Hvala što ne komentarišete!

Nedavno je grupa članova Beogradske filharmonije izvela ulični performans koji je privukao dosta pažnje i izazavao dosta polemike. Neki su bili oduševljeni, drugi su bili zgroženi; neko je to video kao držanje lekcije „blejačima iz silikonske“, neko kao uvredu za mlade ljude drugačijih afiniteta; jedni su to shvatili kao dobar marketing, ostali kao nepotreban korak... Sve u svemu, ovaj potez je privukao veeeeliku pažnju javnosti i izazavao dosta komentara!

A upravo su komentari ono što me je navelo da krenem od te priče! Naime, pišući postove, blogujući, to činimo iz nekih svojih razloga, ličnih, profesionalnih, finansijskih. Kakogod, ono što je zajeničko svima je čitanost i komentari! A oni, ponekad, ne idu zajedno! Mnogo je onih koji čitaju, ali NE komentarišu! Suština bloga je, izmedju ostalog, i interaktivna komunikacija izmedju blogera i čitalaca, što je mogućnost koju ne nude neki drugi mediji poput televizije, novina , novinskih portala ili raznih sajtova.

Najčešći komentari stižu od kolega blogera, a tek po neki od slučajnih prolaznika. Imao sam kontakta i sa stalnim posetiocima bloga koji su mi rekli da stalno prate i čitaju, ali...jednostavno ne komentarišu! Komentari na blogu imaju više namena, oni potvrdjuju kvaitet odabrane teme, kvalitet realizacije, daju smernice za dalje pisanje, pre svega, motivišu za dalji rad! Zašto, onda, ne komentarišete?

U jednom svom postu na blogu The rest is still unwritten, kolega bloger Dejvid (manje poznat našoj blogerskoj zajednici) je blogovanje uporedio sa oralnim seksom! Jedna osoba daje (bloger piše svoj post), a druga prima (čitalac uživa u napisanom).Ponekada primalac uzvrati (čitalac napiše komentar), a ponekad ne! A seks bi, kao i blogovanje trebalo da bude dvosmerna ulica. Blogeri u principu više vole da daju, bez obzira da li nešto dobijaju zauzvrat, ali bi s vremena na vreme, bilo lepo videti da neko ceni njihov rad!

Neka istraživanja pokazuju da tek izmedju 5 i 10% posetilaca u proseku komentariše neku temu! Čitanost je ipak nešto što se meri brojem poseta i pretplata, a ne komentarima, ali ipak znači! Ipak, takva je sama priroda blogosfere, a na nama je da se nadamo da će se to vremenom promeniti i da će interaktivna komunikacija sve više dobijati na značaju, i zbog blogera, ali i zbog samih čitalaca!

I ja sam često pročitam neki post (a pratim dosta blogova), ali ne stignem da komentarišem! Ipak, trudim se to ne predje u praksu! Komentari kolega blogera često su rezultata blogerske saosećajnosti, često su posledica očekivanog reciproteta (ja ću tebi, a ti (i neko tvoj) meni) i tu, što kažu, nema lošo! Poenta je probuditi ostatak online zajednice, bio iz silikonske doline ili ne, isprovocirati ih da „daju“!

Beogradska filharmonija je imala rasprodatu sezonu, pa je pribegla ovakvom potezu! Ako i vi imate mnogo komentara, ne znači da ne treba da radite na aktiviranju noih čitalaca!

Još jedan kolega bloger je prokomentarisao na svom blogu da je reč „Hvala“ suvišna, dvosmislena, prejaka, možda uvredljiva i da podržava predrasude, te da je mnogo bolja varijanta bila „Šteta“!

Pa, onima koji komentarišu, HVALA ŠTO KOMENTARIŠETE, a ostali...