недеља, 12. децембар 2010.

ot-PISA-no testiranje, sa primerima!

Rezultati najnovijeg PISA testiranja objavljeni su prošle nedelje i, očekivano, ponovo su uzburkali javnost i podelili mišljenja. Dok jedni lamentiraju nad činjenicom da je trećina naših učenika, sudeći po rezultatima ovog testa,  funkcionalno nepismena, drugi drugi slave činjenicu da je to veliki napredak u odnosu na prethodno testiranje, kada je čak polovina naših učenika imalo ispod prosečne rezultate! U zavisnosti od tačke gledišta, i jedni i drugi su u pravu! Možda je najbitnije od svega koje zaključke ćemo sada izvući i u kom smeru krenuti dalje.

PISA je medjunarodni program procene učeničkih postignuća (Programme for International Student Assessment). To je najveće medjunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja. Realizuje se u organizaciji OECD-a od 1997. godine u trogodišnjim intervalima. Testiranja su u svetu krenula od 2000., a mi smo se priključili projektu 2003. Osnovni cilj je da se omogući zemljama učesnicama da donose strateške odluke u obrazovanju na osnovu empirijskih podataka o postignućima učenika i uslovima u kojima se oni školuju. Testiraju se djaci uzrasta od 15 godina, što je po našem obrazovnom sistemu prva godina srednje škole.

Naglasak se stavlja na funkcionalnim znanjima, tj da li učenici umeju da primene stečeno znanje. Zadaci su vezani za realne situacije u kojima se učenici mogu naći. Pismenost se ispituje u tri domena: matematika, čitanje i prirodne nauke. Skale su standardizovane tako da je prosečno postignuće fiksirano na 500 poena, a standardna devijacija na 100. To znači da se uspeh izmedju 400 i 600 poena smatra prosečnim, preko 600 nadprosečnim, a oni ispod 400 poena se smatraju funkcionalno nepismenima.

Takvih učenika je kod nas 33%. Oni zanju da čitaju i pišu, znaju da prepričaju neku lekciju ili urade poneki zadatak, ali ne i da to znanje odlepe od teorijskog nivoa i primene ga u praksi, ne umeju da povezuju i uporedjuju stvari, niti da donose adekvatne zaključke.
To je funkcionalna nepismenost!

Uprkos činjenici da su učenici iz Srbije bolje uradili zadatke nego na prethodnim testiranjima, Srbija se i dalje nalazi značajno ispod svetskog proseka. O konkretnim ciframa sada neću, jer ste sve to verovatno već čuli iz drugih izvora.
I dok su političari i ministri iskoristili priliku da istaknu svoje zasluge za osvajanje Dejvis Kupa, ...pardon... iskoristili priliku da nam pokažu kako je čaša poluPUNA, ne bi se moglo reći da je naš obrazovni sistem sa uspehom položio ovaj medjunarodni test. 

Učenici koji su ovoga puta rešavali testove su upisani u prvi razred osnovne škole 2000. godine i oni su „prva PISA generacija“ koja je učila u relativno stabilnim društveno-političkim uslovima (makar u odnosu na prethodnu deceniju). Nekoliko talasa reforme, promene zakona i reforma udžbenika i insistiranje na seminarima i kontinuiranom usavršavanju nastavnog kadra sigurno su dali neke rezultate kojima se može pripisati ovogodišnji „boljitak“, ali domaći obrazovni sistem je i dalje prevashodno orijentisan ka uspostavljanju i vrednovanju reproduktivnog znanja, a ne logičkog razmišljanja i uspostavljanja veza. Škola od učenika ne traži ozbiljnija intelektualna angažovanja već puko reprodukovanje činjenica i posledično ne stvara uslove za razvijanje njihovih intelektualnih kapaciteta. S druge strane, PISA testovi ne proveravaju enciklopedijsko, već funkcionalno znanje učenika, što, uz nekompatibilnost obrazovnih sistema, sigurno jeste jedan od glavnih uzroka „slabih“ rezultata. Ipak, treba uzeti u obzir i činjenicu da našim djacima ovo testiranje nije bilo potpuna novina, jer je Ministarstvo školama unapred poslalo testove sa prethodnih ciklusa PISA testiranja, kako bi se bolje pripremili (čitaj: izbegli novi debakl!)

S druge strane, ne smemo zanemariti i činjenicu da su pritisci na prosvetu i prosvetne radnike sve veći,  i stanje u državi se neretko lomi o ledja upravo prosveti. Najavljuju se racionalizacije i „funkcionalna!“ odeljenja od po 30 djaka. Funkcionalna možda trenutno za državnu kasu, ali za tu decu, za njihovu pismenost i državu i njenu kasu dugoročno, to je najava katastrofe. Takodje, plate u javnom sektoru, pa i prosveti su zamrznute već par godina, pa je padom standarda, sigurno pala i motivacija prosvetnih radnika. Neko će valjda početi i o tome da razmišlja!

U poredjenju sa zemljama iz regiona, naši učenici su postigli bolje rezultate od učenika iz Bugarske, Rumunije, Crne Gore i Albanije, dok su njihova postignuća iz sve tri oblasti niža od postignuća učenika iz Slovenije i Hrvatske. 
Tradicionalno najbolje rezultate na PISA testiranju pokazuju djaci iz Finske, Hongkonga, Kanade, Japana, Južne Koreje, Novog Zelanda, Australije...

Teško je reći da li je ovde situacija crna, bela ili siva! Nadajmo se samo da će rezultati, takvi kakvi jesu, skrenuti konačno pažnju na ovu rak ranu društva i ukloniti ružičaste zastave iluzija iza kojih često volimo da se krijemo! Bez obzira na različite stavove i potencijalne razloge koji se mogu uzeti kao opravdanje ovakvog rezultata, rezultati sa PISA testova moraju da se shvate ozbiljno i da budu povod za analize i konkretne poteze svih koji učestvuju u obrazovnom sistemu, počev od Ministra i Ministarstva, kao kreatora obrazovne politike, pa do nastavnika, kao njenog realizatora!

Da biste imali jasniju sliku o kakvoj vrsti zadataka i testova je reč, izdvojio sam za vas nekoliko primera.

MATEMATIČKA PISMENOST

Po definiciji OECD, Matematička pismenost je kapacitet pojedinca da identifikuje i razume ulogu koju matematika igra u savremenom svetu, da izvede dobro zasnovane matematičke procene i da se angažuje u matematici tako da zadovolji svoje sadašnje i buduće potrebe kao konstruktivnog, zainteresovanog i refleksivnog gradjanina.





NAUČNA PISMENOST

Po definiciji OECD, Naučna pismenost podrazumeva posedovanje naučnih znanja i njihovu primenu prilikom prepoznavanja naučnih problema, sticanja novih znanja, naučnog objašnjavanja pojava i izvodjenja na činjenicama zasnovanih zaključaka o naučno relevantnim pitanjima; razumevanje prirode nauke kao oblika ljudskog saznanja i delatnosti; svest o tome kako nauka i tehnologija oblikuju i utiču na način života u savremenom tehnološkom društvu; spremnost na angažovanje i davanje ličnog doprinosa u rešavanju naučnih pitanja, izgradjivanje ličnog stava. 













ČITALAČKA PISMENOST

Čitalačka pismenost podrazumeva razumevanje, korišćenje i razmišljanje o pisanim tekstovima da bi se postigli lični ciljevi, razvila znanja i potencijali i da bi se participovalo u društvu.
(Kirsch et al, 2002)









Ako budete želeli da sebe oprobate u nekim zadacima, u komentaru napišite naziv zadatka i vaše rešenje, a ja ću vam dati tačne odgovore, ako nekoga budu zanimali!

14 коментара:

Rick је рекао...

Ništa me ne čudi u s obzirom na to ko sedi u ministarskoj fotelji, odnosno ko brine o novim generacijama-oni koji su upropastili mnoge prethodne!

Стефан Јањић је рекао...

О резултатима сам прочитао само у "24 сата" које сматрам очајним новинама (иако се поклону у зубе не гледа). Ставили су наслов: "Наши ученици једва читају и сабирају"... Само неко са пола мозга или неко ко није ни прочитао цели текст може да стави такав наслов. Уопште није поента у провери читања и сабирања, банализовали су до максимума само да буде интригантно. Баш лепо што си поставио задатке :)

jungle queen је рекао...

Mislim da je najvažniji problem u našem obrazovnom sistemu, upravo ta prezasićenost gradivom i nemogućnost sistematskog reprodukovanja, tj, svesnog, ciljanog procesa učenja.

Retka Zverka је рекао...

Pravo da ti kažem ne vidim da ovakvi testovi imaju nekakvu ulogu u životu. Da su meni dali da rešavam ove testove, verovatno bih vrlo brzo izašla napolje, jer su beskrajno glupi. Da, i ne bi me interesovalo da učestvujem u ovom mnogoljudnom eksperimentu. Mislim da je ovakva vrsta testiranja "crno-bela" i da ne prikazuje pravo stanje stvari. Da li stvarno nečija "pripremljenost za budućnost" može da se prikaže kroz testove iz čitanja, matematike i nauke? Uostalom, mislim da rezultati umnogome zavise od samih obrazovnih sistema, tj. čemu koji naginje.

Marjan Paradoksija је рекао...

Poenta je da su ovi testovi usmereni na logičko razmišljanje i povezivanje. Sami po sebi, ovi zadaci ne moraju nužno imati životnu važnost ili logiku, možda i primeri koje sam ja postavio nisu najreprezentativniji, ali oni definitivno vode razvijanju veština koje imaju životnu važnost, ili da kažem primenjivost. PISA nije pravljena ni po jednom obrazovnom sistemu, pa zato i dolazi do dispariteta. Do sličnih reakcija države i javnosti je dolazilo i u drugim zemljama, i čim su nečiji rezultati slabiji, dolazi do preispitivanja validnosti nekog testiranja ili učešća. Činjenica je da je "nešto trulo u državi Danskoj" kada je obrazovanje u pitanju, da su reforme spore i da nailaze na dosta otpora iznutra (znam, jer sam i sam deo prosvetno-obrazovnog sistema). Gro kolega i dalje odradjenim poslom smatra to što dodje na čas, izdiktira lekciju, sledećeg časa traži deklamovanje ili prepričavanje toga i to je sve! Deca nam postaju bubalice koje lekciju zaborave čim je odgovaraju (i dobiju za to peticu). A onda njihov rezon vremenom ne da se ne razvija, nego zakržlja!!!

Retka Zverka је рекао...

Marjane, mislila sam da ti repliciram na komentar, ali komentara nema, a u moj Gmail Inbox je stigao. Izbrisao si ga?

Marjan Paradoksija је рекао...

Jao, ma nisam ga izbrisao, ali izgleda da sam greškom preskočio neki korak u slanju, ili je nastao neki problem tehničke prirode, tek sad vidim da ga nema. Komentar mi je stigao na mauil, a nema ga ovde, ne znam o čemu je reč, ali ga ponavljam, a ti izvoli sa replikom :)

"Poenta je da su ovi testovi usmereni na logičko razmišljanje i povezivanje. Sami po sebi, ovi zadaci ne moraju nužno imati životnu važnost ili logiku, možda i primeri koje sam ja postavio nisu najreprezentativniji, ali oni definitivno vode razvijanju veština koje imaju životnu važnost, ili da kažem primenjivost. PISA nije pravljena ni po jednom obrazovnom sistemu, pa zato i dolazi do dispariteta. Do sličnih reakcija države i javnosti je dolazilo i u drugim zemljama, i čim su nečiji rezultati slabiji, dolazi do preispitivanja validnosti nekog testiranja ili učešća. Činjenica je da je "nešto trulo u državi Danskoj" kada je obrazovanje u pitanju, da su reforme spore i da nailaze na dosta otpora iznutra (znam, jer sam i sam deo prosvetno-obrazovnog sistema). Gro kolega i dalje odradjenim poslom smatra to što dodje na čas, izdiktira lekciju, sledećeg časa traži deklamovanje ili prepričavanje toga i to je sve! Deca nam postaju bubalice koje lekciju zaborave čim je odgovaraju (i dobiju za to peticu). A onda njihov rezon vremenom ne da se ne razvija, nego zakržlja!!!"

Retka Zverka је рекао...

I šta htedoh reći, češ, češ. Test neću više da komentarišem, jer zaista ne vidim njegovu upotrebnu vrednost, pa čak iako se većina slaže sa tim. Htela sam da kažem, odnosno da te pitam, da li ti primećuješ da se ništa nije kvalitativno promenilo od kada smo mi (a generacijski smo bliski) išli u osnovnu i srednju školu? Onda se pitam, da li problem u obrazovnom sistemu ili je problem u ljudima? Što se nastavnici i profesori ne pobune protiv lošeg obrazovnog sistema? Ja kapiram da ne bih mogla da predajem u nekoj školi iz prostog razloga što mi se ne bi svideo Plan i program i što bi upravo smatrala ono što si napisao - a to je da ovakav sistem obrazovanja razvija imbecilnost i učenje za ocenu, a ne učenje za sebe i za život. Zato ja nikada i nisam volela da učim u školi gradivo koje me nije interesovalo, pa ono što nisam htela to nisam ni učila. Sećam se vrhunskog debilizma iz srednje škole. Profesor srpskog jezika je tražio da se nauči ceo Gorski vijenac napamet, a što je bio uslov da ti zaključi 5 na kraju godine. Dakle, imaš sve 5-ice i on te ucenjuje. Naravno, ja sam to odbila i dobila jedinicu, pa mi je na kraju zaključio 4-ku. I danas sam ponosna na sebe što nisam prihvatala takve kretene. U stvari, odavno sam shvatila da u školi, u okviru oficijelnog obrazovanja, možeš jako malo da naučiš. Samim tim dovodim u pitanje i svrishodnost takvog obrazovnog sistema. Ono što me je zabrinulo je da sam skoro pročitala da postoji mogućnost da se plate profesora rangiraju po uspešnosti đaka, tj. drugim rečima po njihovim ocenama. To će, prema mom mišljenju, da dovede do još većeg srozavanja, a da ne pričam o mogućnostima korupcije koji su brojni.

Marjan Paradoksija је рекао...

Slažem se sa onim što si rekla. Zaista se malo toga promenilo, ali ne samo u obrazovnom sistemu. Očigleno je da smo mi jako rezistentni na promenem, da se najradije i nalakše snalazimo u zatvorenim sistemima. Zato nismo spremni za neke radikalnije rezove i promene ni u svojim životima, a kamo li na višim (državnim) nivoima. Zbog toga godinama tapkamo u mesto, pa ako i napravimo dva koraka napred, obavezno sledi bar jedan unazad.
Što se plata profesora tiče, priča ide da će se uvesti plaćanje po broju djaka (za to po uspešnosti nisam čuo), ali je jednako debilna ideja. Nisu profesori krivi što nema dece, pogotovu malim sredinama. Ponovo se svodi da će kolege iz BEograda i većih gradova uživati u radu u bogati, urbanim, sredjenim školama, aoni koji moraju da putuju desetine kilometara do neke seoske škole, da dopunjuju fond u više škola, da se muče u ruiniranim objektima, oni će biti nagradjeni i motivisani manjim platama! Koja je tu logika? Neka neko izadje iz kruga dvojke i pogleda kako se živi na periferiji i u provinciji!

Marjan Paradoksija је рекао...

Kad smo već kod ove teme, moram da se malo pohvalim. Naime, ovaj moj tekst je linkovan na sajtu B92 u transkriptu emisije Peščanik od 17.12.2010.

http://www.b92.net/info/emisije/pescanik.php

Glavni "krivac" su primeri testa koje sam naveo.
U svakom slučaju, jako mi je drago zbog toga. Uloženi trud se ponekad zaista isplati!

Retka Zverka је рекао...

Pa, mislim, kolega, opet zahebavahu ovi tvoji komentari, pa ne mogu da ti postavim potpitanje. :)

Miljana Mladenovic је рекао...

Cao, samo da vas (nas) "utešim" da isti sindrom problema u školskim sistemima se beleži i u susednim državama. Pisala sam o tome u postu http://miljanamladenovic.blogspot.com/2009/02/sta-ne-citamo.html

Katarina је рекао...

Da li neko moze da postavi resenja ovih zadataka? Hvala unapred! :)

Анониман је рекао...

Da, zaista postoji problem sa primenom funkcionalnog znanja kod nas to stoji. Narocito u zadnje vreme, kada moramo priznati nase skolstvo i obrazovni sistem sve dublje zapada u krizu.

@Miljana Mladenovic ne treba da se ugledamo na slicne nama i gore od nas, vec na bolje. Zemlje u okruzenju su do "juce" imale isti obrazovni sistem kao i mi, tako da ne vidim zasto bi ga i sada promenile.

P.S. Da li autor moze stvarno da objavi negde rezultate testa jer me bas interesuje. Gledao sam na youtube jedan prilog gde dosta profesora i onih koji nasoj deci treba da prenesu to znanje i njegovu funkcionalnu primenu nisu znali da rese zadatke za kako rece predavac treci razred osnovne ili srednje skole, nemojte me drzati za rec.

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails