Zašto su muškarci prestali da nose štikle?

One su lepe, provokativne, seksi, ali ih ni najveći poborici ne mogu nazvati praktičnim. One su već generacijama simbol ženstvenosti i glamura, i možda će zvučati čudno, ali visoke potpetice (a.k.a štikle) su nekada bile neizostavni deo muške garderobe. 

Da bi se hodalo u njima, potrebna je dobra kondicija, udobnost im nije vrlina, treba ih izbegavati kada idete u dužu šetnju, kada vozite, hodate po travi, ledu ili neravnim ulicama. Zapravo, kada bolje razmislite, visoke potpetice kao da i nisu napravljene za hodanje!

Zapravo, i nisu!

Verovatno niste znali da su štikle, naravno ne ovakve kakvim ih danas znamo, vekovima nošene na Bliskom istoku kao obuća za jahanje! Naime, u nekadašnjoj Persiji (današnjem Iranu) jahanje je bio veoma važna veština za svakog vojnika. Kako bi preciznije gađali lukom i strelom za vreme jahanja, vojnici su morali da ustanu, kako bi amortizovali pokrete konja. Da im noge ne bi skliznule iz uzengija, obuća je imala neku vrstu štikle na peti. 

Muška cipela iz 17.veka, Persija

Prvi skup OLDTIMERSA u Nišu!

Skup vlasnika i ljubitelja oldtajmera po prvi put će biti organizovan u Nišu. Atraktivna izložba i parada starih automobila biće organizovana povodom pet godina od nastanka fejsbuk grupe OLDTIMERS. "PRVI SKUP GRUPE OLDTIMERS" će se održati 6. aprila 2013. godine sa početkom u 12h, u dvorištu OŠ „Sveti Sava“ na Vizantijskom bulevaru.

„Ideja za pokretanje ove grupe je potekla upravo ovde u Nišu, i posebno mi je drago što prvi skup naše grupe kreće baš odavde odakle je i grupa startovala pre pet godina.“ – ističe organizator ove manifestacije, i dodaje

„Kako nismo naišli na razumevanje vlasnika većih prostora u samom gradu, prošle godine, kada je i pokrenuta ideja o organizovanju skupa od strane naših članova iz Niša (Radoja Ljumovića i Jovice Momčilovića) i podrške koju su u startu dali Predrag Bošković, Stevan Bićanin i Jovan Ašanin, kao i Vespa klub Niš, a nismo želeli da se skup održava negde na periferiji, iako ima dosta lepih prostora za to, odlučio sam da se potrudim i obezbedim prostor da skup ipak bude u centru grada i na tačno pet godina od osnivanja grupe "OLDTIMERS".

Plan predviđenih aktivnosti je sledeći:

U periodu od 12h do 17 h

1. Otvaranje skupa; 

2. Izlaganje vozila i pratećih stvari vezanih za tajmere i grupu i fotografisanje vozila i učesnika;

3. Vožnja oldtajmerima;

4. Nastavak izložbe oldtajmera;

5. Zatvaranje skupa.

Ne propustite ovu jedinstvenu i lepu priliku da uživate u dokazanim modelima automobila koji su obeležili prethodne decenije automobilizma. Izložbi će prisustvovati i nekoliko zaista retkih i atraktivnih modela, ali neka to bude poslastica za one koji se u subotu prošetaju do škole „Sveti Sava“ i svojim prisustvom podrže organizaciju ovog skupa.

Lokacija odražavanja skupa se može videti na mapi preko linka ovde.

Evo nekoliko lepih modela, pa možda neke i vidimo u subotu

JUŽNI DARKWOOD: Prva striparnica u Nišu!

Do kraja aprila u Nišu će biti otvorena prva striparnica i to u okviru lanca striparnica „Darkwood“. Pored distribucije stripova „Darkwood“ se odnedavno bavi i objavljivanjem dela devete umetnosti, pa smo morali da počnemo da razmišljamo i o dostupnosti naših izdanja kupcima, poručuju iz „Darkwooda“.

Planirano je da striparnica, pored ponude stripova koja neće zaostajati za striparnicom u Beogradu, bude i pokretač raznih promocija, potpisivanja od strane strip autora, okupljanja i drugih dešavanja vezanih za strip kulturu.

U striparnici će biće omogućeni popusti na stripove raznih izdavačkih kuća, a biće i posebnih pogodnosti za stalne kupce koji će vremenom dobiti i članske kartice za „Južni Darkwood“ i to za izdanja o kojima će naknadno biti reči, poručuju iz knjižare.

U izdavačkoj delatnosti Darkwooda već se našlo mesta za neke od klasika devete umetnosti, poput Tarzana i Konana, a nedavno je ovaj mladi izdavač najavio pravu strip ofanzivu. Među naslovima koji su se već, ili će se uskoro naći u ponudi Darkwooda, nalazi se i strip serijal po kojem je snimljena jedna od trenutno najgledanijih tv serija “The Walking Dead”, otkupljena su prava za najbolje priče o Hulku i Srebrnom Letaču izdavačke kuće “Marvel”, u ponudi su i neka od najpoznatijih ostvarenja francuske škole, a nisu zaboravljeni ni junaci kod nas tradicionalno voljene kuće Sergio Bonelli Editore.

Striparnica će se nalaziti u samom centru grada, preko puta restorana McDonalds, na uglu Obrenovićeve (Pobedine) i ulice Milojka Lešjanina, pored 5D bioskopa. 

Povodom otvaranja ove striparnice, prve van Beograda, biće upriličena i mala proslava i promocija određenih izdanja, kao i veliki popust na razne stripove.


U Nišu i okolini ne postoji nijedna specijalizovana radnja, poput “Trafike”, u kojoj ljubitelji devete umetnosti mogu kupiti različita strip izdanja, sa popustom ili ne. Sve je svedeno na neka aktuelna izdanja koja se kupuju na kioscima i tek par knjižara sa za nijansu boljom ponudom. Zato je otvaranje “Južnog Darkwooda” od velikog značaja za strip scenu u Nišu, za strip scenu južne Srbije, ali i za celu Srbiju, od velikog značaja za kulturnu scenu juga i sam grad Niš.

Sve aktuelnosti vezane za Južni Darkwood, za izdavačku kuću Darkwood, ali i strip uopšte možete pratiti na fejsbuk stranici striparnice Južni Darkwood.

Kako je nastala IKEA!

Ingvar Kamprad, sedamnaestogodišnji mladić koji je živeo na farmi Elmtarid u švedskom seocetu Agunarid, odlučio je 1943. godine da od male prostorije, od jedva dva kvadratna metra, na svojoj farmi napravi poslovni prostor  i započne da se bavi trgovinom. Odlučio je da svoju firmu nazove po inicijalima svog imena, prezimena, farme i sela u kome je živeo. A ti inicijali su glasili IKEA.

Kamprad je započeo svoj biznis kupujući olovke, novogodišnje čestitke, šibice, upaljače, čarape i slične proizvode na veliko. Te proizvode je prodavao meštanima po niskoj ceni, ali ipak sa dovoljno profita. Da bi još više uštedeo, Kamprad je svoju robu prevozio na kamionima koji su dostavljali mleko i tako nije posebno plaćao za transport. Uskoro je IKEA počela da dobro zarađuje. Godine 1945. Kamprad je u svoj posao uveo kataloge preko kojih se roba mogla naručivati i isporučivati poštom. IKEA je prodajom nameštaja počela da se bavi 1947., a kako je do 1951. prodaja namaeštaja toliko porasla, Kampard je odlučio da prekine sa nabavkom i prodajom svih drugih proizvoda i fokusira se na prodaju nameštaja koji je imao stila, ali ujedno i bio jeftin.

Iste godine izašao je prvi IKEA-in katalog nameštaja, a 1953. je otvorena prva radnja za prodaju nameštaja  u Almhultu u Švedskoj. Otvaranje izložbenog prostora je bila velika prekretnica u razvoju IKEA-e, jer su kupci sada mogli da uživo vide sav nameštaj pre nego ga naruče. Imajući mogućnost da posete izložbeni salon, kupci su mogli na licu mesta da sagledaju tri ciljane dimenzije proizvoda, a to su funkcionalnost, kvalitet i niska cena, pre nego donesu odluku o kupovini. 

Dodela Oskara: istorija, zanimljivosti, intrige...

Najveća noć u Holivudu označiće i ovoga puta najbolja filmska ostvarenja iz prethodne kalendarske godine. Makar po mišljenju članova  američke Akademije filmske umetnosti i nauke. Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!

The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Te godine istorija je započeta u prisustvu svega 270 zvanica i uz ulaznice po ceni od pet dolara. Američka Akademija danas ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.

Statua

Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!

Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.

Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.