Tarzan, gospodar džungle - ponovo medju nama!

Tarzan je fiktivni lik kojeg je 1912. godine stvorio pisac Edgar Rajs Berouz (Edgar Rice Burroughs). Gospodar džungle, kako je ovaj lik nazvan, prvi put se pojavio u priči Tarzan medju majmunima (Tarzan of the Apes) u oktobarskom broju časopisa All Story. Ova priča je, zahvaljujući svojoj popularnosti, kasnije dobila preko 20 nastavaka. Tarzan je privukao i pažnju filmskih stvaralaca, ali je možda najviše zaživeo i svoju renesansu doživeo u svetu stripa. Upravo u formi stripa, kao prvenac nove izdavačke kuće „Darkwood“, Tarzan je ponovo medju nama!

Stripoteka Darkwood, višegodišnje mesto okupljanja strip fanova, koja se do sada uglavnom bavila plasmanom i prodajom tudjih strip izdanja, odvažila se na krupan korak upustivši se u nemirne izdavačke vode. Za svoj prvenac su odabrali ništa manje neko Tarzana Berna Hogarta, koji se na našim prostorima tek sporadično pojavljivao i to u okviru strip revija Spunk i Stripoteka.  Ovoga puta, fanovi ovog pustolova, ali i fanovi strip umetnosti moći će da uživaju u prelpom luksuznom izadnju koje se na tržištu pojavilo juče, 10. maja.  Želeći da ispoštuje svoje najvernije čitaoce, Darkwood se odlučio da cena u početku bude promotivna, a da vremenom dostiže neku komercijalniju cenu. Tako će početna cena izdanja prvih mesec dana biti 1300 dinara (do 10.06.2010.), 1500 dinara od 11.06.2010 do 11.07.2010., i od 12.07.2010 trajno 1800 dinara, odnosno 18 eura.

Tarzan je bio prvi strip koji je  izlazio  šest decenija bez prestanka. Kao strip junak, zaživeo je 1929. kada je posao crtača ovog lika preuzeo mladi Harold Foster. Foster je Tarzanom stekao svetsku slavu, a stil i tehnike koje je uveo u Tarzana postale su vodilje u razvoju avanturističkog stripa uopšte. Nakon 7 godina rada na Tarzanu, Foster je 1937. usmerio svoj rad na strip Princ Valijant, dok je njegovo mjesto zauzeo upravo Bern Hogart.

Hogart je Tarzana uzdigao u nebeske visine vizuelnog pripovedanja. Prepoznatljiv po vizualnom ekspresionizmu, jakoj dinamici i velikom crtačom talentu, Hogart  se proslavio zajedno sa svojim junakom. Nakon Hogarta Tarzana su crtali i mnogi drugi crtači od kojih valja pomenuti  Rasa Meninga, ali su ipak Foster i pre svega Hogart crtači za koje će se Tarzan uvek vezivati.

1983. godine novosadska izdavačka kuća “Forum Marketprint” dobila je licencu za objavljivanje stripova o Tarzanu za ceo svet. Glavni crtač bio je Bane Kerac, a scenarista Slavko Draginčić. Naši autori su u rad na ovom stripu uneli neke novine, zapleti su bili prozaičniji, likovi pojednostavljeni, a priče je prožimala i doza seksa koja nije bila  svojstvena Tarzanu klasičnog doba.

Generacijama koje su odrastale 80-ih svakako je u sećanju duboko urezan i crtani film o Tarzanu. Njima će ovo izdanje zaigrati na kartu nostalgije. Mladjim generacijama, ovo će biti odlična prilika da se upoznaju sa likom Tarzana i delom velikana svetskog stripa, Berna Hogarta.

Više detalja i redovne novosti možete pronaći na odlično uradjenoj fan grupi na Fejsbuku.

Foto poezija 3: Kradljivac Zvezda

Odavno se nismo opustili uz malo poezije. I ovoga puta u već standardnoj kombinaciji sa fotografijom.

I od popa uvo!!!

Ne kažu za džaba da se ovih dana na buvljaku može naći sve, od igle, do lokomotive! Nekad je važila izreka da ima svega, jedino nema od popa uvo! Pa, danas sam se uverio da se može naći ne samo uvo, nego i ceo pop :)

 

 

P.S. Nego, sad ozbiljno, šta još zapravo znači "episkop"?

Umro je Drug Tito - pre 30 godina!

Dana 4. maja 1980. godine, pre tačno 30 godina, u 15.05 časova u Ljubljani prestalo je da kuca veliko srce predsednika (naše) Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i predsednika Predsedništva SFRJ i vrhovnog komandanta oružanih snaga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita. Neverica, more suza, težak bol i duboka tuga potresajli su radničku klasu, narode i narodnosti naše (bivše) zemlje, svakog našeg čoveka, radnika, vojnika, i ratnog druga, seljaka, intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku...

Tako je godinama nakon Titove smrti započinjala svaka informativna emisija ili novinski članak objavljen na današnji dan. Starijim generacijama će taj trenutak zauvek ostati u sećanju, svako je godinama na taj dan prepričavao šta je radio i gde se zatekao tog trenutka. Ja sam bio suviše mali da bi se bilo čega  sećao,  ali se zato jasno sećam kada smo u školi svakog 4. maja u 15.05h stajali mirno, uz zvuk sirene, praćeni budnim okom učiteljice!

Period koji će mnogi pamtiti po lepim, mnogi po ružnim uspomenama. U svakom slučaju, to je bio period koji će se pamtiti!

Meša Selimović - 100 godina od rodjenja

Meša Selimović rodjen je na današnji dan pre tačno sto godina. Najčešća asocijacija na njegovo ime su romani „Derviš i smrt“ iz 1966, i „Tvrdjava“ iz 1970.

Pored ova dva, svakako najznačajnija dela, njegov književni opus obuhvata i pripovetke: "Prva četa" (1950), "Tudja zemlja" (1957); romane: "Tišine" (1961), "Magla i mjesečina" (1965), “Ostrvo" (1974); studije i eseje: "Za i protiv Vuka" (1967), "Eseji i ogledi" (1966), ako i njegov autobiografski spis "Sjećanja" iz 1957.

Mehmed Selimović rodjen je u Tuzli. 1930. upisao se na studijsku grupu Srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nakon završenih studija do početka Drugog svetskog rata, radio je kao profesor gimnazije u rodnom gradu. Zatvoren je 1942. zbog saradnje sa NOP-om, a u maju 1943. prelazi na oslobodjenu teritoriju. Učestvovao je do kraja rata u borbi protiv okupatora. Posle rata je jedno vreme radio kao univerzietski nastavnik u Sarajevua zatim obavljao niz visokih dužnosti u kulturi. 1971. godine penzionisan je i seli u Beograd. Biran je za predsjednika Saveza književnika Jugoslavije, bio je počasni doktor Sarajevskog univerziteta (1971), redovni član ANUBiH i SANU. Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su najznačajnije NIN-ova nagrada (1967), GORANOVA nagrada (1967), Njegoševa nagrada (1967), potom Dvadesetsedmojulska SRBiH, nagrada AVNOJ-a, itd. Umro je 11. jul 1982. godine u Beogradu.

Selimovića svojakaju i u Srbiji i u Bosni. I jedni i drugi barataju svojim argumentima. O tome je Selimović 1976. u pismu SANU rekao:

"Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom.”

Bio on i marsovac, za nas je najbitnije da nam je Selimović podario neke od najznačajnijih dela srpske i evropske književnosti 20. veka.

 Spomenik Meši Selimoviću i slikaru Ismetu Mujezinoviću, 

u njihovom rodnom gradu Tuzli.

 

 

Evo nekoliko njegovih njegovih misli,a za bolje upozavanje sa ovim autorom, obaveznu literaturu već znate!

Citati Meše Selimovića

*
Nezadovoljstvo je kao zvijer: Nemocna kad se rodi, strasna kad ojaca.

*
Ne mogu da kazem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kazem: bicu ti prijatelj.

*
Strah i nemoc radjaju niske nagone.

*
Mozda bi trebalo da ih mrzim, ali ne mogu, ja nemam dva srca, jedno za mrznju, drugo za ljubav.

*
Do kraja zivota upoznavacu ljude, a nikad ih upoznati necu, uvijek ce me zbunjivati neobjasnjivoscu postupka.

*
Ono što nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo.

*
To nam je sudbina. Kad ne bi bilo ratova, poklali bismo se među sobom. Zato svaka pametna carevina potraži neki Hočin, da pusti zlu krv narodu i da nagomilana nezadovoljstva odvrati od sebe. Druge koristi nema, ni štete, ni od poraza ni od pobjede. Jer, ko je ikada ostao pametan poslije pobjede? A ko je izvukao iskustvo iz poraza? Niko. Ljudi su zla djeca, zla po činu, djeca po pameti. I nikad neće biti drukčiji.

*
… tajna se duže pamti nego jasna istina.

*
Čovjek se navikne na svaki smrad.

*
Ja uvek kažem: neka nije gore.

*
Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.

*
Ništa im ne zameram, pa ni to što mi nisu uspjeli ostaviti čak ni uspomene.

*
Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav.

*
Sve čemer, sirotinja, glad, nesreće… A zašto je tako? Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli, što nas je bog obilježio. Ili što nas nesreće neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas.Zar je onda čuda što se uvijamo, krijemo, lažemo, mislimo samo nadanašnji dan i samo na sebe, svoju sreću vidimo u tuđoj nesreći. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni.

*
Zar lukavstvo može zamijeniti znanje? — Iskusan čovjek bi upitao: zar znanje može zamijeniti lukavstvo? — Lukavstvo je nepošteno. — Nije uvek ni nepošteno. Zato što je neophodno. Neko to zove mudrošću. — Šta bi ti savjetovao čovjeku kome želis dobro? — Da se svojim mišljenjem ne izdvaja među ljudima s kojima živi. Zato što će se onemogućiti prije nego što išta učini. — Drugi moj savjet čovjeku kome želim dobro bio bi: ne govori uvijek ono što misliš.

*
Najmanja je mogućnost da pogriješim ako budem ćutao.

*
Lijepa riječ je kao lijepo stablo, korijen mu je duboko u zemlji, a grane se pod nebo uzdižu.

*
 Kunem se vremenom, koje je početak i završetak svega, da je svako uvijek na gubitku.

*
 Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja, a već star da ih ostvaruje.

*
 Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.

*
Život ovog naroda je glad, krv, muka; bijedno tavorenje na svojoj zemlji i besmisleno umiranje na tuđoj

*
Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat koliko može čovjek sam sebi.

*
Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti?

*
Hoću da budem čovjek, borite se sa mnom ljudski.

 *
Tjerao sam glupu šalu, a istjerao gadnu zbilju.

*
Bez hljeba narod može ostati, bez vlasti neće.

*
Ništa ne mogu učiniti, ali mislim. Toliko mogu.

*
Kada prodaješ, sve je jevtino, kada kupuješ, sve je skupo.

*
Volim ljude, ali ne znam šta ću s njima.

Slučaj Zvonačka Banja - Nemir hotela „Mir“

Nekada, ne tako davno, iza sedam brda i sedam gora, u podnožju planine i zagrljaju stena,  na dodiru dveju reka i tri opština živeo je hotel zvani „Mir“. Imao je tri bazena, mnogo gostiju i još više potencijala. A onda, onda je došao zli vuk i pomislio da su tri bazena zapravo tri praseta, pa je duvao i puhao i srušio (nam) hotel.

Da je život bajka, ovako bi ukratko izgledala priča o hotelu „Mir“ u Zvonačkoj Banji. Život nije bajka, ali to ipak nije zasmetalo zlom vuku u njegovim namerama. Nekada najposećenija i najatraktivnija turistička lokacija jugoistočne Srbije, Zvonačka Banja, danas izgleda kao poprište ratnog sukoba, kao da je tuda prošao neki uragan, kao, što neko reče, enterijer za snimanje horor filmova!

Zvonačka Banja se nalazi na tromedji opština Dimitrovgrad, Pirot i Babušnica, na oko 95km istočno od Niša. Idući magistralnim putem ka Bugarskoj granici, negde na pola puta od Pirota ka Dimitrovgradu, skreće se ka selu Sukovo, neposredno pre mosta preko reke Jerme. Ne baš sjanim putem, ali sjajnim krajolikom, prolazi se pored nekoliko sela, kroz prelep kanjon reke Jerme, pored Poganovskog manastira iz 14. veka, i stiže do Zvonačke Banje, na obroncima Vlaške planine.

Smeštena na 680m nadmorske visine, sa izvorom pitke, lekovite mineralne vode čija temperatura iznosi 28°C, Zvonačka Banja je bila lečilište još u doba Rimljana, o čemu svedoče i pronadjeni ostaci rimskih termi. Prvi bazen, koji je akumulirao toplu vodu, iskopan je 1903. Tu su žene topile svoje kudelje, a oni koji su bolovali od reume i išijasa potapali noge. Desetak godina kasnije je izgrađen sabirni rezervoar za vodu, a od njega je do bazena sproveden odvodni kanal dužine 50 m. Izgradnja prvih objekata je započela tek 1927. godine.

Sam hotel „Mir“ je gradjen u periodu od 1979. do 1983. , a sa radom je počeo tek 1987.  Hotel je gradjen sa kaskadama, na izrazito brdovitom terenu, po uzoru na poznati hotel "Srebrna krila" na Floridi. Lekovita banjska voda veoma blagotvorno deluje na nervni sistem, pa je bila pravi raj za sve one koji boluju od takozvanih menadžerskih bolesti, izazvanih svakodnevnim stresom. U sklopu hotela postojao je kompletan medicinski blok sa svim potrebnim aparatima i medicinskim osobljem. Hotel je posedovao jedan zatvoreni i dva otvorena bazena sa banjskom vodom za koju se, na osnovu njenih osobina, pretpostavlja da izvire na nekih 600 m dubine.

Nasuprot hotelu, na nadmorskoj visini od 1032 m, nalazi se prelepi greben Asenovo kale, za koji su vezane mnoge legende iz doba turaka. To je i jedino mesto u Srbiji gde se može videti gnezdo surog orla. Na najvišoj koti, iznad sela Jesenov Del, nalazi se crveni, dreveni krst, a podnožjem planinskih obronaka protiče reka Blatašnica, koja se nedaleko odatle uliva u reku Jermu. Ceo kraj pruža neverovatne mogućnosti za odmor, lov, ribolov i planinarenje.

 

A onda, onda je došao zli vuk...

Vlasnik hotela, UTP „Srbija“ iz Pirota, izdalo je u zakup pre pet godina ovaj hotel na dve godine Radosavu Zdravkoviću, vlasniku preduzeća „Hram Teodora Kecman”.  Pod opravdanjem da želi da temeljno renovira hotel, Radosav-zli-vuk-Zdravković je 2006. započeo temeljnu dekonstrukciju hotela. Poskidao je sva vrata, prozore, demontirao radijatore i cevi od elektro, vodovodnih, grejnih i ventilacionih instalacija i sa pratećim inventarom ih kasnije prodavao kao sekundarne sirovine. On je čak i s hotela uklonio delove spoljnih zidova, porušio ograde terasa, pregradne zidove, skinuo krov... Prodao je i pumpu koja je ovaj kraj snabdevala čistom izvorskom vodom.

Sada bivši zakupac tvrdi da je pokušavao da sanira i rekonstruiše oštećenja nastala zbog klizišta, te da je morao sam da olakša hotel za 10.000 tona. Po njegovom mišljenju, on je ustvari činio dobro delo. Zbog takvih dobročinitelja na raznim polima smo uostalom mi danas i stigli tu gde jesmo!

Hotel ne radi od 2007. godine. Već nekoliko godina se u celoj Zvonačkoj Banji ne oseća nikakav mir! Veliki broj lokalnog stanovništva radio je u hotelu ili se izdržavao od trgovine i izdavanja vikendica. Danas, sve izgleda pusto, turista namernika nema, a jedini stalni gost hotela je vetar. Sela koja gravitiraju ka Zvonačkoj banji polako odumiru, jer je taj hotel bio jedina nit koja je mlade ljude još držala u tom kraju.

Cela priča čeka svoj sudski epilog, ali, bez obzira na njegov ishod, još dugo će se ovde prepričavati bajka o zlom vuku!

P.S. Jako zanimljivu putopisnu reportažu o Zvonačkoj Banji pogledajte i na ovom blogu. 

Dodatne fotografije možete videti i na Fejsbuk grupi "Hotel Mir - nekad i sad"

Milina nemila sudbina i druge priče!

Znam, svi ste već čuli! Prošle nedelje je u Beogradu pronadjen pas kome je neki umobolni manijak odsekao sve četiri šape! Priča je potresna i kada se čuje prvi put, a tek ako se u samo dve nedelje čuju dve gotovo identične priče! Naime, samo dve nedelje pre ovog dogadjaja, u Bugarskoj se desilo nešto gotovo identično. Petogodišnjoj kuji koja se zove Mima (čak su im i imena gotovo ista!) neko je odsekao sve četiri noge!!

Copy/Paste priča 1

Sličnost izmedju ove dve priče je gotovo zastrašujuća. Pogledajte i sami iz sledećeg:

Javnost Bugarske/Srbije bila je šokirana kada je početkom/sredinom aprila pronadjena osakaćena kuja. Petogodišnja/jednogodišnja kuja se zove Mima/Mila pronadjena je u jako lošem stanju, jer je zbog povrede ostala bez dosta krvi, sa upalom kostiju i dehidrirala. Pretpostavlja se da joj je neko noge sve četiri noge/šape odsekao sekirom. Razlozi i motivi za ovakvo zverstvo teško se mogu shvatiti. Zahvaljujući brzoj intervenciji veterinara, život psa nije više direktno ugrožen, ali je dalja sudbina psa za sada neizvesna.
Na Facebook-u je još istog dana otvoreno nekoliko grupa kojima se osudjuje ovakav zverski čin i traži oštra kazna za počinioca(ce), a broj orogčenih gradjana Buuragske/Srbije raste iz minuta u minut. 

Nasilje nad životinjama danas, radja nasilje nad ljudima sutra.

(A sutra je neverovatno blizu!)

***

Znam, svi ste čuli! Prošle nedelje je u incidentu na polufinalnoj utakmici izmedju Partizana i Vojvodine jedan novinar pogodjen bakljom u glavu! Priča je strašna i kada se čuje prvi put, a tek ako se u samo dva dana čuju dve gotovo identične priče! Naime, samo dan ranije, na prvoj polufinalnoj utakmici izmedju Zvezde i OFK Beograda jedan navijač pogodjen je iz pištoljau stomak! Ovoga puta priču ne moramo da „uvozimo“ iz inostranstva!!

Copy/Paste priča 2

Sličnost izmedju ove dve priče je gotovo zastrašujuća. Pogledajte i sami iz sledećeg:

Na prvoj/drugoj polufinalnoj utakmici Kupa Srbije između Crvene zvezde i OFK Beograda/Partizana i Vojvodine došlo je do ozbiljnog incidenta. Naime, jedan navijač/novinar ozbiljno je povredjen kada je na njega za sada nepoznati navijač pucao iz pištolja/bacio upaljenu baklju! Povredjeni navijač/novinar je pogodjen u stimak/glavu i brzo je prevezen u Urgentni centar gde mu je ukazana lekarska pomoć. On je za sada van životne pasnosti. Policija je preduzela sve neophodne korake za identifikovanje i hapšenje odgovornih lica, kao i za utvrdjivanje orgovornosti organizatora i redarske službe.
Nažalost, odavno su na tribinama fudbalskih stadiona sport i privrženost klubu nekom čudnom logikom zamenjeni nasiljem i bezumljem!

***

s

scena iz serije "Zona Sumraka"

Postoji peta dimenzija, iza onog objašnjivog normalnom čoveku. Ta dimenzija je prostrana kao svemir i beskonačna kao večnost. To je prostor izmedju svetlosti i senke, izmedju nauke i sujeverja, prostor koji se nalazi izmedju ambisa ljudske gluposti, ljudskog straha i nevoljnosti da se nešto preduzme. To je dimenzija bezumlja. To je oblast koju zovemo Zona Sumraka Ljudskog Uma!

Preživljavanje nije lak posao!

Snaći se i preživeti u današnje vreme uopšte nije lako! Ljudi su primorani da rade svašta, pa i da svoj hleb (bukvalno ili ne) traže po kontejnerima.

Ponekad su, čak i za takve poslove, potrebne superherojske moći!

P.S. Ove slike je, na ulicama Niša, slikao moj drug Zlatibor Stanković!

Italija zakonom reguluše ugradnju silikona!

Vest glasi: Italijansko pravosudje zabranilo je vršenje estetskog hiruškog zahvata na grudima (čitaj:ugradju silikona) devojkama mladjim od 18 godina! Ova mera je usledila nakon istraživanja koje je pokazlo da se u toj zemlji za samo godinu dana više od 10.000 tinejdžerki podvrglo ovom hiruškom zahvatu. Što je možda najtragičnije, većina ovih devojaka je ovu operaciju dobilo kao „poklon“ od svojih roditelja!!!

Podaci Medjunarodnog Udruženja Estetskih Plastičnih Hirurga (ISAPS) pokazuju da je povećanje grudi ubedljivo najzastupljenija plastična operacija u svetu, nakon koje sledi liposukcija. U Italiji oblast plastične hirurgije nije zakonski adekvatno regulisana, pa ne postoji sistem kontrole rada plastičnih hirurga. Veliki broj ovih hirurga čak nema ni potrebne kvalifikacije, što situaciju čini još gorom, pa je ovakva mera bila neophodna. 

Po podacima Udruženja plastičnih hirurga Italije, u toj zemlji se godišnje izvrši 85.000 korektivnih zahvata na grudima, od kojih tek 30% imaju medicinsko opravdanje, dok je 70% čisto estetske prirode. Zbog toga je regulisanje ovog zahvata kod maloletnih devojaka potez koji treba pozdraviti.

Nedavno je Austrija, sledeći primere Nemačke i Francuske, zakonski zabranila korišćenje solarijuma maloletnim licima, u cilju prevencije raka kože. 

U konkurenciji sa stečajima, genocidima, korupcijom i podelom javnih preduzeća, ovakve teme teško da se mogu izborti za svojih pet minuta u našem parlamentu, makar u skorije vreme!

Živeći u kulturi koja stvara idole sa tv ekrana i naslovnih strana, mladi ljudi žele da po svaku cenu slede „modu“, da budu u trendu, da liče na poznate ličnosti, ili bar da slede korak sa svojim vršnjacima. Ako im niko na vreme ne skrene pažnju na posledice koje takve težnje mogu imati po njihovo zdravlje, biće kasno i za njih i za nas!

Kuća - poso, poso - kuća! (ili slika zlog kapitalizma)

Ne znam da li ste do sada videli ovaj spot ili čuli pesmu, ali ako niste, jednostavno morate! Do sada nisam objavljivao nešto ovog tipa, ali na ovo nisam mogao da ostanem ravnodušan. U pitanju je spot za pesmu izvesnog Ekrema Jevrića, koji radi i radi u Njujorku. Namerno ne kažem "živi i radi", ali to će vam biti jasno nakon spota. Ne znam da li je ovaj čovek imao prilike da čuje sam sebe, ali, što je najgore, sama pesma zaista ima neku poentu i ukazuje na negativne strane zapadnjaćkog, materijalističkog načina života. Na svoj neobičan način, doduše, ali hej, to je Ekrem!!!

Foto poezija 2

Dok ne smognem, vremenna za nešto drugo, još jedan intermezzo uz poeziju. I ovoga puta kombinovanu sa fotografijom, jer vam se to prošlog puta dopalo!

TIK-TAK: časopis uz koji se odrastalo!

Da li se sećate časopisa Tik-Tak? Ako ste niže razrede osnovne škole pohadjali nakon sredine 90-ih, verovatno će vaš odgovor biti negativan. Za sve ostale, ovo pitanje je suvišno, jer je, siguran sam, odgovor jedno veliko DA!

Nedavno sam našao gomilu strarih brojeva, iz druge polovine 80-ih! Prelistavajući ove bojeve Tik-Taka, setio sam se vremena kada sam polazio u školu, vremena kada sam upoznavao nove drugare, kada sam učio da pišem prva slova i sričem prve pročitane rečenice. Medju mnogim stvarima koje neću zaboraviti iz tog perioda je definitivno onaj osećaj kada smo na svake dve nedelje isčekivali novi broj omiljenog časopisa Tik-Tak! Gledajući neke naslovnice, čini mi se kao da je bilo juče kada nam je te brojeve Tik-Taka delila učiteljica iz tek raspakovanih paketa! Zaista neverovatan osećaj!

U to vreme, Tik-Tak se uveliko bližio obeležavanju dve decenije svog postojanja! Prvi broj Tik-Taka pojavio se još daleke 1969. godine, kao još jedan izdanak tada jako poznate izdavačke kuće iz Gornjeg Milanovca, naravno, reč je o Dečjim Novinama. Kako je popularni dečji list „Dečje Novine“ uglavnom sadržinski bio namenjen višim razredima, u istoimenoj redakciji su počeli da razmišljaju o pokretanju još jednog školskog lista, ovoga puta namenjenog mladjim uzrastima. Srećko Jovanović, jedan od dvojice osnivača Dečjih Novina, prosvetni radnik i poznavalac književnosti za decu, okupio je tim ljudi koji su činili prosvetni radnici, pedagozi, psiholozi, likovni umetnici, književnici i novinari. Sastav prve redakcije Tik-Taka činili su: Branko Živković, novinar i glavni urednik; Milomir Glišić, pedagog i odgovorni urednik; Milena Balabanić, slikar-ilustrator; Živorad Atanacković, slikar-ilustrator; Petar Simić, učitelj urednik i Radica Radojković, sekretar. Uz još dosta saradnika, krenulo se u osmišljanje novog školskog lista i za nekih mesec dana, prvi tekstovi su već bili složeni u štampariji.

Uporedo sa pripremanjem lista, anketom je od učenika nižih razreda bilo zatraženo mišljenje za njegovo ime. Od tridesetak predloženih naziva redakcija je odabrala Tik-Tak! Glavni junak lista se zvao, naravno, Tik-Tak, a društvo su mu pravili vršnjaci Beba i Boba. Prvi broj Tik-Taka izašao je iz štampe 20. Maja 1969., simbolično pred Dan Mladosti (za neupućene, 25. Maj) u čak 50.000 primeraka.Krug čitalaca se iz broja u broj širio, pa je Tik-Tak prvih 15 godina postojanja obeležio sa tiražem od čitavih 50.000.000 primeraka.

Tik-Tak je imao sijaset rubrika koje su godinama bile prepoznatljive. Od vaspitno-obrazovnih tema, preko zabavnik, do raznik konkursa i nagradnih igara za decu. Iako mu se s današnje tačke gledišta može zameriti da na ideološkoj obojenosti (na pr. rubrike „Titovim stazama“ i „Pioniri u NOB-u“) Tik-Tak nije mogao da pobegne od svog vremena i tadašnjih prilika. 

Uprkos tome, nudio nam je mnogo više nego što se nudi današnjim mališanima, učio nas stvarima koje današnji mediji (pre svih tv i internet) zapostavljaju! „Priča u slici i reči“, „Moj grad“, „Čovek i Priroda“,  „Napravi Sam“, „Mala Pozornica“, „Saobraćajni Kviz“, „Za male matematičare“, „Crtam, Pišem“, „Iz školske klupe“, „Svet oko nas“, „Susret sa piscem“ samo su neki od naziva rubrika zahvaljujući kojima smo učili, učili uz igru i zabavu, učili uz osmeh nalicu! Tik-Tak nas je uvodio i u svet stripa, kroz nezaobilazne priče i Mirku i Slavku, razvijao našu kreativnost i maštu kroz konkurse, rebuse i pitalice, podsticao druženje kroz pisma, učio nas prvim notama kroz Muzički kutak!

Bio je to časopis uz koji se odrastalo! Ako negde, u nekoj kutiji u podrumu, garaži ili na tavanu pronadjete poneki zaboravljeni primerak Tik-Taka iz vaših, ili školskih dana vaše dece, nemojte ga baciti. Obrišite prašinu sa njega. Ispod nje će, osim poznatih stranica, zasijati i zaboravljene uspomene na nevine dane bezbrižnog detinjstva!

Magija fotografije- u video formatu!

Početkom decembra meseca prošle godine napisao sam jedan post o starim fotografijama koje sam pronašao u selu. Tema je izazvala dosta interesovanja. Za sve one kojima se taj post dopao i za one koji su ga propustili, evo ponovo te iste priče, ovoga puta u video formatu. Klip je napravila jedna prijateljica koja živi u dalekoj Kanadi, pa za nju stare fotografije iz rodnog kraja imaju posebnu emotivnu vrednost, kao što u ovom mslučaju imaju i za mene. Verujem da će se ovo i vama dopasti!

3 pa 1: Bregovićev orkestar za sahranu Beovizije!

Dobro, koliko puta je potrebno da doživimo nacionalni blam da bi neko podvukao crtu? Dokle će nečiji lični interesi, ukusi i lobi da šamaraju ceo narod? Ako smo jednom osvojili prvo mesto, da li to znači da više ne moramo da se trudimo, da možemo da se švercujemo na staru slavu? Pa, ne bih rekao!

Prošle godine je interesni lobi oslikan u „stručnom i objektivnom“ žiriju na kvarno zaobišao glasove publike i na Evroviziju poslao svog kandidata koji je trebao da bude naš Trojanski Konj. Avaj, nije bio Trojanski, nego Marko! „Cipela“ koju smo bacili na Evroviziju vratila nam se kao bumerang! Par godina ranije, dok smo još bili zajednička država sa braćom Crnogorcima, njihov žiri je sličnom taktikom poslao svoje predstavnike, pa je i Evropa na nastup grupe Bez Imena (No Name) ostala bez reči, a time i bez glasova!

Iako sam već godinama unazad prestao da od Beovizije, pa i Evrovizije očekujem bilo šta, prestao da se interesujem i nerviram, ipak mi je bilo drago kada sam čuo da je konačno odlučeno da se koncept odabira srpskog predstavnika za pesmu Evrovizije menja. Poverovao sam da će stvari biti drugačije. Kako sam samo mogao da budem tako glup?!

Doskorašnji festival Beovizija presvučen je u novo ruho. Samo, poput one priče o caru, i ovo ruho je nevidljivo, providno, pa smo videli istu onu ogoljenu stvar kao i prošle (prošlih) godina! I samo, umesto cara, mi ćemo doživeti blam. Dobili smo, da prostite, što kaže narod, isto sranje, samo drugo pakovanje! Ili, što bi rekao kolega bloger Kajzer Soze, sve je to pišanje, pardon, pevanje uz vetar!

Takmičenje je nazvano „3 pa 1“, ali moglo je da se zove i „3 a 1“, jer su 3 pevača pevala stilski i žanrovski identične pesme jednog istog kompozitora!  Neko je odlučio da taj kompozitor bude nekadašnji umetnik i roker, a sadašnji lakrdijaš i vašarski hit majstor, Goran Bregović. Znajući Bregovićev opus nakon muzike za film Underground, jednom kada je neko izabrao njega, stvar je bila zapečaćena. Apsolutno nije bilo bitno ko će pevati, jer se znalo kakva će biti pesma: svadbarsko-kafanska šarada, sa obaveznim trubačima, srpskim i ciganskim etno motivima, nerazumljvim tekstom koji se mumla i refrenom koji se jedva prepoznaje. Sigurno sam nešto propustio, ali ne želim više da trošim reči na opis praznine!

Celo veče koje je trebalo da bude posvećeno izboru srpskog predstavnika za pesmu Evrovizije pretvoreno je u Veče Gorana Bregovića, jer je, pored ovih pesama koje su bile bledi tiskovi Sevinog kič hita Gas, gas!, i ostatak večeri pripao Breginim vizijama nekih starih hitova!
Sam Bregović je u sred emisije rekao da su mu ponudili da komponuje samo jednu pesmu, ali je on odbio, jer je ona trebala da se nadje u konkurenciji sa još četiri druge pesme i četiri druga kompozitora. Što bi čovek da se izlaže konkurenciji! Onda je neko rekao, ma kako ćemo bez Brege, pa su se vratili kod njega i rekli aj da nam samo ti komponuješ  pesmu, al da ne bude providno, neka budu tri, pa ćemo da te platimo malo manje nego što bi nas koštala Beovizija i svi će da budu zadovoljni! E pa neće! Ja neću na prvom mestu, ne znam za vas?

Bregović je komponovao u svom stilu, jer godinama unazad drugo i drugačije i ne ume (ili neće)! Zato, nije kriv on, nego onaj ili oni koji su (samo) njega odabrali. Cela stvar je bila jako predvidiva i providna, kao i ono carevo novo ruho! Stvar je tekla otprilike ovako: Ko da nam peva? Šta kažete za onog Milana Stankovića? Može, on je Solo-fensi-klinac sa zdravo Rale-zdravo Fred šiškama koji je jako popularan medju Grandovom publikom, a Grandovu publiku čine dobri, istrenirani sms glasači. Ubacićemo i nekog novog, ko dobro peva, ali još nije tako popularan, neku buduću zvezdu, koja će kao da ima šanse pored grandovca, ajd recimo Olivera Vanju Katića koji je skoro pa pobedio na takmičenju Ja imam talenat, znači, još sms glasova. E, a fali nam neko žensko! Al da bude dobra riba i da dobro vrcka, ne mora da ima neke pesme. A Emina Jahović? Može, zovi je!

I to je bilo to! Dobilii smo tri pesme čije tekstove možemo da čujemo samo u naznakama, ali, kome su još tekstovi bitni. Doduše, ko što sam Brega reče, cilj je bio da se naprave tri pesme na koje će se narod veseliti, a za Evroviziju kako bude! Neko je izgleda zaboravio da mu kaže zašto je ustvari angažovan, ako je i taj neko znao! Neko je zaboravio da je Grand dovoljno popularan i da RTS ne mora da mu dodatno pomaže!  E tek sad neću da im plaćam pretplatu (što bi rekla Zverka). Neko je takodje zaboravio da je Evrovizija pre svega (bila) takmičenje pop muzike, da je i Beovizija bila bar nijansu drugačija od Grand parade! 3 pa 1 je zapravo bilo takmičenje za izbor predstavnika i kompozicije, a da pravog izbora nije ni bilo. Biralo se izmedju 3 ista zla! Za nečije isto dobro! Šta reći, a ne zaplakati!!!

Ako ćete i dalje da nas lažete i blamirate, vratite nam Beoviziju, da bar verujemo da imamo izbora! Možda i nije džaba odabrana pesma koja se zove „Ovo je Balkan!“

Dodela Oskara: istorijat, zanimljivosti, intrige...

Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!

The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Ova organizacija ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.

Statua

Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!

Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.
Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.

Dodela

Glavne nagrade se dodeljuju u direktnom tv prenosu, februara ili marta naredne kalendarske godine, a šest nedelja nakon proglašenja nominacija. Više od pola veka ova ceremonija se odvijala krajem marta ili početkom aprila, ali je zbog lobiranja, perioda reklamiranja i drugih ometanja od 2004. period odlučivanja skraćen, a termin dodele ustaljen na kraj februara ili početak marta. Sam početak manifestacije se godinama pretvorio u svojevrsnu ekstravagancu, gde je gotovo postalo bitnije ko se s kim i u čemu prošetao crvenim tepihom, nego li ko je za šta nagradjen. Novine su pisale kako niko od anketiranih obožavalaca isperd 'Kodak teatra' nije pogledao ni jedan nominovani film, ali su svi došli da vide zvezde u tiptop izdanju. Ovo veče blještavila i glamura jedino je te vrste koje se prenosi uživo širom sveta. Dodele Emija, Gremija i Zlatnog globusa prenose se uživo samo na Istočnoj obali Amerike, dok se na Zapadu emituju u kasnijem terminu.
Dodela Oskara je prvi put emitovana na televiziji NBC 1953. Tv mreže NBC i ABC su se nekoliko puta smenjivale sa pravima za prenos. Od 1976. pravo na prenos ima ABC. Ugovor važi do 2014. Od 2002. ustaljeno je i mesto dodele, a to je kompleks pomenutog 'Kodak teatra' u Holivudu.

Kritike

Nagrada Akademije (Oskar) često je kritikovan zbog nekih svojih odluka u prošlosti. Često i vrlo opravdano! Neki od filmova koji su dobili tu ipak prestižnu nagradu, ubrzo su zaboravljeni, i na njih se, kao na ostvarenja od značaja, gotovo niko i ne osvrće. S druge strane, neka filmska i glumačka ostvarenja koja se danas smatraju kultnim, nisu ni nominovana svojevremeno. Tako je 'Gradjanin Kejn', kojeg danas neki smatraju najboljim američkim filmom svih vremena, od 9 nominacija dobio jedino Oskara za Najbolji originalni scenario.
Česta zamerka je i da su glumci koji ostvaruju značajne role u žanru komedije u podredjenom položaju, jer takvi filmovi generalno retko prolaze.
Producentske kuće zadnjih godina (decenija) lobiraju za svoje filmove, pa nagrade znaju biti i deo uticaja i pogodbi, pre nego potvrda kvaliteta. Zanimljivo je da se od članova Akademije (koji učestvuju u glasanju) ne zahteva da pogledaju sve nominovane filmove (izuzetak su filmovi u kategorijama dokumentarnog i van-engleskog govornog područja) pre glasanja, pa glasovi često i jesu rezultat kampanja i lobiranja.
Ponekad nagrade budu dodeljene ne kao rezultat vrhunskog ostvarenja u domenu filmske umetnosti za prethodnu godinu, već, radije, za prethodne godine i uloge. Jedan primer je Džudi Denč koja je 1999. dobila Oskara za Najbolju sporednu glumicu u filmu 'Zaljubljeni Šekspir', u kome se pojavljuje ukupno 8 minuta. Prethodne godine nije joj doeljena nagrada za Najbolju glavnu glumicu za 'Gospodju Braun'. Pre dve godine dogodilo se nešto slično, kada je film Martina Skorsezea 'Dvostruka igra' dobio je četiri glavna Oskara i kada proglašen je filmom godine. Iako sasvim solidan, 'Dvostruka igra' je ipak samo film kojim se Holivud iskupio za više prilika kada Skorseze nije bio nagradjen za mnogo bolje filmove. 

Ove godine, Oskara je po prvi put u istoriji dobila jedna rediteljka, Kathryn Bigelow, za film The Hurt Locker koji je po budžetu, zaradi i pompi bio daleko iza glavnih konkurenata, pre svega toliko pominjanog Avatara, ali ga to nije omelo da se nametne kao najbolje filmsko ostvarenje prošle godine. Ketrin je tek četvrta žena koja je nominovana za najbolju režiju, posle Line Wertmuller (Seven Beauties, 1976), Jane Campion (The Piano, 1993), i Sofie Coppole (Lost in Translation, 2003). Film Up (Do neba) prvi je animirani film nominovan u kategoriji za najbolji film još od 1991. i filma Lepotica i Zver. O ostalim detaljimae verovatno već sve znate...

Kreativne ideje za stare ploče (2)!

Evo još nekoliko kreativnih ideja za vaše vinile! Nekome očigledno inspiracije i slobodnog vremena ne manjka!

 

  

  

  

  

  

  

  

  

  

 

Ovde pogledajte post: Kreativne ideje za stare ploče! prvi deo.