Priča kaže da jedan dosadni, uporni detlić zagorčavao dane i noći mladom bračnom paru, Volteru Lancu (Walter Lantz) i Grejs Steford (Grace Stafford) dok su u Šervud Lejku provodili svoj medeni mesec! Sa prvom kišom, „kljunotvorina“ detlića na njihovom krovu još više ih je obradovala. Osim glavobolja, detlić, koga su mladenci nazvali Pera Detlić (Woody Woodpecker), je Volteru dao i jednu ideju (jedna priča kaže da je to zapravo bila ideja njegove žene, dok je Lanc hteo da se ptice reši!). Kao što kažu, ostalo je legenda!
A kako je legenda počela?
Volter Lanc je rodjen 27. Aprila 1900. godine. Kao dečak, morao je da preskoči deo detinjstva i stara se o porodici, jer mu je majka umrla na porodjaju sa mladjim bratom, a otac je bio invalid. Neproživljenom detinjstvu kasnije se vratio kroz crtane filmove! Sa petnaest godina je počeo da radi kao pomoćnik u časopisu „New York American“. Urednik časopisa ga je preporučio Gregoriju La Kavi (Gregory La Cava), kasnije poznatom režiseru, koji je u Njujorku otvarao studio crtanog filma po nalogu R.V. Hersta, vlasnika pomenutog časopisa. Desetak godina kasnije, Volter odlazi u Holivud, gde je pisao scenario i gegove za komedije Maka Seneta. U to vreme jedan mladi, perspektivni stvaralac studija „Universal Pictures“ po imenu Volt Dizni imao je ideju da na filmu animira jednog miša, ali studio nije bio za to zainteresovan Dizni je zato sa svojom idejom prešao u studio „Coulumbia Pictures“ (a ostalo je još jedna legenda)! Vlasnik Universal-a Karl Lemi je na njegovo mesto doveo Voltera Lanca i sa njim potpisao ugovor za produkciju popularnog Zeke Osvalda, na kome je Lanc radio punih deset godina! Lanc je tvorac prvog cranog filma u tehnikoloru „Kralj džeza“, u kome je nastupio i orkestar Pola Vajtmena, kao i crtane likove Čilija Vilija, Inspektora Radišu, Endi Pandu, Medveda Čarlija.
Volter Lanc je rodjen 27. Aprila 1900. godine. Kao dečak, morao je da preskoči deo detinjstva i stara se o porodici, jer mu je majka umrla na porodjaju sa mladjim bratom, a otac je bio invalid. Neproživljenom detinjstvu kasnije se vratio kroz crtane filmove! Sa petnaest godina je počeo da radi kao pomoćnik u časopisu „New York American“. Urednik časopisa ga je preporučio Gregoriju La Kavi (Gregory La Cava), kasnije poznatom režiseru, koji je u Njujorku otvarao studio crtanog filma po nalogu R.V. Hersta, vlasnika pomenutog časopisa. Desetak godina kasnije, Volter odlazi u Holivud, gde je pisao scenario i gegove za komedije Maka Seneta. U to vreme jedan mladi, perspektivni stvaralac studija „Universal Pictures“ po imenu Volt Dizni imao je ideju da na filmu animira jednog miša, ali studio nije bio za to zainteresovan Dizni je zato sa svojom idejom prešao u studio „Coulumbia Pictures“ (a ostalo je još jedna legenda)! Vlasnik Universal-a Karl Lemi je na njegovo mesto doveo Voltera Lanca i sa njim potpisao ugovor za produkciju popularnog Zeke Osvalda, na kome je Lanc radio punih deset godina! Lanc je tvorac prvog cranog filma u tehnikoloru „Kralj džeza“, u kome je nastupio i orkestar Pola Vajtmena, kao i crtane likove Čilija Vilija, Inspektora Radišu, Endi Pandu, Medveda Čarlija.
Peri Detliću je glas u početku pozajmljivao glumac Mel Blank, da bi kasnije tu ulou preizela Volterova žena Grejs. Melov glas se i dalje može čuti u uvodnoj špici, kada Pera kaže „Guess who?“ (Pogodi ko sam?).
Godine 1947. Pera je dobio svoju tematsku kompoziciju koja je, naravno, sadržala njegov čuveni, zarazni smeh koji je snimio Mel Blank, a kasnije i Grejs Staford. Upotrebljena prvi put u epizodi „Wet Blanket Policy“ iz 1948., ova kompozicija je postala prva i jedina numera iz nekog crtanog filma koja je nominovana za Oskara za najblju filmsku muziku!
Na zalasku ere emitovanja crtaća u bioskopima, Pera Detlić je svoju televizijsku premijeru imao 1957. u epizodi Šou Pere Detlića (The Woody Woodpecker Show). Zahvaljujući svojoj popularnosti, Pera je ipak punio bioskopske sale sve do 1972., kada je Lanz zatvorio svoj studio zbog sve većih producentskih troškova, a popularni detlić se preselio na televiziju.
Bez obzira da li verovali u romantičnu priču o nastanku Pere Detlića ili ne, bitno da je on tu, medju nama i da je sa ostalim crtanim junacima uveseljavao i obogaćivao detinjstvo mnogih, pa i moje generacije. Pera Detlić je dobio i svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih. Ko zna, možda svega ovoga ne bi ni bilo da Volter i Grejs nisu otišli na medeni mesec u Šervud Lejk, ili da je Pera otišao pravo u policiju!
Uglavnom, uživajte u epizodi „Medjunarodni Pera“ koju sam odabrao za vas!!!
11 коментара:
Marjane, super ti je priča! Ja sam imao jednog detlića na drvetu baš pod prozorom kada sam živeo u Zemunu i taj se drao i kuckao non-stop. Nikada neću zaboraviti scenu kada je video mačku i pustio zvuk koji je neverovatno podsetio na ženski vrisak. Slatko sam se ismejao.
I da, legendarna epizoda koju si zakačio - I ONDA MU JE ITALIJA DALA ČIZMU!!! Hahaha...baš vraća u detinjstvo.
Što reče Kajer, super ti je pričica. Obožavam Peru Detlića. Da mi je valjalo da imam uzore, Pera bi bio taj. :)
*Kajzer, sa "z", mea culpa. :)
Divno, obožavam Peru Detlica, thanks!
Pera je oduvek bio neka posebna fela u moru crtaća koji su nam uveseljavali detinjstvo.Osamdesetih se pojavio i album sa sličicama sa Perom koji, nažalost, nemam. A i prevod imena odlično zvuči! Moj favorit-"Kad dam znak glavom, ti udri!"
Naravno, pohvala za tekst!
Hehe, lepa pričica, zaista sam se raznežila :)
Čoveče, kakav crtani, pa to nije za malu decu, tek sad vidim, preinteligentan je.
Znači Pera Detlić je iskrivio toranj u Pizi, otkrio Ameriku, slomio Sfingin nos, pokrenuo industrijsku revoluciju...uh kakvi fleševi! Svega sam se prisetio kroz maglu, ali ono Italija mu dade čizmu! Legendarna replika koja se ne zaboravlja! Hvala za crtać... a i za tekst...
Spiros Detlicopulos!!!!!!!!!!!!Znaci ne verujem!!! :) Mnogo je jak!!! Super prica!!!!
Kako se zove devojka Pere Detlica,ne mogu da se setim,a bio bih zahvalan na odgovoru :)
Uf, pitanje za razmišljanje! U originalu je Vini (Winnie), ali ne mogu da se setim da li su je kod nas drugačije preveli. Imam neke epizode, pa ću da pregledm čim uhvatim vreme!
Постави коментар