Šta u životu znači jedna sekunda, jedan trenutak?
Neki trenuci ne znače ništa, neki znače mnogo, neki sve!
Nekome ne znače ništa, nekome znače mnogo, nekome sve!
Juče sam doživeo saobraćajnu nesreću! U jednom, naizgled običnom trenutku, u maglovitim jutarnjim časovima, na jednom lokalnom putu, u jednoj krivini, neočekivano sam naišao na poledicu koja me je velikodušno poslala u naručje steni pored puta! Ja sam, na sreću, prošao dobro, moj auto, nažalost, nije!
Bio je to jedan trenutak koji u mom životu nije trebalo da znači ništa, koji sada znači mnogo, koji je mogao da znači sve!
Neki trenuci ne znače ništa, neki znače mnogo, neki sve!
Nekome ne znače ništa, nekome znače mnogo, nekome sve!
Juče sam doživeo saobraćajnu nesreću! U jednom, naizgled običnom trenutku, u maglovitim jutarnjim časovima, na jednom lokalnom putu, u jednoj krivini, neočekivano sam naišao na poledicu koja me je velikodušno poslala u naručje steni pored puta! Ja sam, na sreću, prošao dobro, moj auto, nažalost, nije!
Bio je to jedan trenutak koji u mom životu nije trebalo da znači ništa, koji sada znači mnogo, koji je mogao da znači sve!
Ceo dan sam razmišljao kako se to desilo, zašto se to desilo, kako je moglo da se izbegne, ali i šta je sve moglo da se desi!
Kada se ovih nekoliko pitanja pogleda izolovano, van ovog, van bilo kog konteksta, možemo da vidimo da su to pitanja koja vrlo često sebi postavljamo u životu, pitanja koja slede u trenucima razmišljanja i meditacije posle nekih iole značajnijih (notornih) trenutaka u životu. Bez obzira da li smo zakasnili za (zadnji) autobus, nagazili odvezanu pertlu, polomili čašu u kuhunji ili nešto mnogo, mnogo ozbiljnije.
Svakome od ovih trenutaka, ali i bilo kom drugom dogadjaju i stanju u životu prethodi neka odluka. Odluka koju smo mi izabrali da donesemo!
Nedavno sam pročitao jednu sjajnu epizodu stripa Dilan Dog. U pitanju je specijal epizoda „Izbor“. Ne znam da li ste imali prilike da pročitate ovaj strip, da li vas strip uopšte zanima, da li ste upućeni u svet Dilana Doga? Čak i ako je vaš odgovor na sva ova pitanja negativan, nemojte propustiti da pročitate ovu epizodu, ako vam se za to ukaže prilika.
Ukratko: Dilan Dog, istraživač natprirodnih pojava, stoji na vrhu jedne zgrade, pred izborom koji može biti presudan po život njegovog vernog pomoćnika Gručoa! Tu dolazi „smrt“ koja čeka svoj plen, ko god to bio. Ishod situacije će zavisiti od Dilanovg izbora! Našavši se u situaciji u kojoj treba da donese odluku koja u trenutku može zauvek da promeni njegov život, Dilan se upušta u dijalog sa smrću. Smrt onda odlučuje da ga povede unatrag, kroz njegov život i pokaže mu neke od ključnih trenutaka u njegovom životu, neke od njegovih odluka koje su rezultirale ovim ili onim i pokaže mu šta bi se deslio da je njegov izbor bio drugačiji. Dilan sa čudjenjem prolazi kroz svoje „Priče o nepreživljenim životima“ i uvidja da su neki naizgled obični trenuci i odluke, efektom leptira uticali na mnoge kasnije stvari, na samog Dilana, na život i smrt ljudi sa kojima je on dolazio u kontakt.
Dilan Dog: A... kako sam odlučio? Dobro? Hoću reći... jesu li odluke bile ispravne?
Smrt: Ispravne, neispravne...glupih li izraza! Odabrao si i sad si ovde, to je sve!
I upravo tu je srž moje priče! Svi naši izbori, sve naše odluke u životu... nije toliko važno da li su bile dobre ili loše, jer kakve god nam se činile tada, u zajedničkoj kombinaciji one su rezultirale nama onakvim kakvi jesmo sada! Naša trenutna situacija, lično zdravlje, materijalno stanje, stepen uspeha u karijeri, ljubavni život, društveni život, nivo lične satisfakcije, naša interesovanja...sve je to kulminacija izbora koje smo donosili u toku svog života! Nekada lakših, nekada težih, nekada voljnih, nekada nametnutih, ali „naših“ izbora! U datim uslovima, mi smo ti koji smo sopstenim izborima stvorili svoju (subjektivnu) realnost!
Pre par godina nabavio sam jednu zanimljivu knjigu koja se zove „Šta bi bilo da je...?“. U njoj, neki od najuglednijih svetskih vojnih istoričara i analitičara zamišljaju kako bi tekli tokovi svetske istorije da su se neki dogadjaji, koje smatramo prekrenicama u istoriji civilizacije, odvili na drugačiji način, o čemu su ponekad odlučivale sekunde! Alternativna istorija sveta u kome je Aleksandar Veliki ubijen u bici kod Granika, pre nego je postao to što jeste, u kome su Mongoli uspeli da osvoje Evropu, u kome je Španska Armada ostala neporažena, Džordž Vašington nije uspeo da pobegne iz obruča Britanaca, saveznička invazija na dan D nije uspela... Svet danas bi bio mnogo drugačiji, a ipak, možda i ne bi!
I mi možemo da razmišljamo kako bi tekla istorija da nismo igubili Kosovski boj, da Gavrilo Princip nije ubio Ferdinanda, da nije ubijen kralj Aleksandar, da Tito nije uspeo da se izvuče iz obruča nemaca, da Milošević nije dobio izbore, da je premijer Djindjić živ...
Iako zanimljivo i izazovno, možda je bolje ne razmišljati mnogo o tome „šta bi bilo, kad bi bilo“ (šbbkbb), ne razmišljati toliko o tome „šta“ odlučiti, nego energiju usmeriti na pitanje „zašto“ smo doneli odluke koje smo doneli, zašto da izaberemo jedno, na štetu drugog! Svaka odluka koju smo doneli ustvari deo je nas, otkriva nešto o nama, ko smo i šta smo. Ponekad je mnogo važnije da shvatimo ne „šta“ odabrati/smo odabrali, već „zašto“ odabrati/smo odabrali baš to! A onda, moramo da živimo sa posledicama odluka koje smo doneli!
I nemojte da čekate da vam se desi nešto kao što se desilo meni juče, da bi ste počeli da razmišljate o ovome. Izbori koje ste već doneli, učinili su da budete to što jeste sada, izbori koji su pred vama takodje su deo vas, takodje su isto što i vi!
Kada je Neo u filmu „Matrix“ otišao da od Proročice potraži savet oko nekih teških odluka koje su bile pred njim, ona mu je odgovorilia:
„Ti nisi došao ovde da doneseš neke odluke, zato što si ih već doneo. Ovde si da pokušaš da razumeš zašto si ih doneo.“
Ne znam da li se slažete sa mnom? Ne znam ni da li sam jasno rekao to što sam hteo, jer sam još uvek pod utiscima jučerašnjeg dana. Uostalom, ja sam samo svoje misli kucao naglas!
23 коментара:
Odlican tekst! Ja sam poceo da razmisljam na ovaj nacin nakon gledanja filma "Efekat leptira" koji preporucujem svima. Kao Dilan Dog na stripu ova tema je obradjena u ovom filmu. Sve u svemu tema je fascinantna... svakome od nas se desilo da stojimo na raskrsnici 2 ili vise puteva i ponekad banalna odluka moze nam promeniti zivot u potpunosti.
Voleo bih da pronadjem taj strip o Dilanu Dogu, ako znas gde mogu da ga nadjem na netu ti napisi... pozdrav
Da, film Efekat leptira je odličan, mada to se može reći samo za prvi deo. Drugi, a pogotovu treću su me razočarali. Kada sam u naslovu pomenuo ekekat leptira, imao sam ideju da u postu pomenem i film, ali su me misli odvele u drugom pravcu, pa nisam.
Što se tiče Dilana Doga, pomenuta epizoda je izašla 2007. u Hrvatskoj, kao specijalno izdanje na 160 strana,izdavač Ludens. Imam kolekciju Dilana Doga na dvd-u, proveriću da li ga tamo ima ovaj strip, pa ću da postavim link u komentaru.
Slažem se u potpunosti sa ovom tzv. teorijom! Moj malecki doprinos - blog od februara...
http://miljanamladenovic.blogspot.com/2009/04/da-li-je-ovo-i-vasa-definicija-zivota.html
poz!!!
Naravno da sami biramo svoj put... Uvek, bez obzira što nam se ponekad čini da neko to radi umesto nas. Nisam zagovornik postojanja nekih unapred predodređenih puteva, ili sudbine. Možda čak i znamo odgovor na pitanje zašto, ali je malo onih koji imaju hrabrosti da promene taj, samo njima znan, način izbora puta :)
A o svemu tome razmišljamo tek kada naletimo na neku "stenu"...
Davno mi je jedan poznanik rekao da se svaki čovek jedanput u životu susretne sa smrću i "pobedi je". Bilo je to posle njegovog gotovo pogubnog iskustva, pa se setio priče svog dede. Kad god malo začeprkam po raznim životima, učini mi se da tu ima neke istine. Pitanje sudbine je uvek delilo ljude na one koji veruju da je sve unapred zapisano tj odlučeno i na one koji misle da je ona proizvod naših poteza i odluka. Koje su možda samo naizgled "naše", a možda je baš ta svojevoljnost ono što nam je zapisano. Odavno o tome više ne razmišljam, mada i nesvesno biram stranu svaki put kad kažem da je beki događaj čudo.
Sve ovo podseća na film "Suvišni izveštaj" (Minority report).
Čini mi se ipak da je teže shvatiti ljude nego događaje.
@ Ivane, nažalost, nemam u kolekciji ovaj strip u pdf-u.
@ Miljana, da tvoj post je jako vezan sa tom temom, a scena iz Bendžamina je jedna od onih o kojima se dugo razmišlja.
@ mergrey, tema sudbine, predodredjenih puteva, izbora i slobode je jako kompleksna i stvar mnogih filozofskih, intelektualnih i društvenih poleemika. Iako su nam možda putevi unapred odredjeni, sigurno nije i pravac kojim ćemo na svakoj raskrsnici krenuti. Da je drugačije, život ne bi imao smisla!
@ Ninočka, neke stvari u životu nas navedu da počnemo da razmišljamo ili da čak promenimo svoje mišljenje o nekim temama. Ono apstraktno, mistično, nepojmljivo je uvek izazovnije za takva tumačenja i takve diskusije.
"..zato što su naši izbori ograničeni činjenicom da smo prinuđeni da biramo, a ne vidimo da je naš život upravljan slučajem...kao jednom nerazmrsivom mrežom el.impulsa koji su u stalnom međusobnom sadejstvu i iz haosa stvaraju jednu jedinu nepredvidivu varnicu...koja nas, umesto da stvori svetlost obavija MRAKOM"
Dylan Dog, Nepoželjni gost (veseli četvrtak br.24)
ja sam nedavno "ubila bambija", auto izgleda skoro isto kao tvoj, nedavno sam i pročitala ovog Dylana, a jutros sam naletela i na ovaj blog...slučajno?
Vao! Sad već tema dobija novu dimenziju, u smeru kompleksnosti, naravno!
Za ovo drugo, pa kao što se kaže "previše sličnosti, da bi bilo slučajno", "sve ima svoj razlog" i sl. Neka kosmička veza postoji u svemu tome, u svima nama. Ponekad saznamo detalje, ponekad ne!
P.S. Novog Dilana sam pratio do 20-og broja, posle više nisam mogao, ali moraću da nabavim i br.24 da pročitam.
prokleta mogućnost izbora?!
eto sad cu jos i da se navučem na, hm, kako god da se zove to kad jedva cekas da dođes do kompa(nakon sto muz ode na posao, deca u skolu, pre nego sto zavrsi masina i dođe vreme da spremas rucak)
uđes u, konačno prazan stan, i ne hv tas se za daljinski, telefon, novog Dylana ili knjige koje si juce nabrzinu pokupila iz zapustene biblioteke (u kojoj ima vise zaposlenih nego knjiga koje su svi zajedno procitali) uf...
samo jos da provalim kako da "iziđem iz anonimnost"
Ako misliš na "anonimnost" u komentarima, očito si uspela!
Što se tiče "navlačenja" i "zavisnosti", pa welcome to the club!
