среда, 22. децембар 2010.

In memoriam: Dan Armije - Dan JNA

Za moju, i za one starije generacije, 22.Decembar je bio jedan u nizu "onih" velikih praznika. Veliki dan, velike Armije! Ili smo bar tada tako mislili! Sve ovo što je iza nas, tada je bilo isped nas, nezamislivo, nepojmljivo. Slovili smo za veliku vojnu silu, jednu od najvećih u Evropi, pa i u svetu! Naša Armija bila je naš ponos! A onda je vrag odneo šalu!

Tog dana, 1941. u gradiću Rudu formirana je Prva proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada. Odluku o osnivanju brigade doneo je Centralni komitet KPJ, a formirao ju je Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito. Na dan formiranja imala je šest bataljona (četiri iz Srbije i dva iz Crne Gore) ukupne jačine 1.200 boraca. Prvi komandant brigade bio je Koča Popović, a politički komesar Filip Kljajić Fića.

Istorja kaže da je Prva proleterska udarna brigada je na svom ratnom putu prešla oko 20.000 kilometara. U njenim redovima borilo se preko 22.000 ljudi iz cele Jugoslavije. Imala je više od 7.500 poginulih, ranjenih i nestalih boraca, a izbacila je iz stroja nekoliko hiljada neprijateljskih vojnika. Dala je preko 3.000 rukovodilaca i 83 narodna heroja. Odlikovana je Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod. Povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci, juna 1958. godine, odlikovana je i Ordenom narodnog heroja.

Malo detaljnija istorija kaže da je zapravo ova brigada osnovana 21.Decembra, u čast Staljinovog rodjendana, ali da je nakon "raskida" sa SSSR-om 1948., ovaj datum pomeren za jedan dan!
Vrhovni komandant NOV i POJ Josip Broz Tito vrši smotru Prve proleterske narodnooslobodilačke udarne brigade

Mene ovaj dan uvek podseti ne na 1941., ili na 1948, već na 1990. godinu, na dan kada je moja nastavnica srpskog (tada srpskohrvatskog) ušla na čas i rekla da se povodom Dana Armije piše nagradni temat. Pošto sam piskarao neke sastave i pesme, naravno, bio sam odmah "regrutovan". Nekoliko dana nakon temata, kada su rezultati bili ozvaničeni, moja pesma je bila proglašena za pobedničku! Eh, kako to sada deluje smešno, ali tada, tada je to bila velika čast! Bio sam tek šesti razred. Em za Dan Armije, em moje prvo pesničko priznanje! Pa kako ga zaboraviti!?

Tu pesmu i dalje čuvam u jednoj svesci, ponekad je se setim, pa je pročitam. Razmišljao sam da li da je podelim sa vama, ali kad sam već načeo temu, evo i "pobedničke" pesme, dvadeset godina kasnije!

Nagradni temat radjen povodom Dana JNA, 14.12.1990.

HVALA TI ARMIJO ZA NAŠE SREĆNO DETINJSTVO!

Naša Armije smela,
nad nama je uvek bdela.
Branila naše nebo, gore,
čuvala naše plavo more.
Napadali su nas sa svih strana,
Armija nas je branila od Nemaca, Italijana.
U ratu su ginuli mnogi junaci,
medju njima su bili i djaci.
Na Jabuci kad je bio boj,
tad je Boško Buha dao život svoj.
Na Sutjesci, na mestu boja ne raste trava,
tamo je pao Kovačević Sava.
I u još mnogo boja, 
živote je izgubilo na hiljade heroja.
Ratu kao da nije bilo kraja,
ali sve se završilo devetog maja.
Neprijatelj je bio bolje naoružan,
pa ipak pobegao ponižen i tužan.
Zahvaljujući Armiji smeloj
nebom slobodno sunce sija,
veselo je pevala cela Jugoslavija.
Armija je domovini uvek odana,
jer je čuva preko noći, preko dana.
Nad slobodnom zemljom leti golub mira,
a dolinom se čuje pesma frulice pastira.
Uz cvrkut ptica i dečju graju,
u mojoj zemlji je kao u raju.
Zahvaljujem ti Armijo za ovo sve,
za moje srećne sne,
Hvala ti graničaru,
pilotu, mornaru,
za moje srećno detinjstvo.
Za moje srećno detinjstvo,
za srećno detinjstvo moga druga,
za srećno detinjstvo svih nas,
Hvala ti Armijo hvala, 
za bezbrižno detinjstvo koje si mi dala!


Eh, kako samo ovo sada zvuči! Šta li ćete da pomislite o meni! Bili smo mladi i naivni!

5 коментара:

Анониман је рекао...

Na "Sutjesci", na mestu boja ne raste trava,

jesi siguran da je ovako pisalo u orginalu?

Miljana Mladenovic је рекао...

He,he, podsetio si me da sam daleke hiljadudevetstoosamdesetineke napisala i ja pesmicu o Armiji koja slici tvojoj, dobila nagradu i izašla je u knjizi pesama koju smo na Dan mladosti poklonili Titu. Kakva vremena!!! Ne mogu zamisliti da danas iko o ičemu piše i još manje da posvećuje... Podsetih se odmah Dedinog vica o Lejdi Gagi...

Dan је рекао...

Sjećanja...
Marjan Milanov ima talenat otvoriti ljudima hibernirana sjećanja i još gore/bolje otopliti nostalgiju...
Ta djeca, ljudi i vremena u kojima su se pisale ovakve pjesme i tekstovi zaslužuju svoj "veliki" roman. Jer, kako bilo, u ta su vremena ljudi ipak imali neke svoje ideale...
I oni koji su vodili onu državu, ali i oni koji su bili protiv tog/takvog "sistema".
Danas nakon svega, ni na ovim prostorima, a ni šire, zaista nema na vidiku nikakvog pravog ideala ; t.j. čvrste, čiste, jasne opcije koja bi bila vrijedna truda...
(Osim novca, naravno.)
Meni osobno pak, iz tih vremena "...daleke hiljadudevetstoosamdesetineke...", a i puno prije, ostala je u nostalgičnom sjećanju fraza o (socijalističkoj) "izgradnji":
"Slobodne, samostalne, kreativne ličnosti..."
Ako baš i jest sve iz tog vremena otišlo kao prezreno sa svijeta, za poticanje ove i ovakve "slobodne, samostalne, kreativne ličnosti..." (prije svega u svima nama samima) vjerujem da se ima smisla boriti.

Aleksandar је рекао...

axaxaxaxxa jel si siguran da si ti ovo napisao, da nisi prepisao od nekog iz Severne Koreje, tamo bi ova pesma bila apsolutni hit :)))))

Marjan Paradoksija је рекао...

Takva su bila vremena, verovalo se u idelae, a dečja naivnost nije imala granice...

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails