„Blues brothers“ otkazali nastup na „Nišvilu“, umesto njih nastupaju „Incognito“ i Vlatko Stefanovski

The Original Blues Brothers Band, jedan od najpoznatijih svetskih soul i ritam i bluz sastava, proslavljen i istoimenim filmovima, otkazao je nastup planiran za prvo veče ovogodišnjeg Nišvila. Umesto njih, 13. avgusta na festivalu će nastupiti pioniri britanskog acid jazz pravca, grupa Incognito, kao i trio Vlatka Stefanovskog.

Prema saopštenju organizatora niškog džez festivala, koncert benda The Original Blues Brothers Band već je bio plaćen, ali je sastav iz privatnih razloga bio primoran da otkaže kompletnu letnju turneju po Evropi.

Organizatori su, međutim, brzo obezbedili nove hedlajnere za prvu festivalsku noć. Jedan od njih biće britanski bend Incognito, poznat po spoju klasičnog fanka, soula i džeza.

Grupu karakteriše multinacionalna postava vokalnih solista i instrumentalista koja se tokom godina često menjala. Kroz sastav je prošlo gotovo 1.500 muzičara, od kojih su mnogi sarađivali sa velikim imenima svetske muzičke scene. Incognito je prvi album, pod nazivom „Jazz Funk“, objavio 1981. godine, dok je veliku pažnju međunarodne javnosti privukao 1991. obradom pesme Ronija Loza „Always There“, sa Džoselin Braun kao glavnim vokalom, navode iz Nišvila.

Prve večeri festivala nastupiće i poznati gitarista i kompozitor Vlatko Stefanovski, nekadašnji lider grupe Leb i sol, jednog od najznačajnijih bendova iz vremena Jugoslavije. Stefanovski već nekoliko decenija uspešno razvija samostalnu karijeru, krećući se kroz različite muzičke pravce – od tradicionalne muzike, preko roka, do džeza.

Ovogodišnji Nišvil biće održan od 13. do 16. avgusta u niškoj Tvrđavi.

Organizatori su ranije najavili da će festival, u skladu sa tradicijom, otvoriti niški bendovi, a ove godine ta čast pripašće sastavima 101 harmonika i Bohemija.

Među značajnim imenima ovogodišnjeg programa nalaze se i virtuozi džipsi džeza – gitaristi Stohelo Rozenberg i Jani Konstan i kontrabasista Kamil Volfrom, zatim The Amy Winehouse Band, originalna postava koja je Ejmi Vajnhaus pratila na nastupima širom sveta, kao i Pakito D’Rivera, jedini muzičar koji je osvojio Gremi nagrade i u oblasti džeza i u oblasti klasične muzike. Publici će se predstaviti i japanski krosover sastav Kyoto Jazz Massive, dok će nagrada za životno delo biti uručena „balkanskom“ pijanisti Mikanu Zlatkoviću, kome će nastup na Nišvilu predstavljati povratak na domaću scenu.

Glavna zvezda ovogodišnjeg festivala biće disko-fank grupa Boney M, koja obeležava 50 godina postojanja.

Iako je prvobitno bilo najavljeno da će glavni festivalski program trajati tri dana, organizatori su naknadno saopštili da će biti održan i četvrti dan, posvećen niškom rokenrolu. Tog dana nastupiće grupe Daltoni, Galija, Lavina i Bohemija.

Program festivala Nišville 2026

 U jedinstvenom ambijentu drevnih zidina Niške tvrđave, Nišville već decenijama povezuje sofisticirani zvuk džeza sa snažnim i autentičnim ritmom Balkana. Tako je nastala prepoznatljiva kulturna i muzička fuzija koja je privukla pažnju publike i dobila priznanja širom sveta.

Nišville 2026 – program na glavnoj bini

Četvrtak, 13. avgust

• Iva Barčić i Dopamin Bend (Srbija)

• Mikan Zlatković Band (SAD/Srbija)

• Stochelo Rosenberg and Yannis Constans Trio (Holandija/Francuska)

• Paquito D’Rivera Trio (Kuba/SAD/Španija)

• The Original Blues Brothers Band (SAD)

• Barney Esville & Barks (Bugarska)

Petak, 14. avgust

• Public Lunch (Poljska)

• Lombok (Indonezija)

• La Orquesta de Antes (Argentina)

• Boney M (Velika Britanija)

• Del Arno Band (Srbija)

Subota, 15. avgust

• Deaf Platypus (Češka)

• Bend-it! Big Band (Slovenija)

• Afro Gitano (Mali/Severna Makedonija)

• Kyoto Jazz Massive (Japan)

• The Amy Winehouse Band (Velika Britanija)

• Dock in Absolute (Luksemburg)

Nedelja, 16. avgust

• Daltoni

• Galija

• Lavina

• Bohemija

Kompletan raspored nastupa na ostalim festivalskim binama dostupan je na zvaničnoj internet prezentaciji Nišville Jazz Festivala.

Starica i taksista - priča o važnosti strpljenja!

Nedavno se na netu (i naravno Fejsu) pojavila jedna priča o starici i taksisti koja je obišla i osvojila svet, ubrzo „zaradivši“ preko milion i po lajkova! Priča koja govori o važnosti strpljenja, odnosu prema starijima, o tome kako tek ljubaznošću i razumevanjem možemo nečiji život ulepšati, promeniti, upotpuniti i onda kada to najmanje očekujemo dotakla je srca mnogih!

Priča koja je kružila Fejsom i koju ste možda videli skraćena je verzija originalne priče i autor je naveden kao anoniman. Ipak, nakon što je dospela to tolikog broja čitaoca, mnogi su u njoj prepoznali priču Kenta Nerburna iz njegove knjige „Make me an instrument of your peace: Living in the spirit of the prayer of St. Francis“ i predstavlja njegovo iskustvo iz kasnih 80-ih, kada je radio kao taksista u noćnoj smeni!

Sa svakom izostavljenom rečenicom, izostavljen je i deo emocije iz priče, pa sam zato odlučio da originalnu priču prevedem i prenesem vam je u celosti!

Starica i taksista

Bio je to jedan period u mom životu pre dvadesetak godina kada sam za život zarađivao kao taksista. Bio je to kaubojski život, život kockara, život za nekog ko nije hteo šefa, već da stalno bude u pokretu, nekog ko oseća uzbuđenje bacanja kocki svaki put kada novi putnik uđe u taksi.

Ono na šta nisam računao kada sam prihvatio ovaj posao bila je činjenica da je to ujedno i posao misionara. Kako sam uglavnom vozio noćnu smenu, moj taksi je postao ispovedaonica na točkovima. Ljudi bi ušli u taksi, seli iza mene kao potpuni anonimusi i potom mi ispovedali svoje životne priče. 

Bili smo poput stranaca u vozu, ja i moj putnik, jezdeći kroz noć, otkivajući intimne detalje koje ne bismo mogli ni da sanjamo da sa nekim podelimo van okrilja noći. Sretao sam ljude čiji su me životi oduševili, oplemenili, nasmejali, rasplakali. Ali ni jedna od tih situacija nije me dotakla poput jedne kada sam u toploj avgustovskoj noći povezao jednu staricu. 

Došao sam na poziv iz jedne kuće u mirnom delu grada. Pretpostavljao sam da treba da pokupim nekoga posle neke zabave, ili nekoga ko se upravo posvađao sa ljubavnikom, ili pak nekog ko ide rano na posao negde u industrijsku zonu grada. Kada sam stigao na adresu, kuća je bila u mraku, izuzev svetla koje je dopiralo da prozora jedne prostorije na prizemlju. U ovakvim okolnostima većina vozača bi zatrubilo par puta, sačekalo neki minut i otišla. Suviše je loših mogućnosti očekivalo vozača koji je otišao u sred noći u mračnu zgradu. Ali video sam mnogo ljudi kojima je taksi zaista trebao. Ako se u vazduhu zaista nije slutila opasnost, uvek bih otišao do vrta da pozovem putnika. Možda je, pomislio sam, neko kome je potrebna moja pomoć. Zar je ne bih želeo da neki taksista postupi isto ako ga u ovakvim uslovima pozove moja majka ili otac?

Zato sam otišao do vrata i pokucao.

‘Samo trenutak!’, odgovorio je krhak, starački glas. Čuo sam kako se nešto vuče po podu.

Nakon poduže pauze vrata su se konačno otvorila. Preda mnom je stajala omanja žena od 80 i kusur godina. Nosila je šarenu haljinu i šešir sa tilom, baš kao da je izašla iz nekog filma iz ’40-ih godina. Pored nje se nalazio mali platneni kofer. To je ono što se vuklo po podu.