Bila je ovo godina kao i svaka druga: puna očekivanja i propuštenih šansi; uspona i padova; radosti i razočarenja; godina u kojoj smo na početku kovali planove, a na kraju podvlačili crte i opet kovali nove planove!
Bila je to godina u kojoj je trebalo da planeta doživi apokalipsu, ista ona planeta na koju je Feliks skočio negde odozgo, ista ona sa koje je Vitni Hjuston otišla negde gore; planeta koju je jedan film (Nevinost muslimana) uznemirio, a jedan spot (Gangnam stajl) gotovo obesmislio; planeta na kojoj su SAD i Rusija zadržale svoje vladare, a Francuska i Srbija dobile nove; planeta na kojoj se odigrala Olimpijada sa koje smo dobili medalje koje nismo očekivali, a one očekivane gurnuli u senku dobijenih; neke sitne ribe koje su jele zatvorsku hranu dobile su amnestiju, a neke krupne ribe zauzele njihovo mesto; princ Hari je uslikan go, a kraljevska snajka zatrudnela; na Batajnici je održan veliki aeromiting, na Pasuljanama se dogodila velika tragedija; ...
Planeta koja se zapravo samo okrenula 360 stepeni za 365 dana!
A mi? Šta smo mi učinili?
Možda o nama ponajbolje govori jedan članak američkog novinara koji je kružio netom! Ako ste ga tada propustili, nikako nemojte sada!
***
Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje.
Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci. Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.
Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan. Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je strana valuta uzeta za domaću.
Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga. Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima. Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro. Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta. Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale. Gde smatraju da će zemlja više napredovati ako što više nazaduje. Gde nisi normalan, ako ne poludiš. Gde živiš samo zato da bi umro. Gde je vreme beskonačno, a glupost besmrtna...
Постови
