Zona Sumraka: pola veka legende (2)

02. oktobra 1959. godine emitovana je prva epizoda kultne američke serije “Zona Sumraka” (u originalnom nazivu “ The Twilight Zone”). U susret pedesetogodišnjici početka emitovanja ovog serijala, nastavljamo započetu priču. Ovoga puta tekstom koji je napisao moj drug Zlatibor Stanković, za studentski časopis PRESSEK, broj novembar/decembar 2006.

Ukoliko ste odlučni da komercijalnost ne protivstavljate umetničkoj vrednosti, ako ste voljni da preispitate granice medija i žanra u podjednakoj meri u kojoj i svoje stavove, ako ste u isti tren osetili mogućnosti i opasnosti nepoznatog, ako ste spremni da vam odgovor postavi pitanje, samo ako ste spremni na sve ovo, i na sve ostalo što na sebi, u sebi i sa sobom nosite, samo onda ste dobrodošli u

TWILIGHT ZONE

Zona sumraka je televizijska antologija kreirana i često pisana od strane njenog naratora i domaćina Roda Serlinga. Svaka epizoda od njih 156 je fantazi ili SF storija, koja se gotovo po pravilu završava jezivim ili neočekivanim obrtom. Premda reklamirana kao naučna fantastika, serija je retko kada nudila naučno objašnjenje za svoja fantastična dešavanja i često ili gotovo uvek moralnu pouku za gledaoca kojem je pružala nesvakidašnju mogućnost da ispliva iz žanrovskog okvira, i ponudjene idejne premise razvija u autohtonim pravcima, predstavivši tako prosečnom amerikancu otpočete nuklearne ere, televiziju kao medij ne obavezno upotrebljavan kao sredstvo za deklarisanje dobrih i loših, kapitalista i komunista.

Rod Serling

Zona sumraka počinje i završava se sa Rod Serlingom, piscem i povremenim izvršnim producentom emisije koji je potpisao neverovatnih 92 od 156 epizoda. Paradoksalno, Serling nikada nije nameravao da postane pisac naučne fantastike. Rodjen na Božić, odmah nakon srednje škole regrutovan u padobrance, borio se i bio je ranjen na Pacifiku za vreme Drugog Svetskog rata. Upravo taj rat bio je prekretnica u Serlingovom životu. Nabijen emocijama, tražeći način da ih iskaže, počeo je da piše.

Pišući za radio, pronašao je sebe u mediju koji je tek bio rodjen- televiziji. Nažalost, medij nije istom brzinom otkrio njega. Posle mnogo bezuspešnih pokušaja da čelnike nekih TV-stanica zainteresuje za svoje projekte, njegova upornost biva nagradjena i to ne samo radom za televiziju, već i zvaničnim priznanjima ( tri Emija u tri uzastopne godine).

Rod Serling se izvukao iz anonimnosti, ispekao zanat.

Sa tri Emija u torbi osetio se mnogo pozvanijim da počne prekrajanje davno iscrtanih granica samog medija.

Bekstvo iz zone cenzurisanja

Premda je tokom pedesetih ustoličio sebe kao jedno od najtraženijih imena na televiziji, Serling je bio podjenako kritikovan zbog stalnog očijukanja sa limitima medija koje je nametao istorijski trenutak, koliko i hvaljen zbog inovativnosti koja je svoj jedini zahtev i ispoljavala upravo u mogućnosti da se stavi kao protivteža veštački omedjenom prostoru za stvaranje.

Pored toga, dodatni problem da serijal zaživi predstavljala je kritika koja je smatrala da naučna fantastika u okviru televizije teško može da dosegne visine koje je već zaposela pisana reč, kao i to da nikada neće biti prihvaćena od publike iznad osamnaest godina.

U takvom okruženju, sa scenarijem koji je menjao fundamentalne elemente dotadašnjih sf serijala (naracija na početku i kraju epizode, korišćenje neočekivanog obrta na kraju, amalgam sf i fantazi žanra) Serling se obratio čelnicima CBS-a i nakon kratkog razgovora bio ljubazno odbijen. Nedugo nakon toga na scenu stupa Bert Granet, novi producent u stanici, i postaje oružje ''slučajnosti'' u životu jedne od najkvalitetnijih televizijskih serija svih vremena.

Pilot epizoda pod nazivom 'The time element' debituje 24. novembra 1958., nailazeći na veliko zadovoljstvo gledalaca, i zdušno odobravanje od strane kritike.

''Humor i ozbiljnost dijaloga koje piše gospodin Serling čine element vremena konstantno zanimljivim'', samo je jedan od citata koji su se mogli pronaći u štampi nakon premijere pilot epizode Zone Sumraka. Preko 6000 pisama i najrazličitijih hvalospeva stiglo je na adresu kancelarije Berta Garneta. Sve to bilo je više nego dovoljno da ubedi direktore CBS-a da ponovo započnu pregovore sa Serlingom o produciranju njegove serije. ''Where is everybody?'' je naziv epizode koja će biti prihvaćena kao pilot epizoda, a čitav projekat će biti zvanično predstavljen publici početkom 1959.

Tako je počela neverovatna vožnja koja će trajati punih pet godina. Serling će biti spojen sa Bakom Hotonom, producentom istančanog ukusa, koji je zaslužan za pretakanje Serlingovih imaginacija u zapanjujuće literarne forme. Zajedno, oni će okupiti grupu sjajnih pisaca od kojih je svaki imao stil različit od Serlingovog, ali na neki čudesan način komplementaran njemu: Ričard Metison, odgovoran za klasike poput 'Duel' i 'Somewhere in time'; Čarls Bomont, scenarista 'The seven faces of dr Lao'; Džordž Klejton Džonson, kasnije ko-scenarista filma 'Logan's run' i prve emitovane epizode serijala 'Star Track'; ime Reja Bredberija govori samo za sebe.

Kao direktor fotografije potpisan je Džordž T. Kelmens, poznat pre svega po svom radu na filmovima 'High noon', 'Jekyll and Hyde', 'The Great dictator'.

Mnogi od velikih glumačkih imena ovde će otpočeti svoju karijeru: Robert Redford, Robert Dival, Li Marvin, Piter Fok, Denis Hoper, Baster Kiton, Džon Karadin, Džejms Kolburn, ...

Za nezaobilaznu i nezaboravnu, po mnogima najupečatljiviju za televiziju ikada napisanu muzičku temu odgovoran je Marijus Konstant, dok su svoj zapaženi doprinos muzici dali i Bernard Herman, Franc Voksmen, Van Kliv i Džeri Goldsmit.

Epizode prve, druge, treće i pete sezone Zone Sumraka su se emitovale u polučasovnom formatu, a trajanje epizoda četvrte sezone se proteglo u čitav sat. U nazivu serijala je inicijalno stajalo 'The Twilight Zone', ali je kasnije naziv preimenovan u 'Twighlight Zone'. U dva navrata je emitovanje serijala bivalo prekinuto, da bi se nastavilo onoga trenutka kada su se zamene pokazale nedostojnim.

Serija će Serlingu doneti dva 'Emija', Džordžu Klemensu jedan.

Jednom pogledana, Zona Sumraka ne može biti zaboravljena. Mogobrojni dijalozi i fraze, uključujući i sam naslov serijala, u deliću sekunde prizivaju neverovatno sveža sećanja svakom ko je seriju pratio sa makar malom posvećenošću: 'My name is Talky Tina... and I'm going to kill you', 'There is a man on the wing!', 'I believe you are going my way!', samo su neke od moćnih asocijacija na ovu seriju.

Hladnog rata više nema, ljudi više ne grade skloništa u srazmeri veličine svojih kuća, gradjanska prava su znatno unapredjena. Pa ipak ''Zona sumraka'' i dalje nam se obraća na način od kojeg nas podilaze žmarci.

Zbog čega? Razlog je podjednako jednostavan i banalan. Umetnost traje!

Odredjene specifičnosti vremena i prostora serija je transformisala u univerzalnosti. Davno napisano pismo koje sadrži misli o našim strahovima, nadanjima, otudjenju, ljubavi, Serling je pre gotovo pola veka adresirao na večnost.

1975. Rod Serling je umro od posledica operacije na otvorenom srcu. Ne dugo pre toga izjavio je ''Samo želim da me se sećaju...!''

1959. te reči zvučale bi krajnje optimistički. Mogao bih da kažem da sada te reči zrače realnošću. Mogao bih, ali neću.

Uspomena na Rod Serlinga i njegovo delo priprema nas za pokušaj preispitavanja i novog vrednovanja pojma 'realno' i opominje nas da ''There is a fifth dimension beyond that one known to Man...''

Nastaviće se...

Ostali postovi vezani za temu:

Zona Sumraka: pola veka legende (1)
Zona Sumraka: pola veka legende (3)
Zona Sumraka: pola veka legende (4)