Radio emisija: O blogovanju, Blogomaniji, istoriji bloga...

Iako je neposredan povod bila Blogomanija 2013., u emisiji “Gost nedelje” na niškom radiju “Glas” (92,0 MHz) pričali smo fenomenu blogova, blogovanju uopšte, istoriji bloga, nekim zanimljivim temama koje sam obradio na Paradoksiji i blogu Virtuelni muzej Caribrod… Uostalom, poslušajte!

Voditelj emisije Vladimir Veljković!

Utisci: Sajam ili jaram kulture?

Psovanje, pretnje, nadvikivanje, SRAMOTA, koškanje i (umalo) tuča nisu reči koje se obično dovode u vezu sa bilo kojom kulturnom manifestacijom, pogotovu ne najvećom i najreprezentativnijom -  sa Sajmom knjiga u Beogradu! Ipak, ovogodišnji Sajam je pridobio i ovakve epitete u svom opisu!

Krenuo ja na Sajam u društvu mojih prijatelja Jahača, kojima je tek iz štampe bila izašla druga knjiga aforizama, sa ciljem da obiđemo sajam, nađemo se sa Bobom Živkovićem koji im je radio naslovnice i sa Marčelom, sa kojim takođe sarađuju! Približavamo se mi Marčelovom štandu i čujemo nešto što više liči na politički miting nego na promociju knjige, no nama još tu ništa nije jasno. Na štandu Udruženja pisaca „Poeta“ odjekuje rodoljubiva poezija, ili to bar tako zbog nastupa zvuči. Marčelo nam kaže da smo za malo zakasnili da vidimo pravi performans. 

Ono što nismo uživo, videli smo na njegovom klipu, koji već uveliko kruži društvenim mrežama. Izgleda da na Sajmu više nije bitno ko je objavio dobre naslove, ko je objavio više knjiga, nego ko ima glasnije ozvučenje, ko je grlatiji, ko ume više i bolje da preti! Ne vredi prepričavati, dok ne pogledate i sami. 

Marčelo je svoju video kolumnu nazvao „Jaram knjiga 2013.“ Jedino što se u jaram uprežu volovi, a ovde volovi uprežu kulturu u jaram!!!

Koji je vaš najjači utisak?

Počinje Nišville 2013

Ovogodišnji međunarodni “Nišvil” džez festival zvanično je počeo sinoć, otvaranjem “Muzeja džeza Miše Blama” u galeriji "Salona 77" u niškoj Tvrđavi. Reč je o izložbi instrumenata, partiturama, dokumentima, fotografijama, posterima i raznim ličnim predmetima poznatih muzičara koje je tokom 40 godina prikupio jedan od najboljih poznavalaca džeza na ovim prostorima i kontrabasista, a izložba čini tek deo njegove bogate arhive. Na izložbi se mogu videti prvi kornet Duška Gojkovića, klarinet Miće Markovića, trombon Zvonimira Skerla, ali I prva violina njegovog oca Rafaila Blama na kojoj je svirao džez još 1927. godine.

Što se muzičkog programa tiče, on startuje danas od 19:30h nastupom niškog “Kafe Ball & Friends” u Tvrđavi na “Earth and Sky stage-u” na platou kod Salona 77.

Nakon svečanog otvaranja uslediće nastupiće “Elmhurst College Big Band & Stjepko Gut”, “Ray Gellato  and Giants”, “Kyle Eastwood  Band”, “Hubert Tubbs and Blues and soul Revue” i “Vasil Hadzimanov Band”.

Na “Welcome stage-u” na Trgu kralja Milana u centru Niša od 18 do 20h nastupiće  “Jam Station” i “Ragtime DD Band”.

Ljubitelji džeza koji nisu mogli da sebi priušte karte za nastupe na glavnim stejdževima moći će večeras besplatno na “Open stage-u” kod  Planinarskog doma u Tvrđavi od 19 do 24h da poslušaju“Jazz Project”, “TG Collective”, “Cotton pickers” i “El Jazzyru”, dok će u pauzama nastupiti Mark Rainey.

Kod “Salona 77” u Tvrđavi od 12h biće otvoren “Jazz Fashion Corner”gde će posetioci moći da pogledaju performans i izložbu garderobe i nakita.

Za 18h najavljeno je otvaranje izložbe savremene umetničke keramike “Zvuk, pokret i emocija“ u Paviljonu u Tvrđavi.

U dvorištu Banovine od 21h u okviru “Nišvil jazz teatra” biće odigrana koreodrama “Kad se snovi ispune, ne može se živeti više u njima”Petra Ristovskog, a nakon toga posetioci će do 4 ujutru moći da prate program na "Midnight Jam Stage".

Kod “Salona 77” od 8 do 1h posle ponoći biće, kako je rečeno, postavljena mala bina sa instrumentima i opremom za audio-vizuelno snimanje koja će biti dostupna muzičarima iz publike.

Na centralnom gradskom trgu u Pirotu od 20 sati nastupiće “Teatar Band”,“Damir Out Loud”, “Gadjo Dilo” i “Bobi Carcasses”.

I sve to samo za prvi dan festival. Ceo program možete videti ovde, a poslušajmo sada neke hedlajnere koji ćemo imati prilike da čujemo na ovogodišnjem festival, danas i narednih dana.



KYLE EASTWOOD BAND, 15.08.2013.

HUBERT TUBBS, 15.08.2013.

SERGEJ TRIFUNOVIĆ & MOONDANCE BIG BAND, 16.08.2013.

DUŠKO GOJKOVIĆ & BELGRADE SUMMIT OCTET, 17.08.2013.

JAZZANOVA feat. PAUL RANDOLPH, 17.08.2013.

RON CARTER & GOLDEN STRIKER TRIO, 18.08.2013.

NOUVELLE VAGUE, 18.08.2013.

U susret NIŠVILLE jazz festivalu 2013

U vrelim letnjim noćima, uz dah povetarca, jednako željno isčekujemo i početak najboljeg letnjeg osveženja u gradu, tradicionalnog NIŠVILLE JAZZ FESTIVALA. Ovogodišnje jazz osveženje će trajati od 15. do 18. avgusta u niškoj tvrdjavi, ali će prateći program početi dan ranije, a dan kasnije završiti.

Tokom četvorodnevnog muzičkog spektakla nastupiće zaista impresivan broj učenika, na nekoliko stejdževa, za one sa kartama, ali i na besplatnim stejdževima za one koji do karata nisu mogli, a hteli bi da uživaju u dobroj jazz svirci. Uprkos finansijskim problemima i uskraćivanju podrške Ministarstva kulture i nekih sponzora, uprkos redukciji i promeni predviđenog programa, Nišvill jazz festival i ove godine nudi zaista bogat program što se muzike tiče, ali i impresivan prateći program. 

A pre nego što predstavimo konačan program festivala, predlažemo da na svoj telefon skinete i instalirate android aplikaciju Nišville festivala, putem koje možete slušati Nišville radio, ali i osvojiti svakog dana besplatne karte za koncerte. Aplikaciju možete preuzeti ovde.

Nišville 2013 - Program festivala

Earth and Sky stage

Četvrtak, 15. avgust

1. Kafe Ball & Friends (SRB)
2. Elmhurst College Big Band & Stjepko Gut (USA, SRB) (NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO)
3. Ray Gellato and Giants (GBR)
4. Kyle Eastwood Band (USA)   (NAGRADA CLINT EASTWOODU ZA POPULARIZACIJU JAZZ-a)
5. Hubert Tubbs and Blues and soul Revue (INT)
6. Vasil Hadzimanov Band (SRB)

Petak, 16. 08.

1. Krug Vladice Sojiljkovića (SRB)
2. Damir out loud ((SRB/GER)
3. Sergej Trifunovic & Moondance Big Band (SRB)
4. Ginger Baker Jazz Confusion (GBR,USA, GHA) (NAGRADA “NISVILLE GRAND PRIX - ŠABAN BAJRAMOVIĆ” BAKER-U ZA FUZIJU DŽEZA I DRUGIH STILOVA)
5. Bobby Carcasses (CUB)
6. DLM (SRB)

Must-see fotografije iz ljudske istorije! -deo 1.

Istorija i reči ponekad ostanu zaboravljeni ili neshavćeni. Ova kolekcija fotografija svedok je i pokazatelj trenutaka u ljudskoj istoriji koje je teško opisati rečima. Dostignuća ljudi, ali i njihove emocije, strahovi, ljudska glupost i neshavćeni fenomeni... Najbolje je da ipak pogledate sami!

Tri sestre poziraju za istu sliku, sa razmakom od nekoliko decenija!

Pobednice takmičenja za Mis savršeo držanje tela (Marianne Baba, Lois Conway i Ruth Swensen), održanog maja 1956. na nacionalnoj konvenciji kiropraktičara u Čikagu. Snimanje rentgenom je naravno bilo obavezno, da bi se videla kičma!

Misteriozna freska iz manastira Visoki Dečani na kojoj se prikazuje čovek u nekoj vrsti letelice kako gleda iza sebe.
Freska je oslikana oko 1350.godine. Dilema šta predstavlja još nije rešena!

Deluje jezivo kao da je u pitanju neki masakar. Na neki način i jeste, ali ne ljudi.
Voštane figure nakon požara u mujeju Madam Tiso, London 1930.

Zaboravljena profesija! U danima kada budilnici još nisu postojali ili bar bili svima dostupni (da, bilo je i takvih dana) , ljudi poput Meri Smit (na slici) su angažovani da rano ujutru bude ljude za posao. Oni su kroz cevčicu gađali suvim zrnima  graška ili kukuruza u prozore ljudi, kako bi ih probudili, i za to su primali platu. London. 

Detroit, SAD, godine 1929. Za vreme Prohibicije uništavane su ogromne količine alkohola.
Ponekad ina ovakav način!

Rađanje ikone: čuveni most na Menhetnu je 1908.godine bio tek u izgradnji.
Proći će još 18 meseci pre nego bude otvoren i još 4 godine pre nego bude završen!

Osoblje Američkog muzeja prirodne istorije čisti kožu slona, koju će kasnije navući na drveni ram, kako bi prikazali reprodukciju ove životinje u prirodnoj veličini. Godina 1933.

Nihonmatsu, Japan. NAkon havarije na nuklearnom reaktoru mnogi ljudi su u izolaciji čekali testiranje na radijaciju.
Devojka na slici je u karantinu i preko stakla se pozdravlja sa svojim ljubimcem!

Reakcija dečaka po imenu Harold Whittles, na prve zvukove u životu,
nakon što mu je doktor po prvi put stavio slušni aparat u uvo.

Testiranje neprobojnih prsluka, 1923.godina

Papa Nova Gvineja za vreme Drugog  svetskog rata.
"Reklama" za lek atabrin, protiv malarije!

Reakcije dečaka iz Austrije koji je dobio nove cipele. Drugi svetski rat. 

Devojčice u nekadašnjem Londonu improvizuju ljuljašku.

Izgradnja jednog od simbola Londona, Tower Bridge, 1892.

Izgradnja čuven Berlinskog zida koji je dugo delio sveta na Istok i Zapad. Godina 1961.


(nastaviće se...)

Održana XV Balkanska smotra mladih strip autora!

XV BALKANSKA SMOTRA MLADIH STRIP AUTORA održana je proteklog vikenda u Leskovcu. Ovaj najstariji i najistrajniji festival devete umetnosti na Balkanu, od 1998. godine organizuje Leskovačka škola stripa “Nikola Mitrović Kokan”, koja deluje u okviru Leskovačkog Kulturnog Centra. Za vreme trodnevne nagradne manifestacije od 28-30. juna gosti i posetioci smotre mogli su da se upoznaju sa radovima gotovo svih bitnijih imena iz sveta stripa sa prostora Balkana, ali i šire. Smotra je ove godine okupila čak 654 autora iz 22 zemlje sa četiri kontinenta, što je čini jednim od najmasovnijih strip festivala u Evropi, i sve to upravo u godini u kojoj je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije potpuno uskratilo pomoć ovoj manifestaciji!!! 

Smotri su prisustvovali ili svoje radove predstavili autori sa celog Balkana, ali i iz Italije, Portugala, Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije, Velike Britanije, kao i iz Australije, SAD, Kanade, Dominikanske Republike,  Argentine i Urugvaja! Balkanska, a svetska – zar ne?

Specijalni gosti su bili Mišel Difran iz Belgije, jedan od najpoznatijih scenarista francusko-belgijskog stripa danas, Igor Kordej iz Hrvatske, koji je postao prava strip zvezda i u Evropi i u Americi, Vladimir Krstić Laci iz Niša, koji između ostalog radi i na serijalu Šerlok Holms,  Čaba Kopecki, agent preko koga više od pedeset strip autora sa Balkana rade na francusko-belgijskom tržištu, ali i autori poput Milorada Vicanovića Maze, Dražena Kovačevića, i pregršt drugih.

Pristigli radovi bili su izloženi u velikoj galeriji Leskovačkog Kulturnog Centra, a sama manifestacija obuhvatila je preko dvadeset dešavanja, među kojima su bila ekskluzivna predavanja, promocije, tribine, predstavljanja, otvaranja izložbi, projekcija animiranih filmova, ali i koncert rumunskih strip autora! 

NOĆ STRIPA - 18.maja u Nišu!

U subotu, 18. maja širom Srbije se održava već tradicionalna manifestacija Noć muzeja, a u Nišu će ova noć biti obogaćena i nizom dešavanja pod nazivom Noć stripa u organizaciji striparnice Južni Darkwood, koja će tako obeležiti svoje svečano otvaranje.

Tek što je počela sa radom, ova, prva niška striparnica aktivno se uključila u kulturnu ponudu grada nudeći nove sadržaje. Ljubitelji devete umetnosti iz Niša i okoline do nedavno su bili uskraćeni za jedno ovakvo mesto, a stripove su nabavljali preko neta, u Beogradu, ili na kioscima sa skromnom ponudom. 

striparnica Južni Darkwood

Još pre samog otvaranja iz striparnice Južni Darkwood su najavili da nemaju nameru da budu samo obično prodajno mesto, već pravi mali strip centar koji će okupljati ljubitelje, ali i autore stripa, organizovati promocije novih izdanja, izložbe, susrete i druženja sa scenaristima i crtačima i još mnogo toga. Noć stripa je prava prilika da se sa ovakvim aktivnostima krene, kao i da se vidi reakcija niške publike, koja je svakako bila gladna stripa i stripskih dešavanja.

Noć stripa su podržali bioskop Kupina, Američki kutak, Kancelarija za mlade i Klub Raskršće, u čijim će se prostorijama odvijati planirana dešavanja. Program počinje u 18h u bioskopu Kupina, gde će kolekcionari stripova moći da razmenjuju svoje primerke na berzi stripova, nakon čega je predviđena projekcija zanimljivog dokumentarnog filma “Stripovanje - superheroji na platnu” čiji je autor Zlatibor Stanković, ujedno i vlasnik striparnice Južni Darkwood. Nakon toga će se posetiocima predstaviti strip izdavač Darkwood, koji stoji iza niške striparnice i koji je posetiocima Južnog Darkwooda omogućio popust od čak 35% na sva svoja izdanja u prvih mesec dana rada striparnice.

Program će se nastaviti u Američkom kutku u Obrenovićevoj (Pobedinoj) ulici, gde će od 20:30h biti priče o američkom stripu, ali i o Darkwoodovom hit-izdanju “Hulk-Kraj: poslednji titan”. 

O domaćem stripu biće reći na promociji strip izdavača System Comics, u Kancelariji za mlade, takođe u Obrenovićevoj ulici, gde će posetioci prisustvovati predstavljanju serijala “Vekovnici” Marka Stojanovića i“Raskršće” Dejana Stojiljkovića, i gde će moći i da se druže sa autorima ovih stripova, kao i sa crtačem Draganom Paunovićem.

Od 23h u klubu “Raskršće” u ulici Kosovke devojke 20b na Panteleju biće predstavljeno još jedno Darkwoodovo hit-izdanje “Okružen mrtvima” o kome će pričati pisac Branislav Janković, nakon čega je najavljen “afterparty” za sve poštovaoce devete umetnosti. 

Nadajmo se da će ova manifestacija zaživeti i postati tradicionalna. Organizator će sigurno učiniti sve da tako i bude, ali puno toga, naravno, zavisi i od interesovanja publike. 

Detaljniju satnicu možete videti na zvaničnom plakatu ove manifestacije, a sve dodatne informacije možete pronaći na FB stranici striparnice Južni Darkwood.

Zašto su muškarci prestali da nose štikle?

One su lepe, provokativne, seksi, ali ih ni najveći poborici ne mogu nazvati praktičnim. One su već generacijama simbol ženstvenosti i glamura, i možda će zvučati čudno, ali visoke potpetice (a.k.a štikle) su nekada bile neizostavni deo muške garderobe. 

Da bi se hodalo u njima, potrebna je dobra kondicija, udobnost im nije vrlina, treba ih izbegavati kada idete u dužu šetnju, kada vozite, hodate po travi, ledu ili neravnim ulicama. Zapravo, kada bolje razmislite, visoke potpetice kao da i nisu napravljene za hodanje!

Zapravo, i nisu!

Verovatno niste znali da su štikle, naravno ne ovakve kakvim ih danas znamo, vekovima nošene na Bliskom istoku kao obuća za jahanje! Naime, u nekadašnjoj Persiji (današnjem Iranu) jahanje je bio veoma važna veština za svakog vojnika. Kako bi preciznije gađali lukom i strelom za vreme jahanja, vojnici su morali da ustanu, kako bi amortizovali pokrete konja. Da im noge ne bi skliznule iz uzengija, obuća je imala neku vrstu štikle na peti. 

Muška cipela iz 17.veka, Persija

Prvi skup OLDTIMERSA u Nišu!

Skup vlasnika i ljubitelja oldtajmera po prvi put će biti organizovan u Nišu. Atraktivna izložba i parada starih automobila biće organizovana povodom pet godina od nastanka fejsbuk grupe OLDTIMERS. "PRVI SKUP GRUPE OLDTIMERS" će se održati 6. aprila 2013. godine sa početkom u 12h, u dvorištu OŠ „Sveti Sava“ na Vizantijskom bulevaru.

„Ideja za pokretanje ove grupe je potekla upravo ovde u Nišu, i posebno mi je drago što prvi skup naše grupe kreće baš odavde odakle je i grupa startovala pre pet godina.“ – ističe organizator ove manifestacije, i dodaje

„Kako nismo naišli na razumevanje vlasnika većih prostora u samom gradu, prošle godine, kada je i pokrenuta ideja o organizovanju skupa od strane naših članova iz Niša (Radoja Ljumovića i Jovice Momčilovića) i podrške koju su u startu dali Predrag Bošković, Stevan Bićanin i Jovan Ašanin, kao i Vespa klub Niš, a nismo želeli da se skup održava negde na periferiji, iako ima dosta lepih prostora za to, odlučio sam da se potrudim i obezbedim prostor da skup ipak bude u centru grada i na tačno pet godina od osnivanja grupe "OLDTIMERS".

Plan predviđenih aktivnosti je sledeći:

U periodu od 12h do 17 h

1. Otvaranje skupa; 

2. Izlaganje vozila i pratećih stvari vezanih za tajmere i grupu i fotografisanje vozila i učesnika;

3. Vožnja oldtajmerima;

4. Nastavak izložbe oldtajmera;

5. Zatvaranje skupa.

Ne propustite ovu jedinstvenu i lepu priliku da uživate u dokazanim modelima automobila koji su obeležili prethodne decenije automobilizma. Izložbi će prisustvovati i nekoliko zaista retkih i atraktivnih modela, ali neka to bude poslastica za one koji se u subotu prošetaju do škole „Sveti Sava“ i svojim prisustvom podrže organizaciju ovog skupa.

Lokacija odražavanja skupa se može videti na mapi preko linka ovde.

Evo nekoliko lepih modela, pa možda neke i vidimo u subotu

JUŽNI DARKWOOD: Prva striparnica u Nišu!

Do kraja aprila u Nišu će biti otvorena prva striparnica i to u okviru lanca striparnica „Darkwood“. Pored distribucije stripova „Darkwood“ se odnedavno bavi i objavljivanjem dela devete umetnosti, pa smo morali da počnemo da razmišljamo i o dostupnosti naših izdanja kupcima, poručuju iz „Darkwooda“.

Planirano je da striparnica, pored ponude stripova koja neće zaostajati za striparnicom u Beogradu, bude i pokretač raznih promocija, potpisivanja od strane strip autora, okupljanja i drugih dešavanja vezanih za strip kulturu.

U striparnici će biće omogućeni popusti na stripove raznih izdavačkih kuća, a biće i posebnih pogodnosti za stalne kupce koji će vremenom dobiti i članske kartice za „Južni Darkwood“ i to za izdanja o kojima će naknadno biti reči, poručuju iz knjižare.

U izdavačkoj delatnosti Darkwooda već se našlo mesta za neke od klasika devete umetnosti, poput Tarzana i Konana, a nedavno je ovaj mladi izdavač najavio pravu strip ofanzivu. Među naslovima koji su se već, ili će se uskoro naći u ponudi Darkwooda, nalazi se i strip serijal po kojem je snimljena jedna od trenutno najgledanijih tv serija “The Walking Dead”, otkupljena su prava za najbolje priče o Hulku i Srebrnom Letaču izdavačke kuće “Marvel”, u ponudi su i neka od najpoznatijih ostvarenja francuske škole, a nisu zaboravljeni ni junaci kod nas tradicionalno voljene kuće Sergio Bonelli Editore.

Striparnica će se nalaziti u samom centru grada, preko puta restorana McDonalds, na uglu Obrenovićeve (Pobedine) i ulice Milojka Lešjanina, pored 5D bioskopa. 

Povodom otvaranja ove striparnice, prve van Beograda, biće upriličena i mala proslava i promocija određenih izdanja, kao i veliki popust na razne stripove.


U Nišu i okolini ne postoji nijedna specijalizovana radnja, poput “Trafike”, u kojoj ljubitelji devete umetnosti mogu kupiti različita strip izdanja, sa popustom ili ne. Sve je svedeno na neka aktuelna izdanja koja se kupuju na kioscima i tek par knjižara sa za nijansu boljom ponudom. Zato je otvaranje “Južnog Darkwooda” od velikog značaja za strip scenu u Nišu, za strip scenu južne Srbije, ali i za celu Srbiju, od velikog značaja za kulturnu scenu juga i sam grad Niš.

Sve aktuelnosti vezane za Južni Darkwood, za izdavačku kuću Darkwood, ali i strip uopšte možete pratiti na fejsbuk stranici striparnice Južni Darkwood.

Kako je nastala IKEA!

Ingvar Kamprad, sedamnaestogodišnji mladić koji je živeo na farmi Elmtarid u švedskom seocetu Agunarid, odlučio je 1943. godine da od male prostorije, od jedva dva kvadratna metra, na svojoj farmi napravi poslovni prostor  i započne da se bavi trgovinom. Odlučio je da svoju firmu nazove po inicijalima svog imena, prezimena, farme i sela u kome je živeo. A ti inicijali su glasili IKEA.

Kamprad je započeo svoj biznis kupujući olovke, novogodišnje čestitke, šibice, upaljače, čarape i slične proizvode na veliko. Te proizvode je prodavao meštanima po niskoj ceni, ali ipak sa dovoljno profita. Da bi još više uštedeo, Kamprad je svoju robu prevozio na kamionima koji su dostavljali mleko i tako nije posebno plaćao za transport. Uskoro je IKEA počela da dobro zarađuje. Godine 1945. Kamprad je u svoj posao uveo kataloge preko kojih se roba mogla naručivati i isporučivati poštom. IKEA je prodajom nameštaja počela da se bavi 1947., a kako je do 1951. prodaja namaeštaja toliko porasla, Kampard je odlučio da prekine sa nabavkom i prodajom svih drugih proizvoda i fokusira se na prodaju nameštaja koji je imao stila, ali ujedno i bio jeftin.

Iste godine izašao je prvi IKEA-in katalog nameštaja, a 1953. je otvorena prva radnja za prodaju nameštaja  u Almhultu u Švedskoj. Otvaranje izložbenog prostora je bila velika prekretnica u razvoju IKEA-e, jer su kupci sada mogli da uživo vide sav nameštaj pre nego ga naruče. Imajući mogućnost da posete izložbeni salon, kupci su mogli na licu mesta da sagledaju tri ciljane dimenzije proizvoda, a to su funkcionalnost, kvalitet i niska cena, pre nego donesu odluku o kupovini. 

Dodela Oskara: istorija, zanimljivosti, intrige...

Najveća noć u Holivudu označiće i ovoga puta najbolja filmska ostvarenja iz prethodne kalendarske godine. Makar po mišljenju članova  američke Akademije filmske umetnosti i nauke. Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!

The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Te godine istorija je započeta u prisustvu svega 270 zvanica i uz ulaznice po ceni od pet dolara. Američka Akademija danas ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.

Statua

Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!

Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.

Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.

Kako je mali ovaj svet ili teorija “Šest stepeni razdvajanja“

Koliko ste samo puta bili u prilici da kažete „Kako je mali ovaj svet!“! Slučajno, na potpuno neočekivanom mestu upoznate nekog ko se zna sa nekim koga znate vi! Ili već neka od sličnih varijanti! Teorija kaže da bilo koje dve osobe na svetu mogu da stupe međusobno u kontakt preko najviše pet poznanika. Vi znate nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna nekog ko zna... recimo Baraka Obamu, Stinga ili Moniku Beluči! Pogotovu Kevina Bejkona, ali o njemu malo kasnije!

Ova teorija se zove teorija „šest stepeni razdvajanja“ ili „teorija malog sveta“. Za ovaj koncept sam prvi put čuo pre nekoliko godina, čitajući dramu američkog pisca Džona Gvera (John Guare) koja se zove upravo „Šest stepeni razdvajanja“ (Six degrees of separation). Bazirana na ideji da su bilo koja dva pojedinca na svetu međusobno povezana preko najviše pet drugih osoba, ova drama je napisana 1990.,  a tri godine kasnije je po motivima drame snimljen i istoimeni film sa Vil Smitom i Donaldom Saterlendom.  Ovaj koncept, pun mogućnosti, naravno nije promakao ni Dž. Dž. Abramsu koji je umešao svoje prste u seriju “Šest stepeni” (Six Degrees) koja istražuje ovu ideju. Nažalost, snimljena je samo jedna sezona od 13 epizoda koje su emitovane 2006. godine. 

Iako je Gverova drama najviše doprinela popularizaciji ove teorije, a pogotovu samog naziva „šest stepeni razdvajanja“,  sam koncept je mnogo stariji i seže čak do 1929.godine kada je poznati mađarski pisac Friđeš Karinti (Frigyes Karinthy) objavio zbirku kratkih priča „Sve  je različito“ među kojima se nalazila i priča „Lanci“ (ili „Karike“) u kojoj su postavljeni temelji ovog koncepta.

Knjiga: Četiri jahača Srbokalipse!

Projekat “Četiri jahača Srbokalipse” je začet na Sajmu knjiga u Beogradu u oktobru 2012.  Ovaj projekat okuplja četvoricu autora (aforističara) različitih profila, anfasa, porekla, imovinskog, društvenog i bračnog stanja. Njihova imena su Dalibor Đorđević, Ognjen Šestić, Dejan Andrejić i Predrag Rašula.

Svoju duhovitost, pronicljivost, aktuelnost, inteligenciju, mudrost i sve ostalo što su prodavali za bubrege, ovi momci su dugo sejali u sajber-etar društvenih mreža, te su samo retki, privilegovani prijatelji i poštovaoci njihovog dela imali čast da to vide i pročitaju.

Doduše, ja sam u nekoliko navrata sakupljao i objavljivao aforizme jednog od jahača, Dalibora Đorđevića (njih možete videti ovde, ovde i ovde), ali su razne lajne i tajmlajni sve ostalo nemilosrdno gutali i davili u moru nebitnosti!!!

A onda je karma učinila svoje i nemilosrdno spojila četvoricu grešnika iz prethodnih života, kako bi ih posadaila na sedla neukroćenog humora i poslala put Srbokalipse!

O kvalitetu njihovih aforizama govori i činjenica da im je naslovnu koricu ilustrovao legendarni Bob Živković. Knjiga je u pripremi, a dok je čekamo, evo primamljive ponude samih jahača:

Zašto nas „boli patka“ za Milanski edikt!

ILI, KAKO ĆEMO SE PROPISNO OBRUKATI!

Postoje dve mogućnosti: jedna je da ponovo pročitate ovaj tekst na kraju godine i kažete „Ala se ovaj nalupao, pa čovek nema blage veze!“ (za ovu opciju navijam), a druga da pročitate ovaj tekst ponovo na kraju godine i kažete „Au, šta je sve tu još moglo da se dopiše!“ (za ovu opciju se plašim da je realnija).

Sigurno ste već videli, smejali se i komentarisali sa prijateljima onaj klip u kome jedna baka na mostu kod tvrđave na pitanje novinara „Kako će grad proslaviti godišnjicu Milanskog edikta“ nezainteresovano odgovara „To me mnogo boli patka za to!“ Pa ta baka, baka Mileva, koju sam i lično upoznao, ima dobro opravdanje za svoj stav (da ne kažem izjavu). Baka Mileva je žena u godinama koja ima tezgu na tvrđavskoj pijaci na kojoj prodaje šampinjone, orahe, pirinač i sl. Radi na pijaci da bi preživela. Kada joj je u oči Božića na tezgu došla majka koja ima četvoro dece (dva para blizanaca!) i potražila šaku pirinča i par stotina grama šampinjona da bi postavila deci trpezu za Badnje veče, baka Mileva joj je izrevoltirano napunila kesu i rekla da nosi deci i da ne mora ništa da plati! Zbog toga se posvađala i sa snajkom! Ubrzo nakon toga je došao čovek sa besnim kolima koji je punio kese na svakoj tezgi. To je baba Milevu dotuklo! Krenuvši sa pijace kući, smrznuta i iznervirana, naišla je na tv reporterku koja je htela da čuje njeno mišljenje. I čula ga je! Kao i cela Srbija! Ali retko ko je čuo i ostatak priče. Zato, ne zamerimo njoj što je „boli patka“, već zapitajmo se zašto „boli patka“ i one koje ne mogu da imaju bilo kakvo opravdanje, jer su za obeležavanje godišnjice Milanskog edikta (bili) direktno odgovorni!!!

Neću se ovde baviti istorijskim činjenicama i (ne)opravdanošću razloga za obeležavanje ovog jubileja. Ako vas to zanima, sigurno ste već negde o tome čitali, ako vas pak ne zanima, neću vas ni daviti. 

2012. u retrovizoru!

Bila je ovo godina kao i svaka druga: puna očekivanja i propuštenih šansi; uspona i padova; radosti i razočarenja; godina u kojoj smo na početku kovali planove, a na kraju podvlačili crte i opet kovali nove planove!

Bila je to godina u kojoj je trebalo da planeta doživi apokalipsu, ista ona planeta na koju je Feliks skočio negde odozgo, ista ona sa koje je Vitni Hjuston otišla negde gore; planeta koju je jedan film (Nevinost muslimana) uznemirio, a jedan spot (Gangnam stajl) gotovo obesmislio; planeta na kojoj su SAD i Rusija zadržale svoje vladare, a Francuska i Srbija dobile nove; planeta na kojoj se odigrala Olimpijada sa koje smo dobili medalje koje nismo očekivali, a one očekivane gurnuli u senku dobijenih; neke sitne ribe koje su jele zatvorsku hranu dobile su amnestiju, a neke krupne ribe zauzele njihovo mesto; princ Hari je uslikan go, a kraljevska snajka zatrudnela; na Batajnici je održan veliki aeromiting, na Pasuljanama se dogodila velika tragedija; ...

Planeta koja se zapravo samo okrenula 360 stepeni za 365 dana! 

A mi? Šta smo mi učinili?