недеља, 29. новембар 2009.

Mrve Života




Ponekad,
bacam tako
dane za sobom
kao da su
mrve hleba.
Mislim,
jednog dana
ću se vratiti
tim putem.

A znam
da će ih
neki vrabac
iskljucati
i da nazad
povratka
nema.

четвртак, 26. новембар 2009.

Izbori u životu, Efekat leptira, Alternativna istorija, ŠBBKBB,...

Šta u životu znači jedna sekunda, jedan trenutak?
Neki trenuci ne znače ništa, neki znače mnogo, neki sve!
Nekome ne znače ništa, nekome znače mnogo, nekome sve!

Juče sam doživeo saobraćajnu nesreću! U jednom, naizgled običnom trenutku, u maglovitim jutarnjim časovima, na jednom lokalnom putu, u jednoj krivini, neočekivano sam naišao na poledicu koja me je velikodušno poslala u naručje steni pored puta! Ja sam, na sreću, prošao dobro, moj auto, nažalost, nije!

Bio je to jedan trenutak koji u mom životu nije trebalo da znači ništa, koji sada znači mnogo, koji je mogao da znači sve!


Ceo dan sam razmišljao kako se to desilo, zašto se to desilo, kako je moglo da se izbegne, ali i šta je sve moglo da se desi!

Kada se ovih nekoliko pitanja pogleda izolovano, van ovog, van bilo kog konteksta, možemo da vidimo da su to pitanja koja vrlo često sebi postavljamo u životu, pitanja koja slede u trenucima razmišljanja i meditacije posle nekih iole značajnijih (notornih) trenutaka u životu. Bez obzira da li smo zakasnili za (zadnji) autobus, nagazili odvezanu pertlu, polomili čašu u kuhunji ili nešto mnogo, mnogo ozbiljnije.
Svakome od ovih trenutaka, ali i bilo kom drugom dogadjaju i stanju u životu prethodi neka odluka. Odluka koju smo mi izabrali da donesemo!

Nedavno sam pročitao jednu sjajnu epizodu stripa Dilan Dog. U pitanju je specijal epizoda „Izbor“. Ne znam da li ste imali prilike da pročitate ovaj strip, da li vas strip uopšte zanima, da li ste upućeni u svet Dilana Doga?  Čak i ako je vaš odgovor na sva ova pitanja negativan, nemojte propustiti da pročitate ovu epizodu, ako vam se za to ukaže prilika.


Ukratko: Dilan Dog, istraživač natprirodnih pojava, stoji na vrhu jedne zgrade, pred izborom koji može biti presudan po život njegovog vernog pomoćnika Gručoa! Tu dolazi „smrt“ koja čeka svoj plen, ko god to bio. Ishod situacije će zavisiti od Dilanovg izbora! Našavši se u situaciji u kojoj treba da donese odluku koja u trenutku može zauvek da promeni njegov život, Dilan se upušta u dijalog sa smrću. Smrt onda odlučuje da ga povede unatrag, kroz njegov život i pokaže mu neke od ključnih trenutaka u njegovom životu, neke od njegovih odluka koje su rezultirale ovim ili onim i pokaže mu šta bi se deslio da je njegov izbor bio drugačiji. Dilan sa čudjenjem prolazi kroz svoje „Priče o nepreživljenim životima“ i uvidja da su neki naizgled obični trenuci i odluke, efektom leptira uticali na mnoge kasnije stvari, na samog Dilana, na život i smrt ljudi sa kojima je on dolazio u kontakt.

Dilan Dog: A... kako sam odlučio? Dobro? Hoću reći... jesu li odluke bile ispravne?
Smrt: Ispravne, neispravne...glupih li izraza! Odabrao si i sad si ovde, to je sve!

I upravo tu je srž moje priče! Svi naši izbori, sve naše odluke u životu... nije toliko važno da li su bile dobre ili loše, jer kakve god nam se činile tada, u zajedničkoj kombinaciji one su rezultirale nama onakvim kakvi jesmo sada! Naša trenutna situacija, lično zdravlje, materijalno stanje, stepen uspeha u karijeri, ljubavni život, društveni život, nivo lične satisfakcije, naša interesovanja...sve je to kulminacija izbora koje smo donosili u toku svog života! Nekada lakših, nekada težih, nekada voljnih, nekada nametnutih, ali „naših“ izbora! U datim uslovima, mi smo ti koji smo sopstenim izborima stvorili svoju (subjektivnu) realnost!

Pre par godina nabavio sam jednu zanimljivu knjigu koja se zove „Šta bi bilo da je...?“. U njoj, neki od najuglednijih svetskih vojnih istoričara i analitičara zamišljaju kako bi tekli tokovi svetske istorije da su se neki dogadjaji, koje smatramo prekrenicama u istoriji civilizacije, odvili na drugačiji način, o čemu su ponekad odlučivale sekunde! Alternativna istorija sveta u kome je Aleksandar Veliki ubijen u bici kod Granika, pre nego je postao to što jeste, u kome su Mongoli uspeli da osvoje Evropu, u kome je Španska Armada ostala neporažena, Džordž Vašington nije uspeo da pobegne iz obruča Britanaca, saveznička invazija na dan D nije uspela... Svet danas bi bio mnogo drugačiji, a ipak, možda i ne bi!
I mi možemo da razmišljamo kako bi tekla istorija da nismo igubili Kosovski boj, da Gavrilo Princip nije ubio Ferdinanda, da nije ubijen kralj Aleksandar, da Tito nije uspeo da se izvuče iz obruča nemaca, da Milošević nije dobio izbore, da je premijer Djindjić živ...

Iako zanimljivo i izazovno, možda je bolje ne razmišljati mnogo o tome „šta bi bilo, kad bi bilo“ (šbbkbb), ne razmišljati toliko o tome „šta“ odlučiti, nego energiju usmeriti na pitanje „zašto“ smo doneli odluke koje smo doneli, zašto da izaberemo jedno, na štetu drugog! Svaka odluka koju smo doneli ustvari deo je nas, otkriva nešto o nama, ko smo i šta smo. Ponekad je mnogo važnije da shvatimo ne „šta“ odabrati/smo odabrali, već „zašto“ odabrati/smo odabrali baš to! A onda, moramo da živimo sa posledicama odluka koje smo doneli!
I nemojte da čekate da vam se desi nešto kao što se desilo meni juče, da bi ste počeli da razmišljate o ovome. Izbori koje ste već doneli, učinili su da budete to što jeste sada, izbori koji su pred vama takodje su deo vas, takodje su isto što i vi!

Kada je Neo u filmu „Matrix“ otišao da od Proročice potraži savet oko nekih teških odluka koje su bile pred njim, ona mu je odgovorilia:
„Ti nisi došao ovde da doneseš neke odluke, zato što si ih već doneo. Ovde si da pokušaš da razumeš zašto si ih doneo.“

Ne znam da li se slažete sa mnom? Ne znam ni da li sam jasno rekao to što sam hteo, jer sam još uvek pod utiscima jučerašnjeg dana. Uostalom, ja sam samo svoje misli kucao naglas!

уторак, 24. новембар 2009.

ввв.парадоксија.блогспот.kом

It’s the end of the world as we know it“ kažu u svojoj pesmi članovi grupe R.E.M!
It’s the end of the net as we know it“ je nešto  što bi smo mogli uskoro da kažemo svi mi!


Naime, glavno regulativno telo za rad interneta (ICANN) nedavno je donelo odluku koja bi mogla na drastičan da promeni dosadašnje poimanje interneta. Kako je saopšteno nakon sastanka u Seulu, odlučeno je da se omogući upotreba ne-letiničnih pisama u nazivima internet domena. Ova, nova,  internalinacionalizacija interneta omogućiće da nazivi domena već do polovine sledeće godine budu pisani na ćiriličnom pismu, arapskom, kineskom i ostalim nelatiničnim pismima. Procenjuje se da u svetu ima oko 1,6 milijardi korisnika, a bar polovina njih su korisnici nekog nelatiničnog pisma, sa kodnim rasporedom tastature koji im otežava pristupanje internetu u mnogim aspektima. Ovo nije bitno samo za trenutne korisnike interneta, već i za veliki broj potencijalnih novih korisnika u budućnosti.
Treba napomenuti da se ova promena pre svega odnosi na nazive domena, tj na onaj deo nakon „tačke“ (dot), na primer .com, .org, .rs itd.
Mnoge kompanije će požuriti da sebi kupe novonastale lokalno-prilagodjene domene, ali će sigurno zardžati i postojeće, latinične, zbog one druge polovine korisnika.
Videćemo kako će ova internet revolucija i najveća tehnička promena u istoriji interneta uticati na sam net i na nas. U svakom slučaju, ovo je mali korak za ICAAN, ali veliki za polovinu čovečanstva koja koristi nelatinična pisma.
Kako se u našoj zemlji često vodi polemika o ravnopravnosti ćiriličnog i latiničnog pisma, latinizaciji, ćirilizaciji sl, ovo će nesumljivo biti i dobar povod za poklonike oba tabora da tvrde ako su bili u pravu.

субота, 21. новембар 2009.

Izgubljeni putokazi!

Vikend je, vreme da se malo odmorimo od tema svakodnevice. Recimo, uz nekoliko kraćih pesama. Ni one nas doduše ne odvode dalje od sveta realnosti, naprotiv, možda i surovije ukazuju na njega, ali je poezija tu da u nama probudi neke stvari i osećanja koja su obično uspavana. Da li će, znaće svako za sebe, i svako u sebi!


IZGUBLJENI PUTOKAZI

Pitaju nas gde
treba da idu.

Mi im kažemo
-pa nastavimo da
tražimo svoj put.

_______________________

RAZLOG

Svuda oko nas
cveta cveće

Kako i ne bi
kad smo svi
postali đubre.
______________________


TRN

Boli me rana
zbog trna u njoj

Vreme je prošlo
I izvadilo trn

Sada me rana
boli za trnom.
____________________

ostale pesme na blogu:
Paradoksija
Plima i Oseka
Noćas

петак, 20. новембар 2009.

WOWD – internet pretraživač nove generacije

-WOWD!
-Prva asocijacija?
-Malo dete pokušava da izgovori reč „Word“!
-Greška!
-Druga asocijacija?
-Predajem se!


WOWD je novi interner pretraživač, nove generacije, koji je predstavljan pre tačno mesec dana, na Web 2.0 Samitu u San Francisku.


Nakon što je početkom meseca sve popularnija Mozilla Firefox proslavila svoj peti rodjendan, a Microsoft koliko juče najavio novu, poboljšanu veziju svog Explorera IE9, sa sve više novih usluga koje nude Google i Yahoo, trka na stazi web pretraživača postaje sve zanmljivija.
Wowd (inače, izgovara se /vaud/) je tek u fazi razvoja i trenutno je aktuelna beta verzija programa. Iako je razvijan kao zaseban web brauzer pod nazivom Edgios, Wowd je u sadašnoj fazi samo posebna aplikacija koja se instalira i izvršava upravo preko Mozile ili Eksplorera.
Wowd pretražuje sadržaj čija se relevantnost meri na potpuno drugačiji način od do sada uobičajenog. Za razliku od klasičnih pretraživača koji se zasnivaju na tzv “centralizovanom indeksu“, i softverskim “robotima“ kojima se taj indeks puni i osvežava, funkcionisanje Wowd-a zasniva se na povezivanju velikog broja računara korisnika koji formiraju P2P mrežu i tako grade “distribuirani“ pretraživač.  Ideja Wowd-a je da otkriva ono što je trenutno popularno na webu. Postoji lista vrućih (Hot List), popularnih strana koje se ažurira se pred našim očima, omogućavajući nam da pratimo trenutno aktuelne i značajne teme i najtraženije web strane. Wowd ne služi samo da bismo našli detaljnije informacije o onome što već znamo, već i da pratimo šta je popularno, u odnosu na to koje sajtove ljudi stvarno posećuju.


Zanimljivo je i da je osnivač i idejni tvorac ovog pretraživača dr Borislav Agapiev, srbin koji živi i radi u SAD. Agapiev je pre tri godine u Beogradu formirao razvojni tim sastavljen od najistaknutijih mladih inženjera i studenata iz cele Srbije koji su radili na projektu Edgios. Ovaj projekat  je u ranoj fazi razvoja javno testiran isključivo u Srbiji, tako da je Srbija bila jedna od ključnih lokacija za globalno lansiranje Wowd-a, i upravo ovde je prvi put javno predstavljena prva verzija pretraživača pre godinu dana.
Videćemo da li će Wowd zaživeti onako kako su njegovi tvorci zamisli i da li će uspeti da pronadje svoje mesto medju žestokom konkurencijom. Bilo bi dobro da ga neki od brauzera uvrste u svoje standardne alatke. Takodje, za očekivati je da uskoro usledi odgovor kompanije Google, Yahoo ili ostalih pretraživača.
U svakom slučaju, ako želite da isprobate Wowd, možete ga skinuti (9.23mb) i instalirati sa zvaničnog sajta www.wowd.com, a video prezentaciju možete pogledato ovde.

четвртак, 19. новембар 2009.

Zabrana okupljanja u grupama većim od 500.000 ljudi?!

Još u nižim razredima osnovne učili su nas nekim logičkim zaključcima i operacijama.
Na primer: Ako je A veće od B, a B veće od C, sledi da je A veće od C.

(A>B, B>C, => A>C)

Da vidimo kako stvari funkcionišu u našoj državi:

Vest od 7.11.2009. (citat)
Srbija je na korak do proglašavanja epidemije svinjskog gripa na celoj svojoj teritoriji!
"Poslije sve više prijava epidemija, Srbija je sve bliže proglašavanju epidemije na cijeloj teritoriji", rekao je za RTS predsjednik grupe za praćenje pandemije Predrag Kon.
Predrag Kon je danas izjavio kako se razmišlja o proglašavanju epidemije,
a sa time i zabraniti masovna okupljanja.

Vest od 11.11.2009. (citat)
Proglašena epidemija novog gripa
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević proglasio je epidemiju novog gripa tipa A H1N1 na teritoriji Srbije i odredio mere za sprečavanje širenja epidemije.
Milosavljević je, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, rekao da naredba ministra za proglašenje epidemije između ostalog podrazumeva vanredni epidemiološki nadzor,
zabranu okupljanja na javnim mestima, uključujući škole i predškolske ustanove u celoj državi ili u delovima zemlje, ali po proceni nadležnih zdravstvenih ustanova.
“Zabrana okupljanja lica u školama, predškolskim ustanovama, javnim objektima i na drugim javnim mestima na delu ili celoj teritoriji je moguća, ali prema epidemiološkoj proceni nadležnog instituta odnosno Zavoda za javno zdravlje u skladu sa stručnim metodološkim uputstvima insituta za javno zdravlje" objasnio je Milosavljević.

   
Vest od 15.11.2009. (citat)
Preminuo patrijarh Pavle, sahrana u četvrtak

Vest od 18.11.2009. (citat)
Dan žalosti: Pola miliona ljudi dolazi na sahranu
Procenjuje se da će ispraćaj patrijarha Pavla biti
jedan od najbrojnijih skupova u istoriji Beograda
Na poslednji oproštaj od patrijarha Pavla, koji će sutra biti sahranjen u manastiru Rakovica, očekuje se dolazak 500.000 ljudi iz čitave Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i dijaspore, procena je Odbora za organizaciju sahrane. Poslednji ispraćaj srpskog patrijarha biće i jedan od najmasovnijih skupova koji je ikada održan u Beogradu.


Preporuka i školama da ne rade
Vlada je usvojila zaključak kojim se preporučuje svim poslodavcima u zemlji da zaposlenima sutra, na dan sahrane patrijarha Pavla, omoguće plaćeno odsustvo. Preporuka se odnosi na celu Srbiju, a ne samo na Beograd, gde se održava sahrana. O preporuci se izjašnjava svaka škola pojedinačno, rečeno je u resornom ministarstvu. Preporuka se odnosi na osnovne i srednje škole i fakultete i takvu odluku Ministarstvo prosvete donelo je na osnovu zaključka Vlade Srbije.


Kraj (svih) citata

Rezime: Ako Vlada proglasi epidemiju, zabraniće masovna okupljanja. Vlada je proglasila epidemiju i dala preporuku da se izbegavaju masovna okupljanja. Vlada preporučuje prisustvo na najmasovnijem okupljanju.

(A > B, B > C, => A < C).
Nešto tu nije u redu!



Dobro, čoveku kakav je bio pokojni Patrijarh Pavle definitivno treba odati počast koju je zaslužio i koju zaslužuje, ali način na koji se to čini nameće neka pitanja:

Da li je pametno u ovakvoj epidemiološkoj situaciji potstrekivati najmasovnije okupljanje u istoriji Beograda samo par dana nakon proglašenja epidemije (i posledične preporuke/zabrane masovnih okupljanja na javnim mestima)?

Da li je bilo ko od nadležnih (epidemiologa, ministara i sl) dao (da ne kažem smeo da da) mišljenje i preporuku ovim povodom?

Da li će okupljenima biti deljene maske kako bi se sprečilo masovno širenje virusa AH1N1 narednih dana?

Da li je logično dati preporuku i obrazovnim institucijama da danas ne rade (a da posle to ipak odrade), samo par dana nakon što su zbog tek prvog talasa gripa izgubili pet radnih dana, a drugi, treći,...glavni talas epidemije i gubljenje nastave se tek očekuju?

Da li će radnici iz Lapova koji štrajkuju i blokiraju prugu dobiti plaćeno odsustvo za taj dan?

Da li je Srbija sekularna država u kojoj su vlast i crkva odvojene institucije?


Da li se ovakvim nastupom vlasti prelazi granica dobrog ukusa, ili je tu najbitnije, da i oni koji ne budu išli na sahranu budu kući pored TV-a, kako bi mogli da isprate licimerje uplakanih političara koji i u ovakvim situacijama prvo vide interes i šansu za novim političkim poenima?

Pitanja je mnogo, a odgovore sigurno znate i vi sami!

Ja samo znam da ona logika kojoj su nas učili očigledno ne funkcioniše u realnom (političkom) svetu.
Umesto logike, danas dominira stanje paradoksije!

понедељак, 16. новембар 2009.

SLOVIO - univerzalni jezik Slovena!

Raspadom bivše nam države SFRJ, osim šest novih država, dobili smo i šest (diskutabilno) novih jezika. Izuzev slovenačkog i makedonskog jezika, razlike imedju preostala četiri su generalno gledano neznatne (mada, istorijski gledano, kada pogledamo gde smo sada možda se i nismo najbolje razumevali, iako smo pričali jednim jezikom).

Ipak, ono što nas ovde zanima nisu razlike, nego upravo sličnosti izmedju naših (bratskih!) jezika. Ne koliko se ne razumemo, nego koliko možemo da se razumemo, kada pričamo sa hrvatom, crnogorcem, bugarinom, rusom, slovakom, ukrajincem... Zajedničke osobine, sličnosti medju srodnom grupom slovenskih jezika nisu bauk, niti novina, ali je Mark Hučko (Marc Hucko), slovački naučnik i lingvista, klasifikovao te sličnosti na jedan nov način. Naime, on je još sredinom 80-ih osmislio univerzalni, veštački slovenski jezik Slovio!

Slovio danas ima oko 50.000 reči u upotrebi, što je više nego neki prirodni jezici. Naziv Slovio je nastao od praslovenske reči „slovo“ što znači „reč“. Gramatika Slovia je maksimalno uprošćena i dobrim delom  se zasniva na gramatici Esperanta. Vokabular čine najčešće reči koje su iste ili slične na većem broju slovenskih jezika. Ako je suditi po Marku Hučkou, tvorcu ovog jezika, ako znate Slovio, možete se sporazumeti sa oko 400 miliona ljudi u svetu, što je prilično zavidna cifra.
Ideja iza stvaranja ovog jezika je da se olakša medjusobna komunikacija izmedju slovenskih naroda, ali i da se olakša ljudima koji govore neki neslovenski jezik, da učenjem jednog (relativno jednostavnog) jezika mogu da komuniciraju da širim spektrom ljudi.

Slovio ima i svoju azbuku koja sadrži samo osnovna latinska slova, kako bi se izbegla upotreba slova i jezičkih karaktera koji su specifični samo nekim jezicima. Postoji latinična i ćirilična verzija pisma.
•    A a - А а
•    B b - Б б
•    C c - Ц ц
•    Cx cx - Ч ч
•    D d - Д д
•    E e - Е е
•    F f - Ф ф
•    G g - Г г
•    Gx gx - ДЖ дж
•    H h - Х х
•    I i - И и
•    J j - Й й
•    K k - К к
•    L l - Л л
•    M m - М м
•    N n - Н н
•    O o - О о
•    P p - П п
•    R r - Р р
•    S s - С с
•    Sx sx - Ш ш
•    T t - Т т
•    U u - У у
•    V v - В в
•    X x - Кс кс
•    Wx wx - Щ щ
•    Z z - З з
•    Zx zx - Ж ж
Glasovi koji nisu obuhvaćeni ovom azbukom, pišu se posebnim kombinacijama slova:
•    cx - č
•    gx - dž
•    sx - š
•    zx - ž
•    h - h
•    hq - kao "tvrdo" h
•    hx - kao nemačko ch u Bach ili špansko j u Juan
•    wx - šč
•    q - kao meki glas, koji omekšava prethodni suglasni
•    x – ks
To praktično znači da se Slovio može pisati/kucati na svakoj tastaturi.

Brojevi na jeziku Slovio glase:
Broj:      0       1     2      3        4       5       6      7      8     9      10       20           30    100    1000
Slovio:  нул  дин два три  чтир пиат шес  сием  вос  дев   дес   двадес  тридес   сто    тисич

Evo primera kako to u praksi izgleda, pa oprobajte sebe.

Latinica:
Slovio es novju mezxunarodju jazika ktor razumijut cxtirsto milion ludis na celoju zemla. Ucxijte Slovio tper!

Ћирилица:
Словио ес новйу межународйу йазика ктор разумийут чтирсто милион лудис на целойу земла. Учийте Словио тпер!

Proverite šta ste razumeli u prevodu na srpski:
Slovio je novi medjunarodni jezik kojeg razume četiristotina miliona ljudi na celoj zemlji. Učite Slovio sada!

Ostale detalje i informacije o ovom jeziku možete videti na zvaničnom sajtu!

среда, 11. новембар 2009.

Nova Nacionalna Sinergija!

Ko zna zašto je to dobro? je pitanje koje ljudi sebi obično postave kada se dese neke nepredvidjene, nepovoljne, neželjene okolnosti. Kako živimo u uzročno-posledičnom svetu, ovo pitanje vrlo često ima opravdanja, jer nešto novo, dobro i pozitivno može da proistekne iz prethodno pomenutog stanja.

Ko zna zašto je to dobro? je pitanje koje su sebi postavili mnogi pre par godina kada niška TV5 nije dobila nacionalnu frekvenciju, kao ni jedna druga televizija van beogradskog atara. Odgovor na to pitanje je možda upravo stigao početkom meseca. TV5 nije dobila nacionalnu frekvenciju, ali zato jeste nacionalnu sinergiju!


Šta je zapravo Nacionalna Sinergija?

Sinergija (grč. συνεργός - raditi zajedno) je pojam koji opisuje stanje kada je celina nešto veće i drugačije od zbira svojih delova. Pojam se koristi u teologiji, biologiji, ekonomiji i drugim oblastima. Kada je reč o srašćivanju podsistema u veći sistem, sinergija znači da se totalitetu sraslosti pripisuje ekstra bonus. Iako je termin prvobitno bio specifično biološki, on je dobio i šire značenje, na primer u poslovnom svetu, gde se ekstra bonus javlja na nivou integrisanih korporacija.    (izvor: Wikipedia)

Nacionalna Sinergija, ili samo “Nacionalna” predstavlja jedinstveni TV program koji će da se istovremeno emituje na teritoriji skoro cele Srbije, a udruženom energijom regionalnih i lokalnih tv stanica. Pod kapom Nacionalne gledaoci širom Srbije će imati mogućnost da prate kvalitetan program koji nacionalni emiteri nemaju u svojoj ponudi.

Iza ovog projekta stoji Ivan Zeljković (Zeka Milioner) uz podršku Sandre Lalatović, Ivana Ivanovića, Jelene Helc i Dragana Gulića, a direktor programa i glavni urednik "Nacionalne" je Robert Nemeček. Jedinstveni tv program “Nacionalne" počeće sa emitovanjem 15. novembra na 16 TV stanica širom Srbije, i pokrivaće oko 95% njene teritorije.
Cilj "Nacionalne" je da gledaocima predstavi mnoge poznate serije koje su "preskočile" našu zemlju, a program će biti ekskluzivan, što podrazumeva jedinstvene ugovore sa dve najveće holivudske kompanije, "20th Century Fox" i "Universal". Tako ćemo preko lokalnih tv stanica moći da gledamo serije "Dr. Haus", “Krstarica Galaktika”, “Odeljenje za specijalne žrtve”, “Monk”, “Zločinačke namere”, kao i najnovije serije "Kuća Lutaka", "Laži Me" ili "Leverage", kao I filmove poput “Umri Muški 4”, “Đavo Nosi Pradu”, “Simpsonovi – Film”, “Noć u Muzeju 1 i 2”, “Bangkok Dangerous”, "Nebesko Kraljevstvo", “Ledeno Doba 2”…

Ovaj projekat će u mnogome pospešiti kvalitet i gledanost lokalnih i regionalnih tv stanica, koje će sada imati priliku da emituju filmove, serije, kvizove i emisije o kojima nisu mogli ni da sanjaju, a nacionalne tv stanice neće biti u svemu monopolistički dominantne!

Eto zašto je to dobro!

субота, 07. новембар 2009.

Film: DISTRICT 9 - bliski susret drugačije vrste!

Rezime: jednostavna, a jako dobra priča; uprkos malom budžetu, deluje tehnički impresivno; naizgled već vidjena radnja i poznati elementi u specifičnoj kombinaciji dali su jedan novi, originalni žanrovski dah svežine; naizgled površna priča daje jedan smisaoni komentar ljudskog stanja i ljudske prirode; konačno, vanzamaljci nisu sleteli iznad Amerike, nego iznad ...Afrike!

Recept: uzeti premise iz nekoliko proverenih i dokazanih žanrovskih ostvarenja; dodati originalne elemente koji mogu biti inspirisani ličnim iskustvom iz detinjstva; sve to mešati u smeru socijalne sf drame kojoj ne nedostaje ni akcija; igrane elemente ne rasplinjavati, već po oprobanom receptu uvesti kvazi-dokumentarne segmente; smesu oblikovati na osnovu kreatvnog potencijala nepoznatog reditelja i nepoznatih glumaca; mali budžet pravilno usmeriti na tehničko oblikovanje patišpanja i ostalih elemenata; sve to nafilovati u produkciji poznatog reditelja; servirati u svakoj prilici!

Rezultat: film koji su mnogi već svrstali u klasike sf žanra i proglasili ga za jedan od najboljih filmova godine, drugi su  možda propustili da vide njegovu suštinu, pa kritiku usmeravaju na propuste u scenariju kojih nesumljivo ima, ali ne u takvoj meri da kvare film, treći pak u filmu vide promociju rasizma i pežorativan prikaz crnaca. Nigerijska Vlada je tim povodom ovaj film i zabranila. Pa kako ga ne pogledati?

Uskrativši Amerima zadovoljstvo da ponovo spasu svet od Armagedona, orgoman svemirski brod zbog kvara sleće u Južnu Afriku, tačnije, zastaje lebdeći iznad predgradja Johanesburga. Nakon prvobitne panike, njegovo prisustvo postaje rutina i deo svakodnevnog pejzaža, jer je brod nekoliko meseci nepomično lebdeo iznad grada. Onda Vlada odlučuje da pošalje specijalne jedinice koje penetriraju u brod i tamo zatiču stotine hiljada vanzemaljskih bića, dobroćudnih, ne baš inteligentnih i mahom iznurenih i bolesnih. Svi oni bivaju transportovani na zemlju i smešteni direktno ispod broda u ogradjenu Oblast 9 (District 9). Dvadeset godina kasnije, nakon što njihovo prisustvo u improvizovanom i krajnje nehigijenskom naselju postane smetnja i ozbiljan socijalni problem, vlasti odlučuju da ih presele na dalju lokaciju, u Oblast 10. Vodja ove operacije premeštanja je Vikus Van De Merv, birokrata nedorastao ovakvom zadatku, koji je svoju karijeru dobio u miraz. Naravno, ne bivaju svi vanzemaljci srećni zbog ove odluke, i komplikacije mogu da počnu!

Jedino zvučno ime koje stoji iza ovog projekta je Piter Džekson (Gosporad prstenova, King Kong), koji je bio zadužen za produkciju filma. Reditelju filma District 9, ujedno i jednom od scenarista, Nilu Blomkampu ovo je prvo dugometražno ostvarenje. Glavni akter Vikus, takodje je široj javnosti nepoznati glumac Šarlto Kopli. Budžet filma bio je samo 30 miliona dolara, što je prilično skromno za jedan sf film.
District 9 je izgradjen na idejama koje je Blomkamp već istraživao u svom kratkom filmu iz 2005. godine Živ u Joburgu (Alive in Joburg). Sećanja na detinjstvo provedeno u eri Aparthejda takodje su dala svoj doprinos. Neiskvarenost prethodnim (ozbiljnijim) rediteljskim poduhvatima je, uz neosporan talenat, pomogla Blomkampu da premisu filma, za koju se mora reći da nije nova, niti originalna, odvede u potpuno novom i originalnom pravcu. U radnju filma nas uvodi niz kvazi-dokumentarnih segmenata i intervjua koji sažimaju prethodnih dvadesetak godina, od dolaska vanzemaljaca, a ostatak priče je ispričan u trećem licu i bavi se dogadjajima koji se odvijaju u samo 72 sata. Fokus radnje filma District 9 nije na dolasku vanzemaljaca, nego na operaciji njihovog preseljenja u District 10. Dokumentarni elementi su gotovo savršeno uklopljeni i pažljivo nas doziraju informacijama, kako bi upućeni mogli da pratimo trenutna dešavanja. Doduše, upravo takav fokus ostavlja nas bez odgovora na neka pitanja koja priču, pogotovu tih 20 godina, razjašnjavaju do kraja, ali je to možda upravo prostor za neke nove nastavke, ili bar neka nova razmišljanja!

Nil Blomkamp je filmom District 9 dotakao mnoga kompleksna i bolna pitanja koja smo sami sebi nametnuli i bez nužnog prisustva vanzemeljaca. Rasna netrpeljivost, rasizam, (zlo)upotreba tehnologije, život u getu (Aparthejd), ljudska prava, ljudska pohlepa samo su neka od njih. Vanzemaljci su preuzeli ulogu marginalizovanih društvenih grupa, radnici nadležne organizacije MNU su delovi korporativnog mehanizma koji svet prilagodjava svojim potrebama, ne prezajući od toga kojim će sredstvom stići do cilja, članovi nigerijske bande su profiteri i kriminalci koji kratkovido gledaju samo svoje interese. Slika moralne degradacije urbanog čoveka jasno je vidljiva na svakom koraku.

District 9 po mnogim elementima odskače od žanrovskih okvira na koje smo navikli, ili da kažem na koje smo naviknuti. Za početak, radnja filma nije smeštena u neki američki megalopolis, i nisu Vil Smit i Brus Vilis ti koji imaju sudbinu sveta u rukama. Kontekst Južne Afrike je lakše naglasio aspekt socijalne razlike, siromaštva, nehigijene, neracionalne samovolje. Drugo, umesto Spilbergovih vanzemaljaca, ovi, smešteni u logorske uslove Oblasti 9, nisu osvajači, već umorne izbeglice koje su se slučajno zatekle tu gde jesu, šetajući se izmedju insekata i ljuskara na skali evolucije. Dalje, glumačku ekipu filma čine glumci kojima je ovaj film bio prva ozbiljna uloga i koji su se u tome odlično snašli, pogotovu Šarlto Kopli, koji je zapravo jedini razradjeni lik u filmu.

Sve u svemu, Dictrict 9 je jedno od (naj)boljih sf i filmskih uopšte ostvarenja ove godine, ako ne i u zadnje vreme, čija toliko puta obradjivana priča o bliskom susretu ljudi i vanzemaljaca je sveže, originalne, drugačije vrste!

петак, 06. новембар 2009.

NIŠVILLE 2010 - pretprodaja karata!


Taman su se slegli utisci sa ovogodišnjeg Nišvilla na kome smo četiri večeri uživali u jazz majstorijama, a vesti o narednom festivalu su već počele da pristižu! Naime, od 1. oktobra je počela pretprodaja karata za Nišville jazz festival 2010., koji će se održati u niškoj Tvrdjavi od 12. do 15. avgusta. U pretprodaju je pušteno 500 kompleta karata po ceni od 2.010 dinara i isto toliko studentskih kompleta po ceni od 1.500 dinara. Detaljnije informacije mogu se dobiti na sajtu festivala, ili na telefon 018/533-022.

Direktor festivala Ivan Blagojević je inače najavio da je na XXVII Nišvillu gotovo savim izvesno ucešće nekoliko headlinera medju kojima su Al Foster, John Patitucci, Roy Hargrove, kao i da su u toku pregvori sa menadžmentom New Orleans Jazz Banda koji predvodi klarinetista, mnogo poznatiji kao reditelj, scenarista i glumac više puta nagradivan Oskarima – Woody Allen.
Možda je ipak još rano govoriti o konkretnim imenima, ali sam siguran da ćemo i sledećeg leta imati priliku i čast da prisustvujemo odličnim nastupima!

уторак, 03. новембар 2009.

Gde je tu Srbija?




Nedavno sam na netu naišao na ovu jako zanimljivu mapu, ili da kažem "globus" sveta. Iako se priča odnosila na situaciju na bliskom istoku, nekako je i longituda Balkana i Srbije ista!
Uzevši u obzir političku, socijalnu, ekonomsku, kulturnu situaciju u Srbiji, logično je postaviti pitanje gde je tu Srbija na mapi sveta?
Gledajući sliku, na pamet mi pade Oskar Davičo i njegova "Srbija":

"Oj, Srbijo medju pesmama, medju šljivama
oj, Srbijo medju ljudima na njivama,
oj, Srbijo medju pesmama, medju stadima,
oj, Srbijo, medju... medju...medju..." 


Uzdržaću se daljih komentara. Vi, izvolite!

Efikasnost državne administracije!

Ovih dana se u Skupštini vodi rasprava o predlogu Vlade za smanjenje administracije, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Koliko da ovaj zakon ima nedostataka i mana, neosporno je da  nam je potreban i da svi znamo da uprkos velikom broju službenika, administracija je neefikasna, nefleksibilna, nepraktična, neekonomična, ne...,ne...,ne...! Upotreba savremene tehnologije, povezivanje baza podataka, umrežavanje, online usluge... to je možda put kojim treba ići, ili bar cilj kome treba težiti.
Ovako, sve mi nekako liči na ovu sliku! Svako je okrenut i vuče na neku svoju stranu, svako vuče drugačijom snagom i tempom, pitanje je da li svi znaju šta su pojedinačni, a šta zajednički ciljevi i zadaci...


Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails