Poezija: Čežnja

U meni rađa se čežnja

da pronađem ono što je

izgubljeno pre svog otkrića

da čujem ono što je zanemelo

pre no je išta i reklo

da oživim ono što je

umrlo pre svog rođenja.

Tražim.Tražim svuda.

Oko mene pustinja.

Ja sam gušter,

tumaram užarenom prazninom.

Nema nikog koga bih

pitao da mi pomogne.

Zaranjam u pesak

- ništa,

samo crna, zrnasta tmina.

Žedan sam.

Ja sam riba.

Bio sam i uzvodno i nizvodno

I video mnogo drugih riba,

ali nijednu nisam mogao da pitam.

Sve su ćutale neku svoju tišinu 

i pazile

da ne progutaju

pogrešnu muvu.

Sada mi je jasno zašto

za ribama ne ostaje trag.

Ja želim više.

Ja sam ptica.

Raširenim krilima

sečem vetar.

Tu i tamo sretnem neku

pticu i pitam je,

ali odgovor je uvek isti:

“Nebo je široko.”

Polako se umaram.

Dole vidim prazno ljudsko telo

pognuto nad hartijom.

Slećem u njega.

Ja sam ponovo Ja.

Tražim u sebi,

zbog sebe,

tražim sebe.

Našao sam pesmu.

Meni to izgleda dovoljno.

Daje mi snagu planine.

Tražio bih možda još,

ali nekako osećam

U meni umire čežnja.