direktno odgovorni!!!

Neću se ovde baviti istorijskim činjenicama i (ne)opravdanošću razloga za obeležavanje ovog jubileja. Ako vas to zanima, sigurno ste već negde o tome čitali, ako vas pak ne zanima, neću vas ni daviti. 

Javnost je, bar u Nišu, počela da ozbiljnije priča o Milanskom ediktu pre nekoliko godina, pogotovu kada je pompezno najavljeno da će na brdu Vinik iznad Niša biti izgrađen krst visok 80 metara, najveći na Balkanu, koji će se videti iz svakog dela grada, a noću svetleti. Krst će biti deo hotelskog kompleksa na površini od 13 hektara, koje je grad poklonio crkvi. Kompleks, na kome bi se održala centralna proslava, bi finansirali donatori. Radovi su trebali da počnu marta 2011. Dve godine kasnije, naravno, radovi nisu ni započeti!

U popularnom parku na bulevaru (Nemanjića) već više od jedne decenije (tačnije od 1999.) gradi se Hram cara Konstantina i carice Jelene. Iako su radovi u prethodnom periodu malo ubrzani, godinu jubileja koji je posvećen čoveku čije ime nosi hram je dočekao nezavršen! A kad će biti, ne znamo!

Godine 2004. na javnom konkursu odabran je projekat vajara Vuka Đuričkovića pod nazivom Konstantinova kapija, koja bi bila visoka 20 metara, sa bitom cara od 10 metara. Danas se maketa ove kapije nalazi u holu gradske kuće, a priča o izgradnji ovog monumenta je „tek sad“ potvrđena na nivou republike, pa se očekuje da se radovi završe negde u oktobru ove godine, dakle kada prođe cela proslava, kada odu turisti, kada se završi priča o obeležavanju Milanskog edikta u rodnom gradu cara Konstantina. Naravno, kapija će morati da se zadovolji sa polovinom predviđenih dimenzija. Sve i da bude završena ove godine, rekao bih, kasno Kapija u Niš stiže!

Na arheološkom nalazištu Medijana 2010. godine je pokrenut projekat „Konstantinova vila na Medijani“. Rekonstrukcijom Konstantinove vile, posetioci bi imali mogućnost da uživo vide kako se živelo u doba cara Konstantina, dakle pre 17 vekova. Radovi su, naravno, trebali da budu završeni do 2013.godine. Radovi, naravno, nisu još uvek završeni, a biće, bar po sadašnjoj prognozi, negde sredinom ove godine, kada obeležavanje jubileja bude već na polovini. Takođe, negde početkom zime ispred samog ulaza u arheološki park započeta je izgradnja kružnog toka, koji još uvek nije završen, iako je vreme išlo na ruku izvođaču radova. Znači, Medijanu i Konstantinovu vilu brisati iz plana posete gradu!

Obeležavanje 1700 godina od donošenja Milanskog edikta najavljeno i je i kao lepa (verovatno i jedina) prilika da Papa poseti Srbiju, te da se sretnu poglavari sve tri dominantne hrišćanske crkve i možda pokušaju da približe neke svoje stavove. Ovaj događaj bi nesumljivo privukao ogroman broj turista u Srbiju i Niš. Naravno, iz ovog ili onog razloga, poziv Papi nije ni upućen, pa će njega simbolično predstavljati izvesni kardinal.

Početkom juna 2012. na niškom keju je otkriveno spomen-obeležje caru Konstantinu, da bar nešto ukazuje na godišnjicu obeležavanja ovog jubileja. Ovo skromno, ali lepo obeležje ipak nije moglo da nema i svoje „ali“! Prva primedba je bila na to zašto je postavljeno bukvalno iznad jedinog gradskoj javnog klozeta. Druga stvar se ticala natpisa na spomeniku "In hoc signo vinces - Pod ovim znakom pobedices". Dok su branioci ćirilice negodovali zbog natpisa na latinici, sve i da se ta primedba ospori, ostaje pitanje zašto u natpisu nisu korićšena srpska (latinična) slova “ć” i “š”? Treće, nije bilo jasno zašto u natpisu stoji 312. godina, ako svi pričaju o jubileju i 313.godini? Autor je objasnio da se znak koji je predstavljen na obeležju (Hristov monogram) Konstantinu ukazao na nebu 312.godine uoči bitke kod Milvijskog most ate da je on naredio vojnicima da taj znak stave na svoje zastave i štitove. Da li nekome ovo objašnjenje nije bilo dovoljno, ili iz nekog potpuno petog razloga, tek je u novogodišnjoj noći neko ovo spomen obeležje oštetio pirotehničkim sredstvom!

U Nišu je krajem 2010. formiran Savet za obeležavanje Milanskog edikta. Možda je ovaj Savet trebalo formirati mnogo ranije, ili je pak trebalo formirati odgovorniji i efikasniji Savet, koji ne bi svoju aktivnost sveo na pompezne najave i njihove mlitave ad hoc kompenzacije. 

Krajem 2012.godine u Nišu je „otvorena kancelarija za proslavu Milanskog edikta gde će građani moći da dostavljaju predloge za proslavu ovog jubileja”! Pa zar nije malo kasno da se u oči jubileja dostavljaju predlozi i ideje?! Ili su oni koji su za to plaćeni presušili od propalih ideja?

Proslava 1700 godina Konstantinove reforme koja je omogućila slobodno ispovedanje hrišćana počela je 17. januara uveče u Narodnom pozorištu u Nišu uz prelep vizuelni performans. Početak godine Milanskog edikta ozvaničili su predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej. Tu je bio i ruski ambassador, te predstavnici ostalih verskih zajednica. Zavesa je podignuta, ali je pitanje da li je scena spremna i da li su akteri predstave naučili svoje tekstove. Pitanje je zapravo i ko ime je tekstove pisao! 

Sprema se pozorišna predstava, tek će da se snima (a možda i neće) film sa ovom tematikom. Suveniri u znaku Edikta je će uskoro moći da se kupe u prodavnici IDEA, a poslastičara Turist je napravila repliku čuvene glave cara Konstantina od čokolade i marcipana. Samu Konstantinovu glavu pronađenu 1900.godine pak nišlije neće moći da vide! Izložba arheoloških materijala pronađenih na teritoriji Niša, a koja se čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu trebala je da se otvori u Nišu, ali neće! Izložba će biti u Viminacijumu, a nišlije ostaju bez prilike dap o prvi put u svom gradu vide čuvenu bistu. 

Jedna od predloženih ideja je da se u Nišu organizuje “Konstantinov kup”, a da učesnici budu timovi iz gradova koji sun a Konstantinovoj mapi. Tako bi na Čairu mogli da zaigraju Milan, Inter, Ajntraht ili Jork. Činjenica je da na Čairu neće zaigrati ni reprezentacija Srbije u kvalifikacinoj utakmici u martu, jer stadion nije spreman, pa mi se nekako ni ova ideja ne čini realnom!

Još manje realna je još jedna pompezna najava, da u Nišu koncert održi Žan Mišel Žar (Jean Michael Jarre) i to besplatno, za 150.000 ljudi. Koncert bi bio održan septembra meseca na manifestaciji Campus Constantinus. Ako ste pročitali dosadašnji tekst, mislim da vam je jasno da če biti pravo čudo ako dobijemo i Jarre i pare!

Treba li još reći da u godini obeležavanja Milanskog edikta restoran na niškom aerodromu ne radi, kao i to na u Nišu ne postoji hotel sa pet zvezdica u koji bi odseli neki visoki zvaničnici! I ostali kapaciteti su prilično limitirani, ali dobro, pa godina Milanskog edikta je tek počela, biće vremena za sve. Ili bi mogli da proglasimo deceniju Milanskog edikta, kako bi sve postigli u ili bar pred kraj roka. 

Prošle godine u Nišu je rođeno 15 Konstantina. Ove godine, za sada, nijedan! 

Možda bolje odložiti ovaj jubilej, zašto ne na primer 1705 ili 1710 godina! Kad bi studenti imali pred ispit “još samo jedan dan” koji uvek zafali, a kad bi organizatori imali još samo par godina, možda bi i položili ovaj ispit.

Ovako sve više verujem da ćemo se propisno obrukati. Pred svetom i pred nama samima!

Ovako se pitam, da li nekoga zaista “boli patka” za Milanski edikt?

Postoje dve mogućnosti: jedna je da ponovo pročitate ovaj tekst na kraju godine i kažete „Ala se ovaj nalupao, pa čovek nema blage veze!“ (za ovu opciju navijam), a druga da pročitate ovaj tekst ponovo na kraju godine i kažete „Au, šta je sve tu još moglo da se dopiše!“ (za ovu opciju se plašim da je realnija).

P.S. Sve novosti i informacije u vezi sa događajima oko obeležavanje jubileja 1700 godina od Milanskog edikta 2013. godine možete naći na sajtu koji je pokrenuo grad Niš www.edictofmilan2013.com 

Sve ono što se ne dešava, a trebalo bi verovatnije ćete naći na portalu Južne vesti