Pre upotrebe crkve detaljno proučiti uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na “halo crkvu” posavetujte se sa zdravim mozgom!
Mala, prenosiva crkva nedavno je osvanula pored puta na relaciji Niš - Niška Banja, na imanju na kome se nalazi izložbeni prostor firme “Mančić Granit“ koja se bavi izradom enterijera i eksterijera od kamena. Radoznao po prirodi, stao sam, slikao objekat telefonom, a po povratku kući proguglovao termine „mala crkava/montažna crkva/ prenosna crkva“. Stari, dobri Google i ovoga puta je bio velikodušan!
Saznao sam ono što ste već verovatno ispratili u medijima, da su crkvicu osmislili i napravili otac i sin iz Gadžinog Hana, kraj Niša, da se transportuje viljuškarom i kamionom do željene lokacije, da je teška oko 5 tona, da u nju može da stane 15 ljudi, da ima krst, zvonik, oltar i freske, da ima priključak za struju, te da namanja verzija košta 12.000 evra, a da u zavisnosti od dodatne opreme i veličine cena ide naviše.
Mančići su na ideju prenosive bogomolje došli kada je potpisan sporazum o bogosluženju u vojsci, ali su ubrzo shvatili da se biznis može proširiti na restorane, bolnice, staračke domove, privatne posede biznismena...
Reportaža TV Prve (Exploziva) o postavljanju i montaži ove mini crkve
Reklo bi se, naizgled, plemenita ideja i većina medija je kao takvu i okarakterisala! Pa gde je onda tu problem? ... Krenimo redom...
Postojanje ovakvih crkava nije ništa novo (u drugim zemljama, Grčka na primer), ali kod nas se svaka lepa ideja uglavnom banalizuje, zloupotrebi i pretvori u pomodarstvo, pa bih rekao da to čeka i ovu!
Mančići kažu da se trude da idu u korak sa vremenom, pa ako je danas sve „za poneti“, zašto ne bi bila i crkva! Ali, može li se crkva porediti da brzom hranom, halo picom, mobilnim telefonom ili online kupovinom? Sme li se, uošte!
Proizvodjači su hteli da pomognu ljudima tako što će biti oslobodjeni dodatnih troškova i gubljenja vremena!? Pa nije li vera nešto što od nas zahteva izvesna odricanja, suzdržavanje, post,... Nisu li sveci ljudi koji su bili mučenici i odricali se (svih) zadovoljstava? Da li je onda vreme koje nam treba da stignemo do crkve izgubljeno vreme?
Da li će biznismeni tajkuni koji kupe ovakvu crkvicu prljavim novcem i postave je u svoje dvorište kao statusni simbol, biti bolji ljudi i veći vernici, hoće li im to opravdati grehe?
Nije li u hrišćanstvu crkva posrednik izmedju Boga i vernika? Nije li individualizacija vere i direktan „kontakt“ s Bogom odlika drugih religija i konfesija?
Da li će postojanje bogomolja na svakom koraku pozitivno uticati na duševno, emotivno, pa i materijalno stanje naroda, ili će sve to zahvatiti još jedan populistički talas koji će i religiju i veru pretvoriti u estradu? Da li je prethodnu rečenicu završiti uzvičnikom „!“, umesto upitnikom, jer pitanja ovde zapravo i nema!
Koristi će od ovoga svakako biti, kako za proizvodjače koji će imati dobru zaradu, tako i za sveštenike, koji će dobijati dnevnice za „izlazak na teren“.
Da li je sledeći korak neka vrsta verske aplikacije za android platforme na mobilnim telefonima, da još više uštedimo na muci i vremenu!
Постови
