Lajanje na (zdrav) mozak!!!

Pomislite za trenutak na MESEC!

Uvek je tu, ali ga često ne vidimo, jer bude zaklonjen oblacima, ili jednostavno mi naše poglede, zajedno sa planetom okrenemo na drugu stranu! Ponekad vidimo tek njegove obrise, senke. Kada je pun, u punom sjaju, izgleda tako lepo, tako moćno, misteriozno, tu je, pred našim očima, a ipak nam je tako nedokučiv. Tako jednostavan, a tako impresivan! Usamljen u moru tmine, još je lepši i blistaviji! Kada ga nema, ovlada potpuni mrak, jednoličje, praznina! Mnogi sežu ka njemu, a retko ga ko i dohvati! Neki veruju da su ljudi tamo stigli, da su dotakli njegovu tajanstvenost, napravili prve korake po njegovoj naboranoj površini. Drugi, pak, veruju da su to prazne priče! Večita inspiracija pesnicima, slikarima i naučnicima! Ponekad je jednostavnije pretvarati se da ne postoji! Ali, on je uvek tu, sa nama i u nama!

Mnogo je vukova koji zavijaju na njega, rasipajući svoju moć u prazninu. Mesec ih se ne plaši, on jedino treperi ogledan u njihovom oku! Svesni njegove moći, vukovi se često penju na najviše vrhove i podižu glave i njuške ne bi li mu bili što bliže, dozivaju ga, nude mu se! Lakše im je da love kad ga nema, ali znaju da bi bez njega i njih progutala noć!

Sada se vratite na početah prethodnih redova, pa umesto Meseca, metaforički pomislite na MOZAK! Pročitajte ih povovo!

***

Ovaj sjajan kolaž/montažu, koji mi je bio inspiracija za post, je negde 80-ih uradio Dušan Gačić, poznati strip crtač i illustrator iz Hrvatske, prelepivši sliku mozga preko ilustracije iz jednog časopisa (verovatno Nedeljnog Vjesnika) i nedavno je postavio na svoj blog.

Slučajno ili ne, metafora postaje još jača kada saznamo da je kolaž nazvan Balkan! (Treba li tekst pročitati još jednom?)