среда, 21. септембар 2011.

Hvala što ne komentarišete!


Nedavno je grupa članova Beogradske filharmonije izvela ulični performans koji je privukao dosta pažnje i izazavao dosta polemike. Neki su bili oduševljeni, drugi su bili zgroženi; neko je to video kao držanje lekcije „blejačima iz silikonske“, neko kao uvredu za mlade ljude drugačijih afiniteta; jedni su to shvatili kao dobar marketing, ostali kao nepotreban korak... Sve u svemu, ovaj potez je privukao veeeeliku pažnju javnosti i izazavao dosta komentara!


A upravo su komentari ono što me je navelo da krenem od te priče! Naime, pišući postove, blogujući, to činimo iz nekih svojih razloga, ličnih, profesionalnih, finansijskih. Kakogod, ono što je zajeničko svima je čitanost i komentari! A oni, ponekad, ne idu zajedno! Mnogo je onih koji čitaju, ali NE komentarišu! Suština bloga je, izmedju ostalog, i interaktivna komunikacija izmedju blogera i čitalaca, što je mogućnost koju ne nude neki drugi mediji poput televizije, novina , novinskih portala ili raznih sajtova.

Najčešći komentari stižu od kolega blogera, a tek po neki od slučajnih prolaznika. Imao sam kontakta i sa stalnim posetiocima bloga koji su mi rekli da stalno prate i čitaju, ali...jednostavno ne komentarišu! Komentari na blogu imaju više namena, oni potvrdjuju kvaitet odabrane teme, kvalitet realizacije, daju smernice za dalje pisanje, pre svega, motivišu za dalji rad! Zašto, onda, ne komentarišete?

U jednom svom postu na blogu The rest is still unwritten, kolega bloger Dejvid (manje poznat našoj blogerskoj zajednici) je blogovanje uporedio sa oralnim seksom! Jedna osoba daje (bloger piše svoj post), a druga prima (čitalac uživa u napisanom).Ponekada primalac uzvrati (čitalac napiše komentar), a ponekad ne! A seks bi, kao i blogovanje trebalo da bude dvosmerna ulica. Blogeri u principu više vole da daju, bez obzira da li nešto dobijaju zauzvrat, ali bi s vremena na vreme, bilo lepo videti da neko ceni njihov rad!

Neka istraživanja pokazuju da tek izmedju 5 i 10% posetilaca u proseku komentariše neku temu! Čitanost je ipak nešto što se meri brojem poseta i pretplata, a ne komentarima, ali ipak znači! Ipak, takva je sama priroda blogosfere, a na nama je da se nadamo da će se to vremenom promeniti i da će interaktivna komunikacija sve više dobijati na značaju, i zbog blogera, ali i zbog samih čitalaca!

I ja sam često pročitam neki post (a pratim dosta blogova), ali ne stignem da komentarišem! Ipak, trudim se to ne predje u praksu! Komentari kolega blogera često su rezultata blogerske saosećajnosti, često su posledica očekivanog reciproteta (ja ću tebi, a ti (i neko tvoj) meni) i tu, što kažu, nema lošo! Poenta je probuditi ostatak online zajednice, bio iz silikonske doline ili ne, isprovocirati ih da „daju“!

Beogradska filharmonija je imala rasprodatu sezonu, pa je pribegla ovakvom potezu! Ako i vi imate mnogo komentara, ne znači da ne treba da radite na aktiviranju noih čitalaca!

Još jedan kolega bloger je prokomentarisao na svom blogu da je reč „Hvala“ suvišna, dvosmislena, prejaka, možda uvredljiva i da podržava predrasude, te da je mnogo bolja varijanta bila „Šteta“!

Pa, onima koji komentarišu, HVALA ŠTO KOMENTARIŠETE, a ostali...



недеља, 11. септембар 2011.

Priča najkontroverznije fotografije: 9/11 deset godina kasnije

Da li je taj 11. Septembar bio dan koji je zauvek promenio svet? Deset godina kasnije, jedna fotografija kazuje nam tu priču na svoj način!

U jutarnjim časovima 11.Septembra 2001., profesionalni fotograf  kompanije „Magnum Photos“ Tomas Hepker (Thomas Hoepker) je svojim kolima pokušavao da se što više približi Menhetnu i uslika teroristički napad na kule bliznakinje. Prolazeći kroz Bruklin, povremeno je zastajao da uslika kule preko reke. U jednom od tih trenutaka, ispred bašte jednog restorana, Hepker je uslikao grupicu mladih ljudi koji su, čini se, bezbižno i ne previše zainteresovano pratili dogadjaj sa „sigurne“ daljine i ćaskali, obasjani suncem!


Kada je njegova kompanija odlučila da objavi knjigu sa fotografijama tog dogadjaja, Tomas Hepker je odlučio da ovu fotografiju izostavi, smatrajući je suviše dvosmislenom i zbunjujućom! Svet, a pogotovu Amerika je bila u šoku! Scene tragedije, rušenje i stradanja, scene heroja vatrogasaca i spacilaca bile su prva i jasna asocijacija. Za gotovo idiličnu fotografiju ovog dogadjaja nije bilo mesta!

Pet godina kasnije, Hepker je odlučio da javnosti prikaže ovu fotografiju, koja je odmah izazavala buru različitih reakcija.  I danas, nakon deset godina od tog dogadjaja, ova fotografija praćena je kontroverzama i razlučitim tumačenjima!

Da li je na slici uhvaćen pogrešan, ili istorijski trenutak? Da li je američka omladina toliko bezdušna za strahote koje su se dešavale, ili su ipak uhvaćeni u trenutku debate o dogadjaju, jednog od najvećih postignuća slobodne demokratije? Da li ovo jednostavo znači da uprkos dešavanjima, život ide nezadrživo dalje? 

Procenite, uostalom sami, značenje ove fotografije!

9/11 ipak nije toliko kataklizmično promenio svet, kao što su nagoveštavale prve rekcije! Svet je, ipak, dosta drugačiji! Panta rei...

недеља, 04. септембар 2011.

Novin(ar)ske greške: BLIC

Svi grešimo! Ko radi, taj i greši! Razumem sve to! I moji postovi su sigurno puni pravopisnih, ili grešaka u kucanju. Ali ja to radim iz hobija, iz ljubavi, sam. Kada se radi o nekim novinama, časopisima i sl, valjda se podrazumeva da se to radi na profesionalnom nivou, da to radi tim ljudi, da postoji lektor koji pročita šta neko napiše! 
Ili možda grešim?!

Na greške u novinama sam nailazio mnogo puta, ali mi je ovoga puta zapalo za to što sam u jednoj istoj novini našao dve takve greške! U pitanju je izdanje BLIC-a od 19. avgusta.


U tekstu o čuvenom Palminom provodadžisanju u naslovu stoji podatak "130 momaka i 100 devojaka", a samo par redova niže piše "130 devojaka i 100 momaka". Pitam se, da li je bilo više momaka, ili više devojaka, ili je to u proseku po 115!!!
Ovde nije pogrešno ime restorana, datum ili sl, već ključna informacija u tekstu!!!



Prelepa fotografija! Nebo koje se oslikava u vodi, ili pak u zemlji? Koliko ja znam, ispravite me ako grešim, kopno i zemlja su jedno isto! Pučina je već nešto drugo...

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails