петак, 03. јун 2011.

Poezija: Čežnja



U meni rađa se čežnja

da pronađem ono što je
izgubljeno pre svog otkrića

da čujem ono što je zanemelo
pre no je išta i reklo

da oživim ono što je
umrlo pre svog rođenja.

Tražim.Tražim svuda.
Oko mene pustinja.

Ja sam gušter,
tumaram užarenom prazninom.
Nema nikog koga bih
pitao da mi pomogne.
Zaranjam u pesak
- ništa,
samo crna, zrnasta tmina.
Žedan sam.

Ja sam riba.
Bio sam i uzvodno i nizvodno
I video mnogo drugih riba,
ali nijednu nisam mogao da pitam.
Sve su ćutale neku svoju tišinu 
i pazile
da ne progutaju
pogrešnu muvu.
Sada mi je jasno zašto
za ribama ne ostaje trag.
Ja želim više.

Ja sam ptica.
Raširenim krilima
sečem vetar.
Tu i tamo sretnem neku
pticu i pitam je,
ali odgovor je uvek isti:
“Nebo je široko.”
Polako se umaram.
Dole vidim prazno ljudsko telo
pognuto nad hartijom.
Slećem u njega.

Ja sam ponovo Ja.
Tražim u sebi,
zbog sebe,
tražim sebe.
Našao sam pesmu.
Meni to izgleda dovoljno.
Daje mi snagu planine.
Tražio bih možda još,
ali nekako osećam
U meni umire čežnja.  


2 коментара:

Retka Zverka је рекао...

Baš si nadahnuto i tragalački izatkao ovu pesmu. Veoma mi se dopada.

Darko S. је рекао...

Hmmmm...nikada nisam tako gledao na stvaralaštvo i inspiraciju, na traganje za motivima! Jako zanimljivo!

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails