субота, 05. септембар 2009.

LEONARD KOEN – sjaj života uništenog poezijom


Ne smatram sebe pesimistom. Pesimista je neko ko očekuje da će da padne kiša. A ja sam već mokar do gole kože!

Ovog septembra, krajem meseca, tačnije dvadesetprvog, Leonard Koen će napuniti sedamdeset pet godina života. Ovog septembra, početkom meseca, tačnije drugog, Leonard Koen je održao fenomenalan koncert u Beogradu, pred prepunom Arenom. Tročasovni spektakl je bio deo Koenove svetske turneje na koju se odvažio nakon petnaest godina pauze, a sve zahvaljujući bankrotu koji ga je neočekivano snašao, ne zahvaljujući svetskoj krizi, nego proneveri njegove menadžerke. No, krenimo redom!
Ovaj čuveni kanadski muzičar, ali i pesnik i pisac, rodjen je 1934. godine u Montrealu. Kada je imao samo devet godina, umire mu otac i to ostavlja neizbrisiv trag na njegove emocije, ali i raspoloženje. Njegov dugi put ka izlasku iz depresije vodio ga je od stranputica sveta narkotika do traženja utehe u religiji. Ipak, svoje nabijene emocije naviše je i najbolje reflektovao u ogledalu poezije i muzike. Zato i ne čudi činjenica što ga često smatraju „pesnikom pesimizma“, „ocem nesrećnika“ i „kumom sumornih“. Svoj sudbonosni susret sa poezijom imao je sa petnaest godina, kada je u jednoj knjižari slučajno kupio Lorkinu zbirku pesama. Lorkina poezija je imala toliki uticaj na njega da je kasnije izjavio da je mu je Lorka svojom poezijom uništio život. U tom periodu počinje da svoju energiju i emocije kanališe upravo kroz poeziju, kojoj nešto kasnije priključuje i gitaru i...osnovni sastojci za recept Koenovog potonjeg uspeha bili su tu. Svoju prvu zbirku poezije objavljuje 1956.god, a sa novcem zaradjenim od prodaje početkom šezdesetih odlazi na grčko ostrvo Hidra, gde se prepušta mislima i pisanju pesama, ali tamo piše i svoj prvi roman. Društvo (i inspiraciju) na ostrvu mu pravi izvesna Marien Jensen, jedna od nekoliko saputnica na njegovom životnom putu. Upravo njoj kasnije posvećuje čuvenu pesmu So Long, Marianne. Sredinom šezdesetih se vraća u Ameriku, gde se druži sa Endijem Vorholom i Lu Ridom. Piše pesme za nekoliko izvodjača, a na odskočnu dasku staje kada je Džudi Kolins ponudio pesmu Suzanne. Prvi svoj album, Songs of Leonard Cohen, na kome se pored dve pomenute pesme našla i numera Sisters of Mercy, objavljuje 1967., a dve godine kasnije i svoj drugi, reklo bi se još nekomercijalniji i mračniji album Songs from a Room. Tada su svetlost dana ugledali njegovi hitovi The Story of Isaac, Partisan i Bird on a wire. Kasnije Koen ulazi u malo komercijalnije vode, koje i donose veću slavu. U decenijama koje slede Koen će obogatiti ne samo svoju dikografiju novim albumima i hitovima poput Chelsea Hotel No2, I’m your man, First we take Manhattan, Dance me to the end of Love, Hallelujah,... već i drugačiju, savremeniju i bogatiju produkciju. Njegov uticaj na muzičku scenu druge polovine prošlog veka podvučen je tribjut albumom s početka devedesetih I’m your Fan, na kome su Koena obradili R.E.M., Nik Kejv, The Pixies, Jan Mekkuloh, Džon Kejl.
Nakon promotivne turneje za album The Future i koncertnog albuma Cohen Live (1994), Leonard Koen odlučuje da se povuče iz javnosti i odlazi u zen manastir, gde provodi pet godina, tražeći svoj duhovni mir. Ovaj period njegovog odsustva koristi njegova menadžerka Keli Linč, koja “linčuje” Koenov penzioni fond za preko pet miliona dolara i uz to prisvaja autorska prva na neke njegove pesme. Iako je sud kasnije po tom pitanju presudio u njegovu korist, tužba je bila nenaplativa, a samim tim i pričinjena šteta nenadoknadiva. Možda kao glavni razlog, možda kao podsticaj, možda samo kao opravdanje, tek Koen odlučuje da iskoristi svoju finanijsku situaciju i pod stare dane krene na novu svetsku turneju, po mnogim kritičarima, već sada proglašenu za njegovu najbolju.
Leonard Norman Koen je ostavio i ostavlja neizbrisiv trag u istoriji muzike i pop kulture stopama koje su se maker na nekoliko sati obrele kod nas. Hvala mu na tome! Njegov glas, jedan od dubljih basova današnjice, davao je novo ruho pesmama koje je u mladosti pevao kao bariton. Publika se zajedno sa njim prošetala kroz pesme koje su označile njegovu karijeru, baš kao što se on u toj svojoj karijeri žanrovski šetao od američkog folka, preko pop muzike do džez fjužna. Uprkos tim šetnjama, njegova muzika je oduvek bila dosledna, prepoznatljiva, jednostavna, ali melodična, s druge strane emotivno potkrepljena složenim, poetičnim tekstovima često prožetim metaforama, ironijom i humorom. Kombinacija koja može da nosi samo jedno ime: Leonard Koen!

“Poetry is just the evidence of life. If your life is burning well, poetry is just the ash.”

“The last refuge of the insomniac is a sense of superiority to the sleeping world.”

“A woman watches her body uneasily, as though it were an unreliable ally in the battle for love. “

“Children show scars like medals. Lovers use them as secrets to reveal. A scar is what happens when the word is made flesh.”

0 коментара:

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails