среда, 27. јануар 2010.

Šerlok Holms: o liku, kanonu i još čemu!

„Tri najupečatljivija čoveka u poslednjih sto godina su Čerčil, Hitler i Šerlok Holms!“
                                                                                                                       Alister Kuk

Šerlok Holms za početnike

Šerlok Holms (Sherlock Holmes), jedan od najpoznatijih i najupečatljivijih likova književnosti, delo je engleskog pisca Ser Artura Konana Dojla (1859-1930). Holms se prvi put pojavio 1887. u priči Crvena nit (A Study in Scarlet), nakon čega je usledio Znak četvorice (The Sign of Four) 1890.  Ipak, pažnju publike privukao je tek sledeće godine, kada je časopis Strand  počeo da objavljuje seriju kratkih priča pod nazivom Avanture Šerloka Holmsa. Želeći da se više posveti drugim likovima i istorijskim romanima, Dojl odlučuje da u epizodi Poslednji problem (The Final Problem) ubija Šerloka Holmsa. Nekoliko godina kasnije, 1902., zbog neočekivane reakcje publike i izdavača,  Dojl nevoljno vraća Holmsa u život u priči Baskervilski pas (The Hound of Baskervilles).
Ser Artur Konan Dojl je napisao četiri romana i pedeset šest kratkih priča o Šerloku Holmsu. Sve one zajedno nazivaju se Kanon (The Canon). Narator u većini priča je Holmsov verni pratilac i pomoćnik, dr Džejms Votson (James Watson). Priče pokrivaju period  od 1878. do 1903., sa poslednjim slučajem smeštenim u 1914.  Postoji pauza u pričama izmedju 1891. i 1894.  koja se medju fanovima naziva Velika praznina (The Great Hiatus).


Za vreme studija medicine na Univerzitetu u Edinburgu, Ser Konan Dojl je upoznao izvesnog profesora doktora Džozefa Bela (Joseph Bell), ličnog hirurga kraljice Viktorije. Bel je imao neverovatnu moć dedukcije i u utvrdjivanju dijagnoze pacijenata koristio je najširi mogući spektar zapažanja (njegova današnja ekranizacija bi bio Dr Haus). Iako mu je dr Bel nesumljivo bio glavni uzor u stvaranju lika Šerloka Holmsa, Ser Dojl je inspiraciju našao u još nekim stvarnim i fiktivnim likovima. Jedan od njih je bio prvi detektiv u književnosti, Augustin Dupin, lik Edgara Alana Poa. Tu je takodje bio i inspektor Likok, francuskog pisca Emila Gaborioa, kao i čuveni francuz Vidok, prvo neuhvatljivi kriminalac, a potom šef specijalne policije.

Kombinujući elemente ovih likova, uz dozu sopstvene originalnosti, Ser Artur Konan Dojl stvara lik Šerloka Holmsa, kojeg inicijalno naziva Šeringford. Ipak, ubrzo pisac menja mišljenje i njegov lik dobija svetski poznato ime Šerlok Holms. Šerlok je prezime dobio po američkom pesniku i lekaru Oliveru Vendelu Holmsu, koga je Dojl jako cenio.
Na osnovu priča, Šerlok Holms je rodjen 06. Januara 1854. Profesionalnu karijeru je započeo 1877., a završio  je 1903. Živeo je u ulici Bejker (Baker Street) broj 221b, sa svojim pomoćnikom Votsonom i kućnom pomoćnicom gospodjom Hadson. Holms je uvek u dobroj kondiciji i spreman za akciju. Dbar je poznavalac boksovanja i borilačke veštine Baritsu, kao i mačevanja i bore štapom, iako je njegovo najjače oružje zapravo njegov um! Majstor je prerušavanja, ljubitelj muzike, u naletima depresije ili razmišljanja svira violinu. Pohadjao je časove hemije i anatomije i sklon je izvodjenju raznih eksperimenata u kućnim uslovima.

Zanimljivo je da možda najpoznatije odlike Šerloka Holmsa zapravo nemaju osnova u originalnim pričama Kanona. Čuvenu frazu „Osnovno, moj dragi Votsone“ (Elementary, my dear Watson) Šerlok nikada nije izgovorio u pričama. Nastanak i popularizacija ov fraze vezuju se za kraj film Povrata Šerloka Holmsa iz 1929. Popularni imidž Holmsa sa kapom zapravo je posledica originalnih ilustracija za priče u časopisu Strand, a ne samih priča. Ilustracije Sidnija Pažeta bile su dovoljno upečatljive da se takva kapa uvrsti u Šerlokovu baštinu. Iako Holms često puši cigarete i lulu, prepoznatljiva povijena lula je njegovom liku „prikačena“ zahvaljujući glumcu Vilijemu Džiletu, koji je glumio Holmsa u pozorištu početkom 20-og veka. Imajući problema da priča dok u ustima drži običnu lulu, Žilet se dosetio da proba sa povijenom lulom, koja se pokazala praktičnijom. Ostalo je legenda!


Šerlokova neverovatna moć dedukcije zasniva se na izuzetnoj moći obzevarcije, ako i na detaljnom poznavanju stvari kao što su tragovi, otrovi  i slično. Ono što današnjem čitaocu može delovati zapanjujuće je Holmsova navika uzimanja opijata. Naime, u više priča Šerlok otvoreno pribegava korišćenju morfijuma i kokaina. Votson se često protivi Holmsovoj navici uzimanja „sedmoprocentnog rastvora“ i vremenom Holms redukuje i prestaje sa uzimanjem opijata. Treba npomenuti da u doba Viktorijanske Engleske, kada su priče pisane i kada su se dešavale, uzimanje opijata nije bilo nelegalno!

Šerlok Holms se po svjim osobinama i stavovima smatra za mizogenistu, tj ženomrsca. Njegovi stavovi su da razum treba da rukovodi čovekom, a ne srce. Lakše je objasniti neko ubistvo, nego postupak žene. Ipak, jedna žena uspeva da probije ili bar načne Holmsovu barijeru: to je Irena Adler. Ona se prvi put pojavljuje u priči Skandal u Češkoj (A Scandal in Bohemia). Irena će uvek ostati „jedina“ žena koja je Šerloku Holmsu privukla pažnju i intresovanje, koiko god i sam ne želeo to da prizna!
Šerlokov nemezis i ulimativni neprijatelj je profesor Džejms Morijarti (James Moriarty), genije kriminala, mastermajnd mnogih prevara i kriminalnih aktivnosti, na neki način refleksija Šerloka, ali na mračnoj strani. U priči Poslednji Probelm, Šerlok i Morijatri se bore iznad Rajenbah vodopada i obojica padaju niz liticu. Kada je nakon pritiska čitalaca Konan Dojl vrati Šerloka u život, objasnio je da je Morijarti pao niz liticu, a da se Holms zadržao, ali je ostavio svet u uverenju da je mrtav, kako bi izbegao odmazdu Morijartijevih sledbenika.
Lik Šerloka Holmsa je na mala vrata ušao u popularnu kulturu, ali se vrlo brzo tu odomaćio i suvereno vlada već više od jednog veka. Možda razlog njegove popularnosti leži u činjenici da je bio prvi od svoje vrste. Za njim su usledili mnogi, koji su manje ili više uspešno kopirali njegove metode rezonovanja i dedukcije. Medju onima kojima je Šerlok Holms bio glavni uzor su i Herkul Poaro, detektiv Kolumbo, Dik Trejsi, pa i lik samog Betmena. Mnoge elemente i motive iz baštine Šerloka Holmsa danas možemo videti u popularnim serijama Red i Zakon, CSI, 24, dr Haus MD...

Lik Šerloka Holmsa je upisan u Ginisovu knjigu rekorda kao „najčešće ekranizovani lik“ sa oko 70 glumaca koji su ga glumili i sa više od 200 filmova i serija! U prvoj američkoj adaptaciji iz 1916. glavnu ulogu igrao je pomenuti Vilijem Džilet. Film nije bio zasnovan samo na jednoj avanturi, već na kombinaciji motiva. Počev od 1939. Bazil Ratbon igrao je Holmsa u 14 filmova. Vasilij Livanov je bio sovjetska verzija Džermija Breta, a izabran je zato što liči na lik koji je kreirao Sidni Padžet za ilustrovanje originalnih priča. Po mnogima najbolji Holms je bio nezaboravni Džeremi Bret, koji je svalnog detektiva glumio čitavu deceniju u Granadinom serijalu iz 1985.

U najnovijoj, aktuelnoj ekranizaciji Šerloka Holmsa, koja je i direktan povod ovom mom pisaniju, Šerloka glumi Robert Dauni Džunior, a Votsona Džud Lo. Ali, o tom filmu, već u sledećm postu! Za sada sam hteo da se prvo upoznamo sa originalnim Šerlokom, kako bi mogli da sudimo o filmu!

P.S. Film je odličan!

петак, 22. јануар 2010.

Izdavač Mirabilis: strip prevara decenije!

Dok se još priča o danu kada su gotovo svi u Srbiji za samo jedno prepodne potpisali svoje vozačke dozvole, pa se ispostavilo da je u pitanju lažna uzbuna i prevara, dok još pristižu komentari na temu prevare Fun Telekoma i online testa inteligencije, već je na delu jedna nova prevara, ovoga puta sa odredjenom ciljnom grupom koja pokriva prostor čitave ex-yu. Ovoga puta nije bilo materijalnih posledica, ali emotivnih i te kako jeste! Žrtve su bili strip-fanovi, ili da kažem, ljubitelji stripa!
Priča je započela negde oktobra meseca, pred Sajam knjiga u Beogradu, kada su se u javnosti pojavile „insajderske“ informacije o tome da u Srbiji kreće sa radom novi strip-izdavač koji će objavljivati stripove Kapetan Miki, Nik Rajder i Julija, čuvenog italijanskog izdavača „Boneli“. U vremenu kada strip u Srbiji konačno ponovo staje na noge, stripa gladno tržište je ovu vest dočekalo sa dozom nepoverenja, ali ipak raširenih ruku.



Onda se decembra meseca stvar zahuktala, kada su se na forumu Krstarice ove informacije potvrdile i dopunile konkretnijim. Nova izdavačka kuća „Mirabilis“ najavila je prvi broj stripa Kapetan Miki za 18. Januar 2010.

Serijal će obuhvatati epizode koje u Italiji, zemlji porekla ovog stripa, izlaze u okviru edicije "Edizioni IF", planirano je izdavanje jedne sveske mesečno, po ceni od 220 dinara. Takodje, planiramo da od marta krenemo sa detektivskim stripovima Julija i Nik Rajder, u ritmu jednom izdanje mesečno… Naslovne strane će biti preuzete direktno iz italijanskih izdanja IF. Ne bismo da prejudiciramo, ali u ovom trenutku pregovaramo oko izdavanja još nekoliko poznatih italijanskih junaka, na prvom mestu Nathana Nevera i Legs Weaver”

Ova najava nije ostala neprimećena i ubrzo su „radosnu“ vest preneli neki internet portali koje se bave stripom. Veliki broj fanova je već video u svojim rukama nova izdanja Kapetana Mikija, Nika Rajdera i Julije. Krenula je rasprava o naslovnicama koje će biti korišćene, o kvalitetu štampe, periodici izlaženja, potencijalno novim strip junacima i izdanjima. Nekoliko „skeptika“ je izrazilo sumnju da se sa Mirabilisom ne ponovi situacija kao sa pokušajima izdavačkih kuća Horus, Vanini ili Wizard, ali su njihovi glasovi bili brzo ućutkani novim najavama i informacijama. Tema se naročito brzo razvila na forumu sajta stripovi.com gde je član sa nikom Vronski plasirao sve nove informacije, u početku kao insajder, a kasnije i kao portparol izdavačke kuće Mirabilis. Kuća Mirabilis je predstavljena kao ozbiljan izdavač, sa dugoročnim planovima. Zvanični sajt Mirabilisa je najavljen za početak februara, a u medjuvremenu je napravljena stranica na Fejsbuku na kojoj su se plasirale nove informacije. Ostavljen je mail za kontakt (mirabilisbg@gmail.com), a ubRzo se pojavila i informacija da Mirabilis traži saradnike koji bi pisali uvodnike za stripove Nik Rajder i Julija. Na mnogobrojne mailove i pitanja fanova, usledio je odgovor:

“Mirabilis Beograd: Budući da nam je stiglo mnogo Vašhih mailova i poruka, rešili smo da na njih ukratko odgovorimo: 1. Prava na izdavanje junaka Magico Vento (Magični Vetar) poseduje izdavačka kuca Wizard, tako da za sada nismo u mogućnosti da ga objavljujemo. 2. Stripove francuske škole ne planiramo tokom 2010., ali već 2011. nameravamo da krenemo sa albumima novijeg datuma. 3. Čitaoci će moći da se pretplate na sva naša izdanja, počev od marta naredne godine. 4. Naši junaci neće izlaziti odredjenog dana u nedelji, već će svaki od njih imati poseban dan. Tako će Kapetan Miki izlaziti ponedeljkom, Julija utorkom, Nik Rajder sredom, Natan Never četvrtkom i Legs petkom. 5. Zvanični sajt će biti otvoren 01.02.2010."

Vronski (navodno novinar Srećko Milovanović) obavestio je forumaše da je čelni čovek izdavačke kuće, gospodin Živadin Stevanović u Milanu imao poslovni ručak sa gospodinom Serdjom Bonelijem, gde su sklopljeni načelni dogovori o još nekim izdanjima kuće "Bonelli" i da se planira preuzimanje prava za nove junake (Napoleone, Jan Dix, Greystorm, Volto Nascosto i Brendon).

Virus zvani Mirabilis već je ozbiljno drmao strip-fanove širom ex-juge, kada je kao vrhunac svega najavljena promocija prvog broja Kapetana Mikija u velikoj sali Studentskog kulturnog centra, za ponedeljak, 18. Januar,  sa početkom u 18 časova. Velikim slovima je najavljen dolazak gospodina Korada Mastantuona, autora naslovnih strana Kapetana Mikija, koji će potpisivati prvi broj. Najavljeno je i da će na promociji prvi broj biti deljen besplatno.

18. januar je već bio proglašen za najvažniji dan u istoriji srpskog strip izdavaštva, a nestrpljiv fanovi su krenuli sa odbrojavanjem: još 10 dana,…još 4,…još 1,5,…još 8h i 40 minuta,…
Broj stranica ove teme na forumu već je bio premašio 50!

Usledilo je obaveštenje na strani Mirabilisa na Fejsbuku:
"Poštovani, budući da nas kratak vremenski period deli od izlaska prvog broja naše izdavačhke kuće, želeli bismo ukratko da Vas obavestimo o ljudima koji su radili na stripu Kapetan Miki: Urednik - neka to bude iznenadjenje do sutra :-); zamenik urednika - Srećko Milovanović; tehnički direktor - Igor Ilić; tehnički asistent - Lidija Ralević; dizajn - Ivan Bačković; prevod - Vera Rodić-Nikšić; Lektura - Silvija Kosić"


Onda je osvanuo i taj 18. Januar. Mnogi su pohrlili na trafike, samo da bi videli da nema ni traga od Kapetana Mikija! Iako se vest na forumu proširila, svi su ipak verovali da je u pitanju zabuna, pre svega zbog toga što se novi „izdavač“ ponovo oglasio tvrdeći da se „miki“ nije pojavio na kioscima greškom distributera, pa su svi, i dalje, s nestrpljenjem čekali 18h i najavljenu promociju i pojavljivanje Mastantuona. Ali, kao i na trafikama, ni ovde nije bilo ni traga od najavljene promocije. Medju okupljenima u SKC je bio i forumaš Vronski, koji je, uvidevši situaciju, počeo da se pravda i pokazujke sms-ove koje mu je slao Ž. Stevanović. Ceo taj dan je nazvan „napeti ponedeljak“, a nakon što je svima bilo jasno da je reč o neslanoj šali, osvetnički nagon je proradio, pa je sledeći dan već nazvan „krvavi utorak“! Meta besa bio je Vronski, koji je pokušao da se opravda time da je i sam bio žrtva obmane čoveka koji mu se predstavio kao Živadin Stevanović. Stranica na Fejsbuku je istog dana obrisana, a postovi na forumu se rasplamsali. U samo nekoliko dana tema je sa 40-ak narasla na 72 strane, a onda je zaključana! Psovki, pretnji i uvreda na račun Vronskog nije manjkalo, ali ni kreativnost nije napustila forumaše. Pojavili su se zanimljivi crteži, ali i stihovi:

Ovo je priča koju vrlo nerado pričam
To je priča o Vronskom zvanom Mulj

Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje

Jer ja samo pričam onako kako čujem
I ako su lagali mene i ja lažem vas

Tu priču zna svako od vraga do popa
Jer mnogi su mangupi ostali tropa
I Miki se krije i čuci u svakom od nas
I čeka pravi čas


*
Lažima nas siluješ
ko vatru nas potpiruješ
i svaki dan
kao da je 18.

Zbog tebe sanjam Mikija
i smišljam slatku Legs
I Nik se ne predaje
ti si nam u krvi

I ako te odvedu
prijatelji žandari
ili te ukradu strašni forumski čuvari
Ako te odvedu
Karson će poludi
bez tebe ne umemo više jutrom da se budimo



Zatim “nove” psovke:

tako mi vronskog; da mi umre vronski ako lazem; mars u vronsku materinu; jedi vronskog;…

i poslovice:

ko drugome jamu kopa-vronski u nju upada; jedan vronski ne čini Mirabilis; šta je starije: vronski ili jaje; um caruje, vronski klade valja; bolje vrabac u ruci, nego vronski na grani; spolja gladac, a unutra vronski;…



Koji motivi stoje iza ove priče, zaista nije lako reći! Ova „šala“ pokrenuta je pre skoro pola godine, pa je svakako očigledno da je ideja dugo razmatrana i razradjivana. Ciljna grupa je bila relativno uska i verovatno namerno odabrana, pa se može pretpostaviti da je sve bilo usmereno protiv nekoga ili nečega, ili pak u korist nekoga ili nečega. Ima pretpostavki da je neko na ovaj način hteo da ispita potencijalno tržište za ove strip junake, ili strip tržište uopšte! Da li neki sadašnji ili budući izdavači, ponovo je pitanje! Specifično je to da prevara očigledno nije imala za cilj sticanje materijalne dobiti, jer je u suprotnom neko lako mogao da kaže broj žiro računa za pretplatu i suguran sam da bi bilo onih koji bi hteli da na vreme obezbede svoje primerke Kapenata Mikija i ostalih junaka!

Možda je ponajbolje iz svega prvo izvući prave zaključke!

Prvi je da se u eri masovnih medija, mobilnih telefona, interneta, društvEnih mreža i foruma, informacija (tačna ili lažna) vrlo lako i brzo širi. Zbog toga moramo biti oprezni, selektivni i kritički nastrojeni, pre nego što u nešto poverujemo ili oformimo mišljenje i stav o nečemu!

Drugi nam poručuje, koliko god da smo pritisnuti životnim nedaćama, strip na ovim prostorima je živ, strip na ovim prostorima ima svoje tržište, ima svoje ljubitelje i poštovaoce, strip ima ljude koji u njega veruju možda više nego bilo kad ranije!

Kad se emocije malo slegnu, možda će ovo zadnje biti i najvažniji deo ove priče!


P.S. Original ove ilustracije, nastale na ovu temu, stavljen je na aukciju i tri dana pred kraj aukcije je već dostigao vrednost od 200 kuna (oko 2.500 dinara). Neko će ipak zaraditi od svega: da li par hiljada dinara, ili ilustraciju koja će ga podsećati na celu priču, svejedno!









понедељак, 18. јануар 2010.

Stari spisi: Zna li neko šta je ovo?

Medju starim dokumentima našao sam i 20-ak ovakvih spisa.

 
Svi su širine 18 cm i prosečne visine 30 cm. Ovaj drugi nije ceo stao u skener. Po slovima i po tome što su pisani s desna na levo pretpostavljam da su na nekom arapskom jeziku. Možda potiču iz doba turaka, možda su i "mladji". Apsolutno nemam predstavu od kada su, šta su i čemu služe, tj čemu su služili! Možda neka pisma, delovi knjige,  dokumenta, tapije (o zakopanom blagu ili velikom nasledstvu :) ).

Ako iko ima ideju šta ovo može da bude, zna da pročita ili protumači, ili zna nekog takvog, voleo bih da mi se javi. A vi slobodno dajte svoje mišljenje o ovome, pa kada na kraju otkrijemo šta je to zapravo, videćemo koliko smo bili blizu.

P.S. Ako su mape zakopanog blaga, a vi ih protumačite, samo da znate da džaba tražite (bez mene), ostali delovi su kod mene :) !

субота, 16. јануар 2010.

Putovanje u prošlost: Stara dokumenta (2)!

Što nam je nešto dostupnije, to ga manje vrednujemo, manje obraćamo pažnju, manje smo svesni da je tu! Ovo, pak, vodi do one priče da nam se često desi da nismo svesni šta imamo, dok to nešto (skoro) ne izgubimo! Iako ova generalizacija može da važi za što-šta, mene je podsetila na priču koju sam na blogu započeo pre nekih mesec dana. Naime, tražeći neku dokumentaciju i račune pre par dana, setio sam onog starog koferčeta koje sam letos našao u selu. U njemu sam, pored starih fotografija, našao i mnoga stara dokumenta koja su tu brižljivo čuvana godinama, decenijama, a neka i više od jednog veka. Koliko su samo drugačiji odnos ljudi imali prema tome, kako su samo čuvali stvari na koje mi i ne obraćamo pažnju! Ako zaturimo telefonski račun, prošetamo do Telekoma i dobijemo duplikat; ako nismo dobili izveštaj iz banke, začas pogledamo stanje na netu. A nekada, nekada je to bilo mnogo drugačije!

Nekda su se jednako brižljivo čuvale i one bitne, i one manje bitne stvari. Zato su i uspele da prežive tolike godine. Staru ličnu kartu iz 1919. godine sam već pominjao. Pored nje, bilo je tu još dosta zanimljivih dokumenata. Neki su pisani na srpskom, dugi na bugarskom jeziku. Kako se selo Mazgoš nalazi u pograničnom području, tokom vremena i ratova, granica se često šetala sa jedne njegove strane, na drugu. Tako su se menjale i vlasti, vojske, uprave! Neka dokumenta slove na mog dedu i pradedu, neka na ljude čija mi imena ništa ne znače. Ipak, nekim čudnim istorijskim i sudbinskim putevima, sva ona su završila na jednom mestu, stigla do mene, a sada eto, stižu i do vas!

Najstariji dokument koji sam našao je Vojna knjižica bugarske vojske iz 1893. godine. Evo kako je to tada izgledalo:



Tu je bilo i Uverenje o demobilizaciji iz 1913. godine,


a odmah uz njega i Poziv za vojnu vežbu iz 1950.


Medju starijim dokuumentima je i ovaj Posedovni List iz 1898.,


kao i ovaj Kupo-prodajni Ugovor  iz 1899. godine


O odnosu prema dokumentima, ali i prema samoj državi, možda govori i činjenica da je medju svom bitnom dokuumentacijom svoje mesto imao i Zakon o taksama ondašnje Kraljevine
 

A da bi se zakon poštovao, tu je bio i ovaj Poreski List iz 1922.,


Pomenuo sam da je u pitanju selo iz pogranične zone i da se granica povremeno "šetala", a time je i sekla atar sela, pa se dešavalo da ljudima kuća bude u jednoj, a njive u drugoj državi. U takvim slučajevima su se za kretanje u graničnoj zoni i namenski prelazak granice dobijale posebne dozvole, tzv Pogranične karte. Evo primera takve Pogranične karte iz 1950. goodine


Možda je najzanimljiviji od ovih dokumenata Crkveni Venčani List iz januara 1915. godine.
 

Ne znam kako vama sve ovo izgleda na ekranu, ali listanje ovih dokumenata u originalu je zaista neobičan doživljaj. Osećaj kada u ruci držite spise stare preko 100 godina, za koje ste uz to lično vezani, zaista je teško opisati rečima!

понедељак, 11. јануар 2010.

Geri Larson: Čudesni svet karikature!

Geri Larson (Gary Larson) je čuveni američki ilustrator i karikaturista, kod nas poznat po rubrici „Čudesni svet Gerija Larsona“ u Politikinom Zabavniku. Ne verujem da ima nekog ko je listao Politikin Zabavnik, a da mu pažnju nisu privukle neobične ilustracije/crteži/karikature sa ili bez pratećeg komentara.

"Ne bih to činio na tvom mestu, konobaru...
Osim, naravno, ako ne misliš da si dovoljno brz!"


"Ulazi unutra, mama! Sprema se nevreme!


Prepoznatljivi crteži obiluju humorom uvijenim u ironiju i sarkazam. Zanimljiva i jedinstvena kritika našeg društva, naših navika, mana i vrlina, kritika sveta od praistorije do danas. Akteri Larsonovih karikatura često nisu ljudi, nego životinje. Krave, psi, mačke i druge životinje često menjaju perspektivu sa ljudima, dajući nam temu za razmišljanje, ili u najmanju ruku razlog za osmeh.


"Neće mu dugo potrajati!"



Geri Larson je rodjen 1950. godine. Svetsku slavu je stekao stripom  „The Far Side“ koji je izlazio u mnogim novinama čitavih petnaest godina, od 1980. do 1995., kada se Larson penzionisao, makar kada je bilo u pitanju aktivno pravljenje stripova za masovne potrebe. Larson je osetio da počinje da se (povremeno) ponavlja i odlučio je da stavi tačku na uspešnu karijeru, kako njegov strip ne bi završio, kako je sam rekao, na „Groblju prosečnih stripova“!

 
"Antropolozi! Antropolozi!"


Svoj smisao za humor Geri Larson na neki način duguje svom bratu Denu, koji je non-stop zbijao šale na Gerijev račun, koristeći pre svega Gerijev strah iz detinjstva od čudovišta ispod kreveta. Geri i Den su takodje hvatali životinje i čuvali ih u terarijumima u podrumu, gde su čak napravili i čitav mali pustinjski eko sistem. Njegovo interesovanje za životinje iz detinjstva kasnije je projektovano u njegovim karikaturama.

Nalazite se ovde!


 
Mojsije pravi razdeljak


Geri Larson je dobitnik mnogih nagrada tokom niza godina. Ipak, možda najzanimljivije „priznanje“ je dobio 15. Marta 1989. kada je novootkrivena vrsta insekta nazvana po njemu Strigiphilus garylarsoni. U pitanju je vrsta vaši koja se nalazi samo na sovama. Tim povodom Geri Larson je rekao: „Smatram da je ovo velika čast. Osim toga, znao sa da niko neće po meni nazvati novu vrstu labuda. Ovakve prilike moraju da se iskoriste kad naidju.“

 


субота, 02. јануар 2010.

TOP 5 najčitanijih tema na Paradoksiji!

Eto, zakoračili smo u Novu 2010. godinu! Dok još rezimirano utiske sa dočeka, još ponekome čestitamo ili od ponekog primimo čestitku, da i ja rezimiran prošlu godinu, ili bar četiri poslednja meseca. Iako sam nedavno napisao 50-ti post na blogu i tom prilikom na neki način već sumirao taj period, želeo bih, zbog sebe, ali i zbog vas, da malo pažnje posvetim i statistici i izdvojim 5 najčitanijih tema na Paradoksiji:

Jedna lepa tradicija, koja u modernoj eri e-komunikacije sve više gubi svoje mesto, ali jednako budi emocije i nostalgiju u nama, kao nekada!

Nadam se da ste na ovu temu naišli sličajno, ili prateći novosti na blogu. Ako ste ipak od onih koji su do teme došli tražeći rešenje za nepravdu koja im je nanesena, onda mi se zaista žao! Ipak, zajedničkim naporima, buntom i nećutanjem, uspeli smo da se izborimo protiv ove prevare!

 Tema za koju povod nije bio lep, ali koja je, eto, u meni i vama probudila neka razmišljanja, neke filozofske ili metafizičke teme i zaključke, tema u kojoj se uvek može pronaći, zamilsimo li se bar malo!

Svojom sveprisutnošću mnoge stvari oko nas gube na značaju, makar subjektivnom! Priča složena na osnovu starih fotografija koje sam pronašao u zaboravljenom koferu vraća nas u vreme kada su stvari bile drugačije!

Serija tekstova o jednoj od najboljih serija svih vremena pisana povodom njenog jubileja našla svoje mesto medju poklonicima fenomena zvanog "Zona Sumraka", ali i medju mnogima koji se tek uvode u neprevazidjeni fiktivni svet koji je stvorio Rod Serling!

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails