1. Decembar je kao Svetski Dan borbe protiv AIDS-a krenuo da se obeležava 1988. godine. Ideja je bila da se sakupi novac, podigne svest o ovoj bolesti, da se suprostavi predrasudama koje je prate i da se poboljša seksualno obrazovanje širom sveta. Više od dve decenije kasnije, ovaj dan je tu da nam ukaže na to da HIV ne samo da je još uvek prisutan, nego je i sve prisutniji i da borba protiv ove opake bolesti tek predstoji. Dosta toga je ipak učinjeno. Svest o postojanju ove bolesti je na daleko većem nivou, osobe obolele od HIV-a sve manje nose stigmu ove bolesti, ali nivo prevencije je još uvek nizak.
Iako veliki broj ljudi strahuje od side i drugih polno prenosivih bolesti, najnovije Durexovo istraživanje je pokazalo da tek nešto više ispitanika naše zemlje koristi kondom kao vid zaštite i kontracepcije! Sa potrošenih samo 1,42 (lepo ste videli) kondoma po glavi stanovnika na godišnjem nivou, Srbija se nalazi nisko na tabeli, ispod Indije i Tajlanda, a ispred Turske i Filipina! Situacije u regionu je naravno znatno bolja (Bugarska 3.53, Madjarska 3.07, Hrvatska 2.61).
Prema procenama UNAIDS-a, u svetu danas živi preko 35 miliona ljudi sa HIV virusom, od kojih su preko 2,5 miliona deca! Svake godine preko 2 miliona ljudi oboli od ovog virusa. Većina njih se zarazi pre 25-te godine života, i od posledica bolesti umre pre 35-te!
Da li koristite kondom?
Koristite kondom!
Постови
3 коментара:
U Srbiji živi 1500 zvanično zabeleženih osoba obolelih od HIVa, naravno ta brojka je daleko veća. Po načinu transmisije najveći procenat se beleži među heteroseksualcima (10 slučajeva ili 26%) i među osobama sa neutvrđenim putem prenosa (11 slučaja ili 29%), a slede intravenski narkomani (9 slučajeva tj. 24%) i homo/biseksualci (6 slučajeva ili 16%), dok je registrovan samo po 1 slučaj AIDS-a kod hemofiličara (HIV pozitivan od 1989. godine), i kod deteta gde je HIV infekcija preneta sa majke.
Poražavajuće je to da se u Srbiji mali broj ljudi testira na HIV infekciju pre svega zbog permanentnog nedostatka dijagnostičkih sredstava, ograničenih mogućnosti za besplatno i poverljivo testiranje na celoj teritoriji i tokom cele godine, kao i nedovoljnog promovisanja značaja testiranja. Pored toga, jedan deo testiranja na HIV infekciju radi se u privatnim ordinacijama i laboratorijama, kao i u kućnim uslovima brzim testovima koji se slobodno mogu kupiti u apotekama, ali o tome praktično nema podataka.
Uglavnom se slabo bavim seksom, pa samim tim i nisam verni potrošač kondoma. No, ipak su to samo Durexova istraživanja koji su teški monopolisti, a složićeš se da njihovi kondomi nisu ni malo jeftini. Npr.u Studentskoj poliklinici u Beogradu, ko hoće može da se ušeta i da kondome besplatno pokupi, tako da nekorišćenje kondoma usled nemanja novca nije opravdanje, a može i besplatno da se testira. Kako je u drugim gradovima, ne znam. Kao što je rekao Shmee, ni ja ne verujem da zvanična statistika daje pravu sliku stanja. Ne mislim da je ukoliko i ne postoji mogućnost besplatnog testiranja u državnim ustanovama, cena od 1.200 dinara kod privatnih - prepreka. Novac se potroši i na različite druge gluposti. Takođe, ne slažem se sa anonimnim testiranjem, ali dobro. Ja sam se dva puta do sada testirala pod punim imenom i prezimenom i pravo da ti kažem baš me briga da li su me zbog toga svrstali u rizičnu grupu ili nisu. Anonimni test ništa ne znači kada poturiš seksualnom partneru pod nos, jer može da bude bilo čiji. A treba imati u vidu i da postoji tzv. period prozora, odnosno to je 2 meseca u kome je moguće da rezultati budu lažno negativni. Što praktično znači da ukoliko hoćeš da budeš siguran da neko nije HIV pozitivan, taj neko, kao ni ti, ne treba da prakticira nezaštićene seksualne odnose bar 2 meseca, da bi validnost i pouzdanost rezultata postojala. Naravno, niko ti ne garantuje da tvoj partner neće imati nezaštićene seksualne odnose u tom periodu, kao ni nakon njega, a važi i obrnuto. Naravno, treba imati u vidu i sve ostale SPB, jer i testove na hlamidiju, ureaplazmu i mikoplazmu treba takođe uraditi - to su podmukle bakterije koje u krajnjoj instanci mogu da dovedu do steriliteta, a leče se antibioticima; kao i na hepatitis B (za njega postoji vakcina) i na hepatitis C. Naravno, to sve govorimo kada dolazi do promene partnera, ili pak promiskuitetnog seksualnog ponašanja u vezi.
Hvala na dodatnim informacijama i zaista iscrpnim komentarima, na iskrenosti i jasno izloženim stavovima!Slažem se da statistika ne oslikava realnu situaciju, jer se dosta kondoma deli besplatno raznim akcijama, a postoje, naravno i drugi proizvodjači (čitaj: jeftiniji)!
Постави коментар