UH! Ugledala sam ovaj tvoj post tek danas, jer sam se prijavila da pratim neki glupavi blog, koji me prosto zatrpao novi postovima (majke mi, totalno spamerski!), tako da nisam uspela da vidim da si napisao nešto novo, dok se danas nisam odjavila sa tog spamerskog bloga.
Daklemmmm, da i ja kažem šta mislim o ovome: da, u pravu si, potpuno si u pravu. Pogotovo kada se uzme u obzir šta ti se desilo sa autom, a na ovim našim prostorima je gubitak auta odmah na drugom mestu posle gubitka posla, kada su u pitanju finansijske katastrofe.
Međutim, da se ne bi previše zamarao sa šbbkbb, jer to zna da bude opasna, i opsesivna rabota, naročito kada je posledica ovako nadprosečno strašna, moram da ti pokažem još jedan način sagledavanja stvari:
Umesto da po hiljadu puta nesvesno pretsresaš u svojoj glavi, "a da sam uradio ovo, ili da nisam uradio ono, onda ne bih sleteo s puta" ili "da sam to i to uradio, možda bi auto ostao čitav" Pokušaj da sagledaš kolika je sreća što si BAŠ u tom trenutku, BAŠ na tome mestu sleteo s puta i što si BAŠ tada bio sam u autu (ili su tvoji saputnici sedeli gde su sedeli). Da si sleteo samo sekundu ranije, ili sekundu kasnije, možda ne bi samo auto stradao...
Misli pozitivno...
Drži se!
Razmišljanje BAŠ na takav način, i BAŠ o tim stvarima mi je zapravo bio i jedna od glavnih inspiracija za pisanje ovog posta.
A koliko je ova tema intrigantna i zanimljiva za razmišljanje, možda govori i to što je do sada najkomentarisanija tema na mom blogu.
Hvala u svakom slučaju!
:o) Drago mi je da to čujem! :o)
Delovao si mi prilično depresivno zbog one pesme koju si postavio u najnovijem postu, pa sam htela da te oraspoložim. ;o)
Eh, da, pesma jeste odraz "one" druge strane svega i zaista deluje malo obeshrabrujuće ili pesimistički, ali emocije su bile suviše jake i oscilirajuće u prethodnih nedelju dana. To se odražavalo na mene, moje raspoloženje, pa i na moj blog!
Takve emocije su neizbežnee u nekim situacijama, ali je bitno da na kraju preovlada optimizam, da se nauči iz prethodnih (životnih) lekcija, a ostalo će (valja) doći na svoje mesto!
:o)
steta, nema bas to izdanje Dylana Doga... ali ima puno toga ostalog http://www.stripovionline.com/dylandog/
evo, ipak sam uspeo da ga pronadjem, pa ko voli...
http://rapidshare.com/files/172330871/DD_LUD_SP_009._Izbor.cbr
Ivane, svaka čast! Taman ću i ja da skinem za sebe, jer sam ovaj primerak uzimao od druga da čitam, a definitivno bih voleo da ga imam.
Ja sam nabavio "Nepoželjnog gosta", al nikako da nadjem vremena da ga pročitam!
Cinjenica da si ziv i zdrav ti govori da si u zivotu doneo i neke dobre odluke, zar ne?
JT
Pa može se i tako reći! Jedna stara istočnjačka misao kaže: Ako si zadovoljan gde si stigao, ne osvrći se toliko na put kojim te je tu doveo! Ima tu nečega!
Odličan tekst. Obožavam Dilana Doga i gore pomunutu epizodu i u potunosti razumem šta si hteo da kažeš, jer sam i sam mnoo puta razmišljao o tome - da se vratim kroz vreme i da mogu da promenim neke odluke u svom životu da li bih i koje promenio. Uvek dođem do istog zaključka - koliko god da sam ih smatrao pogrešnima, ne bih ništa menjao, jer za sve je u tom trenutku postojao jako dobar razlog.
Mnogo puta sam se u životu susrela sa ivicom. I u par navrata sam razmišljala o tome šta bi bilo da se sve drugačije odigralo? Neke stvari i ne zavise od nas, jednostavno, mi ne utičemo na sve. I te odluke koje donesemo, jesu, zapravo, deo nas. I nema tu šta da bude pogrešno ili ne, i pogrešne odluke su prave odluke ako iz njih nešto naučimo. Dobar Post, jako.
Постави коментар