NIFEST IS OVER! LONG LIVE NIFEST!

-Jesi živ? Jesi se umorio? – pitao sam ga.

-U redu je, pa to je moj posao! – sa osmehom mi je odgovorio Roberto Rekjoni, strip scenarista i glavni urednik serijala Dilan Dog, nakon gotovo tri sata neprekidnog crtanja i potpisivanja stripova nepresušnoj koloni fanova koji su posetili prvi niški festival stripa NIFEST!

-Idem na cigaretu, pa se vraćam, možda dođe još neko! – dodao je. Par štandova dalje, Đovani Fregijeri, jedan od najboljih i najpoznatijih crtača Dilana Doga i dalje je strpljivo crtao i potpisivao svoje radove. Halom niškog Sajmišta šetali su, crtali ili potpisivali crteže i najveća imena srpske strip scene, poput Darka Perovića, Vladimira Krstića Lacija, Alekse Gajića, Aleksandra Sotirovskog... Ako je neko od njih i bio odsutan u datom trenutku, bilo je to sa dobrim razlogom- ili je gostovao na nekoj lokalnoj televiziji, ili držao predavanje deci u nekoj od osnovnih škola, ili imao promociju nekog strip izdanja.

Bila je to već subota, pretposlednji dan festivala, par sati nakon što je specijalni žiri dodelio i zvanične nagrade festivala. Izdavačka kuća „Darkwood“ okitila se Priznanjem za najbolju izdavačku kuću, „Čarobna knjiga“ Priznanjem za najbolju ediciju „Princ Valijant“, „Arkona“ Priznanjem za najbolje pojedinačno izdanje „Natan Never“, a „Sergio Bonelli Editore“ Specijalnim Priznanjem za doprinos devetoj umetnosti.

Niško sajmište za vreme Nifesta

Delovalo je nestvarno, ali je prostor Niškog sajmišta tih dana zaista bio minijaturna verzija ComicCona. Brojni strip crtači, teoretičari, izdavači, fanovi, radoznali posetioci, novinari, predstavnici firmi i lokalne samouprave tiskali su se od 24. do 27. aprila prostorom sajmišta, ali i na još nekoliko lokacija po gradu, gde su bile postavljene atraktivne izložbe, držana predavanja i radionice...

Međunarodni festival stripa - NIFEST 2014

Niš, iako jedan od najvećih gradova Srbije, dugo je bio skrajnut na margine devete umetnosti. Nije da u Nišu nema ljubitelja stripa, naprotiv, u gradu živi mnogo fanova, kolekcionara, strip crtača... Jednostavno, stripski život u Nišu nije bio adekvatno organizovan, niti promovisan. Iole vitalnom, nišku strip scenu održavala je art grupa "Čaj...odličan", i to kroz organizaciju izložbi, strip druženja i škole stripa za najmlađe. Ali, u svojim naporima već neko vreme nisu sami. Pre godinu dana u Nišu je otvorena jedina prava striparnica van Beograda – „Južni Darkwood“. Grad nije dobio samo jednu radnju gde se mogu kupiti stripovi, već i jedan pravi stripski centar koji je nizom aktivnosti (Noć stripa, Večeri stripa i filma,...) radio na promociji ove umetnosti. 

Upravo je iz ove striparnice potekla i ideja za organizaciju prvog strip festivala u Nišu. Ideju je, kao pokrovitelj festivala, odlučila da podrži gradska opština Pantelej, iako će se sva dešavanja odigrati na teritoriji opštine Medijana. Kao suorganizator festivala, „Darkwoodu“ se priključila kompanija Medivest, a uoči festivala oformljeno je i Udruženje ljubitelja stripa Branko Plavšić. 

Čas nam ne ide, čas martovske ide!

Mesec mart je još bio daleko, a priča o njemu je već uveliko bila počela! Priča o 16.martu, danu koji će odlučivati o budućnosti zemlje. Tek slučajno ili ne, ali još jednom je mesec Mart (namerno napisah veliko slovo) mesec u kome će se donositi važne odluke, nešto bitno dešavati. Već na prvu loptu svako može da nabroji nekoliko bitnih datuma u ovom mesecu, tu je 8.mart, pa 9-ti, 11-ti, 12-ti, 17-ti, 24-ti, 27-mi… Ako još samo malo dublje zagrebemo u istoriju, videćemo da je koncentracija značajnih događaju u ovom mesecu zaista neverovatna. 

I ne, ovo nije jedna od onih priča „Dogodilo se na današnji dan!“ Ovo je samo jedno glasno razmišljanje o tome šta nam se sve značajno događalo kroz istoriju baš u mesecu martu! A toga je zaista bilo!

Dakle, evo kako nam je mart krojio sudbine!

1.Mart

1878. je završen Drugi srpsko-turski rat. Nakon poraza u Prvom, Srbija je ovog puta izvojevala pobedu, dobila četiri nova okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom Kongresu.  Ako se po 1. martu Mart poznaje, reklo bi se da nam je krenulo!

1919. se u Beogradu sastao prvi jugoslovenski parlament, privremeno narodno predstavništvo Kraljevine SHS u kojem je bilo 296 poslanika. U odnosu na tad, danas u parlamentu sede njih 250. Valjda nećemo morati da čekamo narednih 90 godina da se njihov broj smanji za još koju deseticu!

1992. Bosanski muslimani i Hrvati su na referendumu izglasali otcepljenje od Jugoslavije. Možda je ipak ovaj 1. mart bio jutro po kome se Mart poznaje!

2. Mart

1988. tada (samo) predsednik SKS, Slobodan Milošević je u obraćanju Srbima sa Kosova ispred zgrade skupštine SFRJ najavio hapšenje albanskih lidera na Kosovu. Desetak godina kasnije i dalje je bilo hapšenja istih. Uz hapšenje, Mart nam je doneo i po koju bombu. Par godina nakon toga, uhapšen je i sam Milošević. Još koju godinu kasnije, Miloševića je posetio „Kosač“. Gle čuda, u Martu!

4. Mart

2000. SAD su ponudile 5.000.000 $ za informacije koje mogu pomoći u hapšenju S. Miloševića, R. Karadžića i R. Mladića! Milošević je već odavno precrtani tiket. Ostala dvojica utvrđuju svoju istorijsku ulogu. U Hagu.

2002. Ibrahim Rugova postaje prvi predsednik Kosova i Metohije pod međunarodnom upravom.

2004. Na Svetoj gori je izbio veliki požar. Izgorelo je dve trećine kompleksa manastira Hilandar. Tu je već bilo jasno da je mart mesec kad nam je često gorelo pod nogama!

6. Mart

1882. Knez Milan Obrenović proglašava Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem. Danas je Srbija sve manja, a kraljeva je sve više. Prestolonaslednik (pitam se samo čega?) jedva da zna svoj jezik!

1949. Radio Beograd prvi put je emitovao legendarnu humorističku emisiju „Veselo veče“! Veselo, veselo...

7. Mart

1945. tek juče formirana Kraljevina (bar na našoj listi) više nije „in“. Kraljevska Vlada dala je ostavku, a Tito je formirao novu Jugoslovensku vladu. Prvi potpredsednik bio je Milan Grol, a ministar inostranih poslova Ivan Šubašić.

1846. u Beogradu je otvorena prva čitaonica u Srbiji, nazvana Spsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko. Vek i po kasnije, i dalje se ne možemo pohvaliti da smo „načitana“ nacija!

8. Mart

1910. u Kopnehagenu je održana Druga konferencija žena-socijalista, na inicijativu Klare Cetkin, nemačke revolucionarke. U znak sećanja na demonstracije žena u Čikagu 8. Marta 1909, ustanovljen je praznik, Dan žena. U Srbiji se ovaj praznik obeležava od 1914.

9. Mart

1991. u Beogradu su održane prve velike demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića. Vuk Drašković je doživeo kulminaciju svoje političke karijere. Demonstrante je grubom silom rasterala policija, a zatim je došla i vojska sa tenkovima. U protestima su poginuli jedan policajac i jedan demonstrant. Već sutradan su započele studentske demonstracije poznate kao „Plišana revolucija“ Gledano iz današnje perspektive, sve naše revolucije bile su plišane.

11. Mart

1981. Studentske demonstracije, ali kosmetskih Albanaca izbile su u Prištini. Talas demonstracija pod parolom „Kosovo republika“ ubrzo se proširio na ceo Kosmet. Kosmetski Albanci su tada prvi put masovno podržali ideju nezavisnog Kosova. Gledano iz današnje perspektive, reklo bi se da se upornost isplati. Kosovo će definitivno biti najpominjanija reč u ovom „martovskom“ tekstu!

1991. jugoslovenska teniserka Monika Seleš se prvi put popela na prvo mesto WTA liste. Danas, Monika više nije jugoslovenka, ne samo zato što te Jugoslavije i nema. Ipak, tenis je nikad aktuelniji. Na tome trebamo zahvaliti Noletu, Tipsi, Jeleni, Ani i ostalima.

2006. Više puta pominjani Milošević preminuo je u 64. godini života u zatvorskoj ćeliji u Sheveningenu. Čovek koji je na svoj način obeležio jednu epohu, obeležio naše živote, završio je daleko od onoga čemu je stremio. Repovi tekovine njegove vladavine i dalje su nam obmotani oko vratova!

12. Mart

2003. kupio sam svoj prvi Pentium 4. Kada sam sa kutijom došao kući, nešto pre 13h, već se uveliko pričalo o tome da je izvršen atentat na premijera Srbije Zorana Đinđića. Par sati kasnije javljeno je da je Premijer podlegao povredama. Neverica i muk su zavladali Srbijom. Policijska akcija „Sablja“ je krenula sa sečom kriminala. Nažalost, suviše kasno! Srbija je već bila sasečena! I dalje se nadam, ne u korenu!

13. Mart

1946. pripadnici službe Državne bezbednosti uhapsili su generala Dražu Mihailovića. „Đeneral“ je osuđen na smrt zbog izdaje i pogubljen je jula iste godine. Danas se još uvek traga za njegovim grobom, a neki kažu I da je pronađen. Traga se za istinom, neki kažu da e pronađena. Da li je Draža bio izdajica ili heroj, kvisling ili patriota. Na smenu gledamo Ravnu goru, pa Otpisane. Tragamo za prošlošću, da vidimo gde smo bili,  i tragamo za budućnošću, da vidimo kuda ćemo. Ipak, najgore je što ne znamo ni gde smo!

14. Mart

2002. prestala je da postoji Jugoslavija. Ideja, vizija, koncept ili samo eksperiment trajao je 83 godine. Nova državna zajednica, Srbija i Crna Gora, formirana nepunih godinu dana kasnije nije potrajala ni toliko meseci! Sve mi se čini da smo ostali bez ideja, vizija i koncepta. Pretvorili smo se u jedan veliki eksperiment. Zapravo, pretvorili su nas – u zamorčiće!

2006. na takmičenju za Pesmu Evrovizije nije izabran predstavnik Srbije i Crne Gore. Kada smo počeli da se prepucavamo oko glupog takmičenja i još glupljih pesama, bilo je jasno „kud plovi ovaj brod“.  Bilo je još jasnije da „ko ne sluša pesmu, slušaće oluju“!

15. Mart

1883. Beograd je dobio prvu „telefonsku stanicu“, samo sedam godina nakon što je izumljen telefon. Danas teško da se možemo setiti kako se živelo pre mobilnih telefona, a kamo li da možemo zamisliti kako je bilo pre telefona uopšte!

1927. Osnovana je Fabrika aeroplana i hidroaviona Zmaj. Danas, naše eskadrile su popunjene avionima koji su stari kao i zmajevi iz bajki! A često i bljuju vatru. Tamo gde ne treba!

16. Mart

2006. Beograd je proglašen za „Grad budućnosti južne Evrope“ u takmičenju Financial Times-a. Kakav fleš j-bote!!!

2014. Dok se uveliko priča o Beogradu na vodi, čekaju se izbori, a voda nam je već do guše. Da li ćemo isplivati ili se udaviti, …ostaje da se vidi do nekokog sledećeg marta.

17. Mart

2004. Nakon što su se u Ibru udavila dva dečaka albanske nacionalnosti, na Kosovu su izbile masovne demonstracije Albanaca, koje su prerasle u dvodnevno nasilje. Bilans: 19 mrtvih, oko 900 povređenih, 800 uništenih kuća, 29 zapaljenih crkava i manastira. Talas besa zahvatio je i građane u nekim gradovima u Srbiji. Pucali su prozori McDonalds-a, a u Beogradu i Nišu su zapaljene džamije! Koliko je samo malo potrebno da oslobodimo zver u sebi!

18. Mart

1948. Sovjeti su iz Jugoslavije opozvali svoje vojne stručnjake. Sledećeg dana i civilne. Bilo je već jasno da se mišljenja Staljina i Tita već uveliko razilaze!

1999., pola veka nakon Titovog istorijskog „Ne!“, bilo je jasno da se razilaze i mišljenja Kosovskih Albanaca i Srba. U Rambujeu kraj Pariza jedni su potpisali mirovni sporazum, a drugi nisu. Šest dana kasnije počeli smo da se navikavamo na zvuke sirena za vazdušnu opasnost. Od zvukova koji nas makar podsete na to, i danas se ježi koža!

20. Mart

1913. izviđajući turske položaje oko opkoljenog Skadra, poginuo je pilot narednik Mihajlo Petrović. Petrović je poginuo nakon što ga je snažan termički udar izbacio iz aviona. Bizarno sa današnje tačke gledišta! Narednik Petrović je bio prva žrtva u srpskom vazduhoplovstvu, i jedan od prvih pilota u svetu koji je poginuo na borbenom zadatku, iako ne od strane neprijatelja. Naše vazduhoplovstvo je u decenijama koje su sledile pretrpelo još mnogo žrtava i imalo mnogo heroja. Danas, na sreću, nesreće se događaju veoma retko. Možda i zato što naši piloti veoma retko i lete. Možda zato što i nemaju na čemu!

1997.  bio je poslednji dan 119-todnevnog Studentskog protesta koji je počeo zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora u Srbiji. Šetnjom centrom Beograda, studenti su proslavili ispunjenje poslednjeg zahteva – ostavke rektora i studenta-prorektora. Studenti su bili u pravu! To je zaključio još Tito!

23. Mart

1999., posle višednevnih pregovora sa međunarodnim predstavnicima, Sloba Milošević je odbio mirovni plan za Kosovo i razmeštanje stranih trupa u pokrajni. Nakon mirovnog, usledio je ratni plan. Momir Brka Bulatović je uveče na Dnevniku proglasio vanredno stanje. Nije nam baš bilo jasno šta to znači. Postalo nam je jasno već sutradan uveče!

24. Mart

1999. nad većim gradovim Srbije kružili su vojni avioni. Naši! Sledećih 78 dana nad celom Srbijom kružili su avioni. NATO alijanse! Oko 19h stane tv stanice su prenosile poletanje NATO aviona iz Italije ka Srbiji. Oko 20h su pale prve bombe na Prištinu, na Novi Sad i Beograd! Tek sat i kusur nakon toga na RTS-u su javili da je počelo bombardovanje, da je počeo rat, da je počelo ludilo! Naše pravo da znamo sve – na vreme!

25. Mart

1941.  predsednik Vlade Cvetković, ali Dragiša i ministar inostranih poslova Marković, ali Aleksandar Cincar potpisali su u Beču protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu Nemačke, Italije i Japana. Potpisivali, nepotpisivali – izgleda da nam na kraju dođe isto!

26. Mart

1984. humorista, pripovedač, romanopisac, autor rodoljubive i dečje poezije, Branko Ćopić popeo se na most Bratstva i Jedinstva i... skočio u Savu. Most je dobio Brankovo ime, a mi smo izgubili jednog velikog čoveka!

27. Mart

1941. Srbijom je odjekivao slogan „Bolje rat, nego pakt!“ Vojnim udarom svrgnuta je Vlada Cvetković-Maček, a princ Pavle Karađorđević je uhapšen i predat Englezima. Na presto je doveden maloletni Petar II Karađorđević. Nama je u istoriji izgleda rat često bivao rešenje problema! 

1983. u Jugoslaviji je prvi put počelo da se primenjuje letnje računanje vremena! Ne znam šta i kako računamo, ali mi se čini da se uvek nekako zeznemo u proračunu!

1999. radarskom oku nevidljivi ponos američkog vazduhoplovstva, avion F-117 Nighthawk oboren je na nebu iznad Srbije nakon samo par dana rata. Narod je likovao nad olupinama letelice, činilo se, već smo pobedili NATO. Ipak, do kraja rata je palo tek još par aviona, a olupine su ostale od naših fabrika, mostova, gradova i vojne tehnike. Nedavno se pojavila vest da su Kinezi izolovali i reprodukovali nevidljivu boju sa olupina ove letelice. Mi smo istu radije komadali i čuvali kao trofej. Pobede ili poraza, uspeha ili ludila – pitanje je!

28. Mart

1989. proglašeni su amandmani na Ustav Srbije kojima je pokrajinama oduzeta mogućnost veta na ustavne promene i deo zakonodavne, sudske i upravne vlasti. Čije hoćemo, čije ne demo, već nije bilo jasno. Situacija na Kosovu počela je da klizi u nepovrat!

2003. su na Fruškoj gori pronađeni ostaci tela Ivana Stambolića, nestalog avgusta 2000. Te godine su nestale i nade da će ostaci zdravog razuma prevladati Srbijom!

31. Mart

1892. Srbija je među prvim državama u Evropi donela zakon o pomaganju sporta van škola. S obzirom na stanje u kom nam je školstvo, dobro je da se to deslio. Od sporta možda nešto i bude!

1991. na Plitvicama u Hrvatskoj izbio je prvi sukob hrvatske policije i naoružanih Srba. Na tom spletu većeg broja jezera koja se prelivaju jedno u drugo, krenuo je splet problema koji su rezultirali sukobima koji su se prelivali jedan u drugi!

2003. u blizini Potočara je sahranjeno prvih 600 žrtava srebreničkog masakra iz 1995. O tome će tek biti reči i polemika. O martovskim nedaćama koje su nas pratile, nadam se da je ovde sve rečeno!!!

Radio emisija: O blogovanju, Blogomaniji, istoriji bloga...

Iako je neposredan povod bila Blogomanija 2013., u emisiji “Gost nedelje” na niškom radiju “Glas” (92,0 MHz) pričali smo fenomenu blogova, blogovanju uopšte, istoriji bloga, nekim zanimljivim temama koje sam obradio na Paradoksiji i blogu Virtuelni muzej Caribrod… Uostalom, poslušajte!

Voditelj emisije Vladimir Veljković!

Utisci: Sajam ili jaram kulture?

Psovanje, pretnje, nadvikivanje, SRAMOTA, koškanje i (umalo) tuča nisu reči koje se obično dovode u vezu sa bilo kojom kulturnom manifestacijom, pogotovu ne najvećom i najreprezentativnijom -  sa Sajmom knjiga u Beogradu! Ipak, ovogodišnji Sajam je pridobio i ovakve epitete u svom opisu!

Krenuo ja na Sajam u društvu mojih prijatelja Jahača, kojima je tek iz štampe bila izašla druga knjiga aforizama, sa ciljem da obiđemo sajam, nađemo se sa Bobom Živkovićem koji im je radio naslovnice i sa Marčelom, sa kojim takođe sarađuju! Približavamo se mi Marčelovom štandu i čujemo nešto što više liči na politički miting nego na promociju knjige, no nama još tu ništa nije jasno. Na štandu Udruženja pisaca „Poeta“ odjekuje rodoljubiva poezija, ili to bar tako zbog nastupa zvuči. Marčelo nam kaže da smo za malo zakasnili da vidimo pravi performans. 

Ono što nismo uživo, videli smo na njegovom klipu, koji već uveliko kruži društvenim mrežama. Izgleda da na Sajmu više nije bitno ko je objavio dobre naslove, ko je objavio više knjiga, nego ko ima glasnije ozvučenje, ko je grlatiji, ko ume više i bolje da preti! Ne vredi prepričavati, dok ne pogledate i sami. 

Marčelo je svoju video kolumnu nazvao „Jaram knjiga 2013.“ Jedino što se u jaram uprežu volovi, a ovde volovi uprežu kulturu u jaram!!!

Koji je vaš najjači utisak?

Počinje Nišville 2013

Ovogodišnji međunarodni “Nišvil” džez festival zvanično je počeo sinoć, otvaranjem “Muzeja džeza Miše Blama” u galeriji "Salona 77" u niškoj Tvrđavi. Reč je o izložbi instrumenata, partiturama, dokumentima, fotografijama, posterima i raznim ličnim predmetima poznatih muzičara koje je tokom 40 godina prikupio jedan od najboljih poznavalaca džeza na ovim prostorima i kontrabasista, a izložba čini tek deo njegove bogate arhive. Na izložbi se mogu videti prvi kornet Duška Gojkovića, klarinet Miće Markovića, trombon Zvonimira Skerla, ali I prva violina njegovog oca Rafaila Blama na kojoj je svirao džez još 1927. godine.

Što se muzičkog programa tiče, on startuje danas od 19:30h nastupom niškog “Kafe Ball & Friends” u Tvrđavi na “Earth and Sky stage-u” na platou kod Salona 77.

Nakon svečanog otvaranja uslediće nastupiće “Elmhurst College Big Band & Stjepko Gut”, “Ray Gellato  and Giants”, “Kyle Eastwood  Band”, “Hubert Tubbs and Blues and soul Revue” i “Vasil Hadzimanov Band”.

Na “Welcome stage-u” na Trgu kralja Milana u centru Niša od 18 do 20h nastupiće  “Jam Station” i “Ragtime DD Band”.

Ljubitelji džeza koji nisu mogli da sebi priušte karte za nastupe na glavnim stejdževima moći će večeras besplatno na “Open stage-u” kod  Planinarskog doma u Tvrđavi od 19 do 24h da poslušaju“Jazz Project”, “TG Collective”, “Cotton pickers” i “El Jazzyru”, dok će u pauzama nastupiti Mark Rainey.

Kod “Salona 77” u Tvrđavi od 12h biće otvoren “Jazz Fashion Corner”gde će posetioci moći da pogledaju performans i izložbu garderobe i nakita.

Za 18h najavljeno je otvaranje izložbe savremene umetničke keramike “Zvuk, pokret i emocija“ u Paviljonu u Tvrđavi.

U dvorištu Banovine od 21h u okviru “Nišvil jazz teatra” biće odigrana koreodrama “Kad se snovi ispune, ne može se živeti više u njima”Petra Ristovskog, a nakon toga posetioci će do 4 ujutru moći da prate program na "Midnight Jam Stage".

Kod “Salona 77” od 8 do 1h posle ponoći biće, kako je rečeno, postavljena mala bina sa instrumentima i opremom za audio-vizuelno snimanje koja će biti dostupna muzičarima iz publike.

Na centralnom gradskom trgu u Pirotu od 20 sati nastupiće “Teatar Band”,“Damir Out Loud”, “Gadjo Dilo” i “Bobi Carcasses”.

I sve to samo za prvi dan festival. Ceo program možete videti ovde, a poslušajmo sada neke hedlajnere koji ćemo imati prilike da čujemo na ovogodišnjem festival, danas i narednih dana.



KYLE EASTWOOD BAND, 15.08.2013.

HUBERT TUBBS, 15.08.2013.

SERGEJ TRIFUNOVIĆ & MOONDANCE BIG BAND, 16.08.2013.

DUŠKO GOJKOVIĆ & BELGRADE SUMMIT OCTET, 17.08.2013.

JAZZANOVA feat. PAUL RANDOLPH, 17.08.2013.

RON CARTER & GOLDEN STRIKER TRIO, 18.08.2013.

NOUVELLE VAGUE, 18.08.2013.

U susret NIŠVILLE jazz festivalu 2013

U vrelim letnjim noćima, uz dah povetarca, jednako željno isčekujemo i početak najboljeg letnjeg osveženja u gradu, tradicionalnog NIŠVILLE JAZZ FESTIVALA. Ovogodišnje jazz osveženje će trajati od 15. do 18. avgusta u niškoj tvrdjavi, ali će prateći program početi dan ranije, a dan kasnije završiti.

Tokom četvorodnevnog muzičkog spektakla nastupiće zaista impresivan broj učenika, na nekoliko stejdževa, za one sa kartama, ali i na besplatnim stejdževima za one koji do karata nisu mogli, a hteli bi da uživaju u dobroj jazz svirci. Uprkos finansijskim problemima i uskraćivanju podrške Ministarstva kulture i nekih sponzora, uprkos redukciji i promeni predviđenog programa, Nišvill jazz festival i ove godine nudi zaista bogat program što se muzike tiče, ali i impresivan prateći program. 

A pre nego što predstavimo konačan program festivala, predlažemo da na svoj telefon skinete i instalirate android aplikaciju Nišville festivala, putem koje možete slušati Nišville radio, ali i osvojiti svakog dana besplatne karte za koncerte. Aplikaciju možete preuzeti ovde.

Nišville 2013 - Program festivala

Earth and Sky stage

Četvrtak, 15. avgust

1. Kafe Ball & Friends (SRB)
2. Elmhurst College Big Band & Stjepko Gut (USA, SRB) (NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO)
3. Ray Gellato and Giants (GBR)
4. Kyle Eastwood Band (USA)   (NAGRADA CLINT EASTWOODU ZA POPULARIZACIJU JAZZ-a)
5. Hubert Tubbs and Blues and soul Revue (INT)
6. Vasil Hadzimanov Band (SRB)

Petak, 16. 08.

1. Krug Vladice Sojiljkovića (SRB)
2. Damir out loud ((SRB/GER)
3. Sergej Trifunovic & Moondance Big Band (SRB)
4. Ginger Baker Jazz Confusion (GBR,USA, GHA) (NAGRADA “NISVILLE GRAND PRIX - ŠABAN BAJRAMOVIĆ” BAKER-U ZA FUZIJU DŽEZA I DRUGIH STILOVA)
5. Bobby Carcasses (CUB)
6. DLM (SRB)

Održana XV Balkanska smotra mladih strip autora!

XV BALKANSKA SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA održana je proteklog vikenda u Leskovcu. Ovaj najstariji i najistrajniji festival devete umetnosti na Balkanu, od 1998. godine organizuje Leskovačka škola stripa “Nikola Mitrović Kokan”, koja deluje u okviru Leskovačkog Kulturnog Centra. Za vreme trodnevne nagradne manifestacije od 28-30. juna gosti i posetioci smotre mogli su da se upoznaju sa radovima gotovo svih bitnijih imena iz sveta stripa sa prostora Balkana, ali i šire. Smotra je ove godine okupila čak 654 autora iz 22 zemlje sa četiri kontinenta, što je čini jednim od najmasovnijih strip festivala u Evropi, i sve to upravo u godini u kojoj je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije potpuno uskratilo pomoć ovoj manifestaciji!!! 

Smotri su prisustvovali ili svoje radove predstavili autori sa celog Balkana, ali i iz Italije, Portugala, Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije, Velike Britanije, kao i iz Australije, SAD, Kanade, Dominikanske Republike,  Argentine i Urugvaja! Balkanska, a svetska – zar ne?

Specijalni gosti su bili Mišel Difran iz Belgije, jedan od najpoznatijih scenarista francusko-belgijskog stripa danas, Igor Kordej iz Hrvatske, koji je postao prava strip zvezda i u Evropi i u Americi, Vladimir Krstić Laci iz Niša, koji između ostalog radi i na serijalu Šerlok Holms,  Čaba Kopecki, agent preko koga više od pedeset strip autora sa Balkana rade na francusko-belgijskom tržištu, ali i autori poput Milorada Vicanovića Maze, Dražena Kovačevića, i pregršt drugih.

Pristigli radovi bili su izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra, a sama manifestacija obuhvatila je preko dvadeset dešavanja, među kojima su bila ekskluzivna predavanja, promocije, tribine, predstavljanja, otvaranja izložbi, projekcija animiranih filmova, ali i koncert rumunskih strip autora! 

NOĆ STRIPA - 18.maja u Nišu!

U subotu, 18. maja širom Srbije se održava već tradicionalna manifestacija Noć muzeja, a u Nišu će ova noć biti obogaćena i nizom dešavanja pod nazivom Noć stripa u organizaciji striparnice Južni Darkwood, koja će tako obeležiti svoje svečano otvaranje.

Tek što je počela sa radom, ova, prva niška striparnica aktivno se uključila u kulturnu ponudu grada nudeći nove sadržaje. Ljubitelji devete umetnosti iz Niša i okoline do nedavno su bili uskraćeni za jedno ovakvo mesto, a stripove su nabavljali preko neta, u Beogradu, ili na kioscima sa skromnom ponudom. 

striparnica Južni Darkwood

Još pre samog otvaranja iz striparnice Južni Darkwood su najavili da nemaju nameru da budu samo obično prodajno mesto, već pravi mali strip centar koji će okupljati ljubitelje, ali i autore stripa, organizovati promocije novih izdanja, izložbe, susrete i druženja sa scenaristima i crtačima i još mnogo toga. Noć stripa je prava prilika da se sa ovakvim aktivnostima krene, kao i da se vidi reakcija niške publike, koja je svakako bila gladna stripa i stripskih dešavanja.

Noć stripa su podržali bioskop Kupina, Američki kutak, Kancelarija za mlade i Klub Raskršće, u čijim će se prostorijama odvijati planirana dešavanja. Program počinje u 18h u bioskopu Kupina, gde će kolekcionari stripova moći da razmenjuju svoje primerke na berzi stripova, nakon čega je predviđena projekcija zanimljivog dokumentarnog filma “Stripovanje - superheroji na platnu” čiji je autor Zlatibor Stanković, ujedno i vlasnik striparnice Južni Darkwood. Nakon toga će se posetiocima predstaviti strip izdavač Darkwood, koji stoji iza niške striparnice i koji je posetiocima Južnog Darkwooda omogućio popust od čak 35% na sva svoja izdanja u prvih mesec dana rada striparnice.

Program će se nastaviti u Američkom kutku u Obrenovićevoj (Pobedinoj) ulici, gde će od 20:30h biti priče o američkom stripu, ali i o Darkwoodovom hit-izdanju “Hulk-Kraj: poslednji titan”. 

O domaćem stripu biće reći na promociji strip izdavača System Comics, u Kancelariji za mlade, takođe u Obrenovićevoj ulici, gde će posetioci prisustvovati predstavljanju serijala “Vekovnici” Marka Stojanovića i“Raskršće” Dejana Stojiljkovića, i gde će moći i da se druže sa autorima ovih stripova, kao i sa crtačem Draganom Paunovićem.

Od 23h u klubu “Raskršće” u ulici Kosovke devojke 20b na Panteleju biće predstavljeno još jedno Darkwoodovo hit-izdanje “Okružen mrtvima” o kome će pričati pisac Branislav Janković, nakon čega je najavljen “afterparty” za sve poštovaoce devete umetnosti. 

Nadajmo se da će ova manifestacija zaživeti i postati tradicionalna. Organizator će sigurno učiniti sve da tako i bude, ali puno toga, naravno, zavisi i od interesovanja publike. 

Detaljniju satnicu možete videti na zvaničnom plakatu ove manifestacije, a sve dodatne informacije možete pronaći na FB stranici striparnice Južni Darkwood.

Zašto su muškarci prestali da nose štikle?

One su lepe, provokativne, seksi, ali ih ni najveći poborici ne mogu nazvati praktičnim. One su već generacijama simbol ženstvenosti i glamura, i možda će zvučati čudno, ali visoke potpetice (a.k.a štikle) su nekada bile neizostavni deo muške garderobe. 

Da bi se hodalo u njima, potrebna je dobra kondicija, udobnost im nije vrlina, treba ih izbegavati kada idete u dužu šetnju, kada vozite, hodate po travi, ledu ili neravnim ulicama. Zapravo, kada bolje razmislite, visoke potpetice kao da i nisu napravljene za hodanje!

Zapravo, i nisu!

Verovatno niste znali da su štikle, naravno ne ovakve kakvim ih danas znamo, vekovima nošene na Bliskom istoku kao obuća za jahanje! Naime, u nekadašnjoj Persiji (današnjem Iranu) jahanje je bio veoma važna veština za svakog vojnika. Kako bi preciznije gađali lukom i strelom za vreme jahanja, vojnici su morali da ustanu, kako bi amortizovali pokrete konja. Da im noge ne bi skliznule iz uzengija, obuća je imala neku vrstu štikle na peti. 

Muška cipela iz 17.veka, Persija

Prvi skup OLDTIMERSA u Nišu!

Skup vlasnika i ljubitelja oldtajmera po prvi put će biti organizovan u Nišu. Atraktivna izložba i parada starih automobila biće organizovana povodom pet godina od nastanka fejsbuk grupe OLDTIMERS. "PRVI SKUP GRUPE OLDTIMERS" će se održati 6. aprila 2013. godine sa početkom u 12h, u dvorištu OŠ „Sveti Sava“ na Vizantijskom bulevaru.

„Ideja za pokretanje ove grupe je potekla upravo ovde u Nišu, i posebno mi je drago što prvi skup naše grupe kreće baš odavde odakle je i grupa startovala pre pet godina.“ – ističe organizator ove manifestacije, i dodaje

„Kako nismo naišli na razumevanje vlasnika većih prostora u samom gradu, prošle godine, kada je i pokrenuta ideja o organizovanju skupa od strane naših članova iz Niša (Radoja Ljumovića i Jovice Momčilovića) i podrške koju su u startu dali Predrag Bošković, Stevan Bićanin i Jovan Ašanin, kao i Vespa klub Niš, a nismo želeli da se skup održava negde na periferiji, iako ima dosta lepih prostora za to, odlučio sam da se potrudim i obezbedim prostor da skup ipak bude u centru grada i na tačno pet godina od osnivanja grupe "OLDTIMERS".

Plan predviđenih aktivnosti je sledeći:

U periodu od 12h do 17 h

1. Otvaranje skupa; 

2. Izlaganje vozila i pratećih stvari vezanih za tajmere i grupu i fotografisanje vozila i učesnika;

3. Vožnja oldtajmerima;

4. Nastavak izložbe oldtajmera;

5. Zatvaranje skupa.

Ne propustite ovu jedinstvenu i lepu priliku da uživate u dokazanim modelima automobila koji su obeležili prethodne decenije automobilizma. Izložbi će prisustvovati i nekoliko zaista retkih i atraktivnih modela, ali neka to bude poslastica za one koji se u subotu prošetaju do škole „Sveti Sava“ i svojim prisustvom podrže organizaciju ovog skupa.

Lokacija odražavanja skupa se može videti na mapi preko linka ovde.

Evo nekoliko lepih modela, pa možda neke i vidimo u subotu

JUŽNI DARKWOOD: Prva striparnica u Nišu!

Do kraja aprila u Nišu će biti otvorena prva striparnica i to u okviru lanca striparnica „Darkwood“. Pored distribucije stripova „Darkwood“ se odnedavno bavi i objavljivanjem dela devete umetnosti, pa smo morali da počnemo da razmišljamo i o dostupnosti naših izdanja kupcima, poručuju iz „Darkwooda“.

Planirano je da striparnica, pored ponude stripova koja neće zaostajati za striparnicom u Beogradu, bude i pokretač raznih promocija, potpisivanja od strane strip autora, okupljanja i drugih dešavanja vezanih za strip kulturu.

U striparnici će biće omogućeni popusti na stripove raznih izdavačkih kuća, a biće i posebnih pogodnosti za stalne kupce koji će vremenom dobiti i članske kartice za „Južni Darkwood“ i to za izdanja o kojima će naknadno biti reči, poručuju iz knjižare.

U izdavačkoj delatnosti Darkwooda već se našlo mesta za neke od klasika devete umetnosti, poput Tarzana i Konana, a nedavno je ovaj mladi izdavač najavio pravu strip ofanzivu. Među naslovima koji su se već, ili će se uskoro naći u ponudi Darkwooda, nalazi se i strip serijal po kojem je snimljena jedna od trenutno najgledanijih tv serija “The Walking Dead”, otkupljena su prava za najbolje priče o Hulku i Srebrnom Letaču izdavačke kuće “Marvel”, u ponudi su i neka od najpoznatijih ostvarenja francuske škole, a nisu zaboravljeni ni junaci kod nas tradicionalno voljene kuće Sergio Bonelli Editore.

Striparnica će se nalaziti u samom centru grada, preko puta restorana McDonalds, na uglu Obrenovićeve (Pobedine) i ulice Milojka Lešjanina, pored 5D bioskopa. 

Povodom otvaranja ove striparnice, prve van Beograda, biće upriličena i mala proslava i promocija određenih izdanja, kao i veliki popust na razne stripove.


U Nišu i okolini ne postoji nijedna specijalizovana radnja, poput “Trafike”, u kojoj ljubitelji devete umetnosti mogu kupiti različita strip izdanja, sa popustom ili ne. Sve je svedeno na neka aktuelna izdanja koja se kupuju na kioscima i tek par knjižara sa za nijansu boljom ponudom. Zato je otvaranje “Južnog Darkwooda” od velikog značaja za strip scenu u Nišu, za strip scenu južne Srbije, ali i za celu Srbiju, od velikog značaja za kulturnu scenu juga i sam grad Niš.

Sve aktuelnosti vezane za Južni Darkwood, za izdavačku kuću Darkwood, ali i strip uopšte možete pratiti na fejsbuk stranici striparnice Južni Darkwood.

Kako je nastala IKEA!

Ingvar Kamprad, sedamnaestogodišnji mladić koji je živeo na farmi Elmtarid u švedskom seocetu Agunarid, odlučio je 1943. godine da od male prostorije, od jedva dva kvadratna metra, na svojoj farmi napravi poslovni prostor  i započne da se bavi trgovinom. Odlučio je da svoju firmu nazove po inicijalima svog imena, prezimena, farme i sela u kome je živeo. A ti inicijali su glasili IKEA.

Kamprad je započeo svoj biznis kupujući olovke, novogodišnje čestitke, šibice, upaljače, čarape i slične proizvode na veliko. Te proizvode je prodavao meštanima po niskoj ceni, ali ipak sa dovoljno profita. Da bi još više uštedeo, Kamprad je svoju robu prevozio na kamionima koji su dostavljali mleko i tako nije posebno plaćao za transport. Uskoro je IKEA počela da dobro zarađuje. Godine 1945. Kamprad je u svoj posao uveo kataloge preko kojih se roba mogla naručivati i isporučivati poštom. IKEA je prodajom nameštaja počela da se bavi 1947., a kako je do 1951. prodaja namaeštaja toliko porasla, Kampard je odlučio da prekine sa nabavkom i prodajom svih drugih proizvoda i fokusira se na prodaju nameštaja koji je imao stila, ali ujedno i bio jeftin.

Iste godine izašao je prvi IKEA-in katalog nameštaja, a 1953. je otvorena prva radnja za prodaju nameštaja  u Almhultu u Švedskoj. Otvaranje izložbenog prostora je bila velika prekretnica u razvoju IKEA-e, jer su kupci sada mogli da uživo vide sav nameštaj pre nego ga naruče. Imajući mogućnost da posete izložbeni salon, kupci su mogli na licu mesta da sagledaju tri ciljane dimenzije proizvoda, a to su funkcionalnost, kvalitet i niska cena, pre nego donesu odluku o kupovini. 

Dodela Oskara: istorija, zanimljivosti, intrige...

Najveća noć u Holivudu označiće i ovoga puta najbolja filmska ostvarenja iz prethodne kalendarske godine. Makar po mišljenju članova  američke Akademije filmske umetnosti i nauke. Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!

The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Te godine istorija je započeta u prisustvu svega 270 zvanica i uz ulaznice po ceni od pet dolara. Američka Akademija danas ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.

Statua

Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!

Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.

Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.

Knjiga: Četiri jahača Srbokalipse!

Projekat “Četiri jahača Srbokalipse” je začet na Sajmu knjiga u Beogradu u oktobru 2012.  Ovaj projekat okuplja četvoricu autora (aforističara) različitih profila, anfasa, porekla, imovinskog, društvenog i bračnog stanja. Njihova imena su Dalibor Đorđević, Ognjen Šestić, Dejan Andrejić i Predrag Rašula.

Svoju duhovitost, pronicljivost, aktuelnost, inteligenciju, mudrost i sve ostalo što su prodavali za bubrege, ovi momci su dugo sejali u sajber-etar društvenih mreža, te su samo retki, privilegovani prijatelji i poštovaoci njihovog dela imali čast da to vide i pročitaju.

Doduše, ja sam u nekoliko navrata sakupljao i objavljivao aforizme jednog od jahača, Dalibora Đorđevića (njih možete videti ovde, ovde i ovde), ali su razne lajne i tajmlajni sve ostalo nemilosrdno gutali i davili u moru nebitnosti!!!

A onda je karma učinila svoje i nemilosrdno spojila četvoricu grešnika iz prethodnih života, kako bi ih posadaila na sedla neukroćenog humora i poslala put Srbokalipse!

O kvalitetu njihovih aforizama govori i činjenica da im je naslovnu koricu ilustrovao legendarni Bob Živković. Knjiga je u pripremi, a dok je čekamo, evo primamljive ponude samih jahača:

Zašto nas „boli patka“ za Milanski edikt!

ILI, KAKO ĆEMO SE PROPISNO OBRUKATI!

Postoje dve mogućnosti: jedna je da ponovo pročitate ovaj tekst na kraju godine i kažete „Ala se ovaj nalupao, pa čovek nema blage veze!“ (za ovu opciju navijam), a druga da pročitate ovaj tekst ponovo na kraju godine i kažete „Au, šta je sve tu još moglo da se dopiše!“ (za ovu opciju se plašim da je realnija).

Sigurno ste već videli, smejali se i komentarisali sa prijateljima onaj klip u kome jedna baka na mostu kod tvrđave na pitanje novinara „Kako će grad proslaviti godišnjicu Milanskog edikta“ nezainteresovano odgovara „To me mnogo boli patka za to!“ Pa ta baka, baka Mileva, koju sam i lično upoznao, ima dobro opravdanje za svoj stav (da ne kažem izjavu). Baka Mileva je žena u godinama koja ima tezgu na tvrđavskoj pijaci na kojoj prodaje šampinjone, orahe, pirinač i sl. Radi na pijaci da bi preživela. Kada joj je u oči Božića na tezgu došla majka koja ima četvoro dece (dva para blizanaca!) i potražila šaku pirinča i par stotina grama šampinjona da bi postavila deci trpezu za Badnje veče, baka Mileva joj je izrevoltirano napunila kesu i rekla da nosi deci i da ne mora ništa da plati! Zbog toga se posvađala i sa snajkom! Ubrzo nakon toga je došao čovek sa besnim kolima koji je punio kese na svakoj tezgi. To je baba Milevu dotuklo! Krenuvši sa pijace kući, smrznuta i iznervirana, naišla je na tv reporterku koja je htela da čuje njeno mišljenje. I čula ga je! Kao i cela Srbija! Ali retko ko je čuo i ostatak priče. Zato, ne zamerimo njoj što je „boli patka“, već zapitajmo se zašto „boli patka“ i one koje ne mogu da imaju bilo kakvo opravdanje, jer su za obeležavanje godišnjice Milanskog edikta (bili) direktno odgovorni!!!

Neću se ovde baviti istorijskim činjenicama i (ne)opravdanošću razloga za obeležavanje ovog jubileja. Ako vas to zanima, sigurno ste već negde o tome čitali, ako vas pak ne zanima, neću vas ni daviti. 

2012. u retrovizoru!

Bila je ovo godina kao i svaka druga: puna očekivanja i propuštenih šansi; uspona i padova; radosti i razočarenja; godina u kojoj smo na početku kovali planove, a na kraju podvlačili crte i opet kovali nove planove!

Bila je to godina u kojoj je trebalo da planeta doživi apokalipsu, ista ona planeta na koju je Feliks skočio negde odozgo, ista ona sa koje je Vitni Hjuston otišla negde gore; planeta koju je jedan film (Nevinost muslimana) uznemirio, a jedan spot (Gangnam stajl) gotovo obesmislio; planeta na kojoj su SAD i Rusija zadržale svoje vladare, a Francuska i Srbija dobile nove; planeta na kojoj se odigrala Olimpijada sa koje smo dobili medalje koje nismo očekivali, a one očekivane gurnuli u senku dobijenih; neke sitne ribe koje su jele zatvorsku hranu dobile su amnestiju, a neke krupne ribe zauzele njihovo mesto; princ Hari je uslikan go, a kraljevska snajka zatrudnela; na Batajnici je održan veliki aeromiting, na Pasuljanama se dogodila velika tragedija; ...

Planeta koja se zapravo samo okrenula 360 stepeni za 365 dana! 

A mi? Šta smo mi učinili?

Božićne sms čestitke!

Božić i Nova godina su praznici koje provodimo u krugu porodice i najbližih prijatelja! To je ujedno i vreme čestitanja ostalim prijateljima, rođacima i poznanicima. Nekada su najveću ulogu u tome imale čestitke, novgodišnje i božićne, ali se danas ta lepa tradicija sve više gubi, a primat preuzimaju poruke putem sms-a ili raznih društvenih mreža! 

I kada 7.januara ujutru počnu da nam stižu zanimljive božićne čestitke, desi se da se pitamo kako da adekvatno odgovorimo na njih. Evo jedne male kolekcije božićnih sms čestitki koje i vi možete poslati vašim prijateljima i poznanicima! 

Srećni vam praznici!

***  

Da ostvariš svaki san pomogo ti badnji dan. Da u kući novac teče, pomoglo ti badnje veče. Nek se sreća s zdravljem srodi MIR BOŽIJI HRISTOS SE RODI!

Dobri dome SREĆAN BOŽIĆ u vekove zdravi bili, s’badnjakom se veselili, nek vas sreca zdravlju vodi, MIR BOZIJI HRISTOS SE RODI…

Kada andjeli upale Bozicnu svecu,to ti ja zelim zdravje i srecu. Hiljadu zvezda kad naprave pir, to ti ja zelim ljubav i mir!!! SRECAN BOZIC!!!!

Badnjaci ti sretni novi, Bog neka te blagoslovi, nek’ ti srećom dom zablista, jer slaviš rođenje Isusa Hrista. Srecan Božić!

Dobri dome Bozic stize, dragom Bogu da smo blize, da te greje vatra sveta, da ti sreca kucom cveta, da krst casni kolo vodi, i neka se Hristos rodi!

Dobro jutro s milim Bogom, Andjeo je jutros s tobom. Bozicno ti jutro sretno, sve neka je bericetno. Bozja ruka nek vas vodi, SRECAN BOZIC I HRISTOS SE RODI

Dok zadnji badnjak gori, slusaj srce sto ti zbori: Blagostanje, mir i dobrota nek vas prate celoga zivota.

Neka ti badnjeg dana sve krene na bolje, da imaš za sve snage i volje, da ljubav ti bude ko najlepši san. Želim ti sve najlepše za BADNJI DAN.

Sta da ti pozelim sto niko pozeleo nije. Badnje vece je sveto, srcu najmilije. Rodio se Isus da nas izbavi iz greha i nek ti duh sveti useli u srce da otera tugu i podari srece, puno lepih snova i pahulje bele. Srecan Bozic!

Danas oprosti duznima, daj poljubac bliznjima, pomozi tuznima…. u ponoc pogledaj nebo videces zvezdu sto hodi i reci tiho HRISTOS SE RODI

Nek HRISTOVO sveto drvo podari ti sreću prvo i nek tamjan zamiriše, nek veseljem kuća diše, nek vam srećom dom zablista, za rodjendan BOGA HRISTA!

Na Svetom drvetu tri lista stoje: Radost, Sreća i Ljubav oni broje, pusti neka te to kroz zivot vodi, MIR BOZJI HRISTOS SE RODI. 

Bog veliki i svi sveci, i svi dani i meseci i godine sto dolaze, neka vasu kucu paze! Ovo je od srca zelja, slavi HRISTA SPASITELJA! MIR BOZJI, HRISTOS SE RODI!! 

Neka Tisina ovog svetog dana donese tvom srcu mir u nadanju, radost u zivotu i ljubav za one s kojima zivis! Od srca MIR BOZIJI HRISTOS SE RODI!

Stigo Božić, stigli dani sveti, da se bogat siromaha seti, da obiđe zdrav bolesnoga, da veseo teši žalosnoga, da se sretnik s nesretnikom druži, odbačenom da se ruka pruži, zavađeni svi da se pomire i da ljubav  Božiju svetom šire, da dostojno dočekamo Hrista i njegovi budemo zaista! Hristos Se Rodi!

Dobro jutro kućo stara evo 7. Januara! Pod nogama prsti slama, stigo Božić, blago nama. Nek Vas Božja svetost vodi, Mir Božiji, Hristos se Rodi...

Srce čoveka smišlja put, ali Bog upravlja korake njegove! Kud god kreneš ti i sve koje voliš i sve što učiniš nek ti bude blagosloveno. Hristos se rodi!

Dobro zdravlje, mir u duši, radost u mislima, mladost u srcu, uspeh u radu, puno sreće, blaga mnoga i od ljudi i od Boga. Hristos se Rodi! Srećan Božić

Da vas andjeo kroz zivot vodi "MIR BOZIJI HRISTO SE RODI".

U vekove zdravi bili, s’ badnjakom se veselili, nek vas sreca zdravlju vodi, MIR BOZJI - HRISTOS SE RODI…

Dok zadnji badnjak gori slusaj srce sto govori: Blagostanje, mir i dobrota nek vas prate celoga zivota. Hristos se rodi!

Srce ispunjeno toplotom, lice ozareno vedrinom, mir i dobro doma tvoga i sve najbolje za Bozic zelim ti iz srca svoga! Hristos se rodi!

Samo otvoren um prima mudrost, samo otvorene ruke primaju darove, samo otvoreno srce prima ljubav i samo najdraze osobe primaju ovo poruku! Sretan Bozic!