Miljokazi pored puta!

Naš odnos prema istoriji, tradiciji i kulturnoj baštini posve je diskutabilan! Mnogo je propuštenih prilika da nešto naučimo, mnogo primera kojima se ne možemo dičiti! Živeti na Balkanu, na trasi koja povezuje Istok i Zapad privilegija je koja sa sobom nosi i dozu odgovornosti, prema našoj i prethodnim epohama! A ta odgovornost je ponekad upravo ono što nam tako nedostaje u trenucima kada nam istorija podari neko iznenađenje!

Bela Palanka (nekadašnja Remesiana) se nalazi na važnoj trasi, na putu Niš (Naissus) – Sofija (Serdica), odnosno šire gledano na trasi puta Beograd (Singidunum) – Istambul (Constantinople). Put na ovoj trasi izgradili su Rimljani još u I veku nove ere. Ovaj put je nazvan Put Vojnika ili Vojni Put (Via Militaris) i njegovi ostaci su nedavno pronađeni u okolini Dimitrovgrada prilikom radova na izgradnji istočnog kraka Koridora 10. Via Militaris je bio širok 9 koraka ili oko 6 metara i popločan kamenjem ili posut peskom. Na trasi puta podizana su mnoga utvrđenja, kao i prenoćišta i stanice za promenu konja i kola, jer je put bio dugačak i spor. 

Oko takvih stanica ili bitnih raskrsnica duž puta su postavljani tzv. miljokazi, kameni stubovi poput današnjih putokaza koji su pokazivali udaljenost između dva mesta na putu ili udaljenost do glavnog grada provincije. Ti miljokazi (Milliarium) bili su oblika valjka, prečnika oko 0,5m i visoki 2- 2,5m. Oni su obično postavljani u razmacima od 1000 dvostrukih koraka (mille passus) koji zapravo čine jednu rimsku milju (1 rimska milja = 1,481 km).

U nepunih mesec dana pronađena su dva ovakva veoma značajna svedoka prošlosti, prilikom izvođenja radova na Koridoru 10. Jedan kod sela Crvena Reka u blizini Bele Planke u mestu zvanom Šuplja stena (o kojem postoje legende o zakopanom zlatu, koje je na ovom mestu tražila čak i vojska, tačnije Nebojša Pavković) i drugi kod sela Sukovo, između Pirota i Dimitrovgrada. Oni su visine 2,4m i izuzetno su očuvani, sa čitljivim natpisima. Pronađeni su na samo 30-ak cm dubine. Prvi pronađeni miljokaz, onaj kod Bele Palanke potiče iz 230.godine nove ere i postavljen je u čast cara Aleksandra Severa. On pokazuje udaljenost od 22 rimske milje do Naissusa (Niša). Ova dva miljokaza su najveća i najočuvanija miljokaza ikada pronađena na teritoriji Srbije. 

Videti ovakav miljokaz zaista je doživljaj koji izaziva divljenje, neku vrstu strahopoštovanja, nešto što Englezi nazivaju “awe”! Gledati stub koji je pre 18 vekova pokazivao put namernicima koje je put tuda vodio, čitati natpis koji je neko tako davno uklesao, imati osećaj da ste na trenutak u vremeplovu, da ste svedok, ako ne i deo prošlosti. 

I naravno, sada sledi ono „ALI“!

Ali, kako se na adekvatan način ophoditi prema nečemu ovakvom? Kako to sačuvati za buduće generacije koje će teško pojmiti i naše, a kamoli to vreme? Ovo i ovakvo kulturno dobro je ovih dana zabetonirano u postolje stare fontane u centru Bele Palanke. Ne znam ko je tu odluku doneo, ko je tu i za šta bio nadležan, ali mi nekako nije logično da takvo arheološko otkriće stoji nekonzervirano, nezaštićeno, zabetonirano, podložno vremenskim i ljudskim (ne)prilikama koje će verovatno biti pogubnije od zuba vremena starog 18 vekova!

Možda bi ga, s druge strane, odlaganje u staklenu fioku ili hodnik nekog muzeja samo udaljilo od javnosti, sakrilo kao što ga je zemlja krila vekovima.

Kako da čovek bude pametan! 

U svakom slučaju, ako vas put nanese kroz Belu Palanku, zastanite, predahnite i udahnite malo prošlosti!

"Nije najgore što sve prolazi nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom činjenicom" - Ivo Andrić, Znakovi pored puta

U zatvor zbog besposličenja i skitnje!?

KRIV JE što duže vreme nigde ne radi, a neće ni da se zaposli, već život provodi u besposličenju i skitnji, viđa se u razna nepoželjna društva – kaže deo Rešenja kojim je 1951.godine na zatvorsku kaznu od 90 dana kažnjen Nikolić Nikola iz Beograda,  a -  pored toga ima motor koji nemilosrdno upotrebljava i troši benzin! 

Dok svakodnevno slušamo vesti o rastu stope nezaposlenosti, teško je poverovati da se nekada nerad zakonski kažnjavao! Ali, bilo je tako! Nakon Drugog svetskog rata, donesen je Zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira FNRJ koji je sankcionisao ovakve situacije. Rešenje protiv izvesnog Nikolić Nikole je doneto po članu 141 Osnovnog zakona o prekršajima.

Imenovani duže vreme nigde nije radio, već je skitao i besposličio, trošio benzin vozeći motor.

Ne može, bre, to tako!

Teško je poverovati, ali bilo nekad...

...smrt fašizmu – sloboda narodu...

Leskovačka ekskurzija

Dragi majke i tatko...!!!

Ubavo se provodimo na ovoj kampovanje. Učitelj ni tera da vi pišemo da se ne sekirate. Mi smo dobro, samo je šator i dva džaka za spanje voda odnela, beše ni reka poplavila. Sreća niki se neje udavija, jer mi t'd bemo u planinu, tražimo Trajče. Kažite gi na njegovi tatka i majku mu da je on dobro, smo nemož' da piše, ruku je iskršija k'd... je begaja od divlju svinju. Trajče nikad ga nebi našli u mrak, da ne beše munja. Inače ja sam se t'd vozija u jed'n od spasilački džipovi k'd se vrćamo iz planinu. Beše ubavo. Lele što je pucalo, k'd pukne džip odripa, na vozača mu ispade volan iz ruke, pa udarimo u neki kamen, i iskrši gi farovi, jedva dođomo do šatori. Učitelj vika na Trajče što je otišja sam da lovi zajci, a neje se na nikoga kazaja, i da puška zanosi k'd puca, pa je mogja nekoga medveda da utepa, pa posle koj će plaća kaznu. Trajče se brani, vika: „ Kazaja sam ti be učitelju k'd beše požar“. Ma ja verujem na Trajče da se je kazaja, sigurno ga neje čuja, učitelj beše mortus pijan. 

Poster iz film R.V. (Ludo letovanje)

Mamo i tato, znali li ste be, da k'd se plinska boca turi u vatru, da eksplodira? Neste sigurno. Ma nesam ni ja znaja do njeknja, dok gu ne turi u vatru. Tugo majke k'd puče, mene me eksplozija kači na drvo. Jedva me skinaše od drvo be, a Stojana su morali da povrćav iz nesves kolko ga je ošamutilo. Kiša vrne po cel d'n, takoj da mokra drva neće da goriv, ali je zatoj izgoreja jed'n šator. I moje pantalone mi izgoreše, ali si imam bermude. Ej, a što je Stojan smešan bez kosu, iscepimo se od smešku k'd ga vidimo. Mi će dođemo u nedelju ako učitelj popravi kombi. Neje bila njegova greška k'd sletemo s put, vika da su kočnice rabotile k'd krenamo na put. Učitelj vika da je kombi po star od njega, i da ništa neje čudo što sletemo. Na nas ni je lepo k'd se vozimo, pušta ni da držimo volan dok on odmori oči malka. Pošto je Toma po star od nas, on mu dava i da vozi po planinski putevi, jer vika nema putnički kola da proodev, samo teški kamioni, što vučev drva iz goru. Jutros svi idomo na kupanje u jezero, i mene me ne pušti da idem. Pita me znajem li da plivam, ja ga zaeba, kaza mu da znajem. Beše ubavo, samo be još ima granjke po vodu od poplavu, jedna oko teše mi iskara, al' ja izbego samo mi zubi iskrši. Ma će porasnev drugi, ne se sekiram. 

Učitelj je baš dobar, neje vikaja na nas ni k'd skinamo gume za plivanje. Mi smo isto fini sprema njega, dok popravlja kombi mi se skrijemo, po cel d'n takoj da nikad ne znaje kude smo. U početku mu toj smetaše, al' s'd se je navikja. On vika da smo svi prošli kurs na prvu pomoć, ono k'd se Jovana beše davila, i k'd je Ivan isekja dva prsta, dok je sekja drva u šumu sa motorno testere. Ja i Đoke povraćamo, al učitelj vika da znaje od što je', i da je toj uredu. Ja mislim da je od onuj tvoju piletinu što poneso od dom, jer zabravimo da gu odma pojedemo. Setimo se tek k'd ni vuk izvuče kesu iz šator, otemo mu gu i t'g gu pojedomo. Koj ti gi znaje vučišta, pa mož se dovučev po ranu. Će moram s'd da idem, idemo u selo da krademo markice za pisma, pare gi sve potrošimo na pivo. Idomo i da beremo pečurke da ne pocrcamo od glad, vikav sve se jedev samo neke jenput. Ma ne brinite ja sam dobro. Ej teše zabravim, učitelj mi je rekja da ve pitam, primaja li sam tetanus. Što je toj tetanus? Toj li je onoj što se prima protiv trovanje? Nešto mi se smuči u stomak, ne mogu više da vi pišem. Ako se ne vrnemo u nedelju, ja pa će vi pa pišem ako nađem neku artiju.

EDIT:

Aj , aj ne cmizdrite više, zaebavam vi! Toj vi je za onoj što mi neste kupili mobilan k'd sam pošja na kampovanje , pa da si razgovaramo kako ljudi, a ne u 21 vek da vi pišem pismo.

E takoj! Vaš jebivetar...

izvor: portal City of Niš
Zahvaljujem Goranu Stevanoviću (autoru) na kraju priče!

Poseta zamku Ravadinovo!

Posetiti zamak u vremenu kada živimo u betonskim džunglama, neverovatan je doživljaj. Osećaj kada na trenutak zaboravite gde ste, kada neprimetno pobegnete stegama svakodnevice i prepustite se mislima. Zamak u selu Ravadinovo, nedaleko od čuvenog letovališta Sozopol u Bugarskoj, jedno je od takvih mesta.

Ovaj zamak nije obavijen aurom proteklih vekova, na njegovim zidovima nisu pisane stranice istorije; započet je od nule sredinom 90-ih godina prošlog veka, još uvek se gradi, a ipak, već sa prvim koracima koje kročite unutar kapije, neobično putovanje u neka prošla vrema počinje.

Neobična građevina mami vaš pogled još sa puta koji pored Sozopola vodi ka letovalištima Primorsko i Kiten. Kamen od koga je zamak sagrađen kao da menja boju u toku dana: ujutru vuče na nijansu roze, u podne je jarko bele boje, dok sa zalaskom sunca postaje žućkast. Ovaj neobičan kamen potiče sa planine Strandža, koja je deo najvećeg parka prirode u Bugarskoj. Svaki kamen je prikupljan pojedinačno, ručno, bez upotrebe dinamita i eksploziva, a prikupljanje kamena je trajalo godinama.

Zamak, koji je neobična mešavina stilova i epoha, ima četiri kule, crkvu, vinariju i, kao i svaki zamak, prelepe vrtove sa fontanama, statuama, duborezima i jezero po kome plivaju beli i crni labudovi.

Zamak Ravadinovo je ideja i realizacija bugarskog biznismena Georgija Tumpalova, koji je, čini se svoj život sada posvetio ostvarenju ovog sna. Zamak ima oko 60 prostorija, ogromne salone, terase i balkone. Građevina je ukrašena mesingom, a zadnji deo zamka je obavijen čvrstim zagrljajem bršljana.

Prelepe vrtove i bašte zamka Ravadinovo osmislila je supruga vlasnika zamka, koja se i brine o njima. 

Dok se šetate vrtovima iz zamka dopire renesansna muzika koja doprinosi atmosferi, a posebno iznenađenje posetiocima pričinjavaju musketari i dame u srednjevekovnoj odeždi koji se šetaju vrtovima zamka ili njegovim odajama.

Prelepi duborezi (kapije, fenjeri, nameštaj) koji krase delove zamka Ravadinovo zapravo su deo nekadašnje Drvene palate koju je na obodima Sofije od 70-ih do 90-ih godina prošlog veka svojeručno radio i gradio majstor duboreza Račo Angelov. Kako nakon njegove smrti 1993., Drvena palata nije dobila adekvatnog naslednika, niti nekog ko bi je održavao, njeni delovi su 2008. stigli u Ravadinovo, gde su našli svoje utočište (bar za sada!).

Jezero koje doprinosi autentičnosti zamka, duboko je oko 5 metara. Jezero je iskopano kada su počeli radovi na zamku, zatim je poribljeno, a posebnu draž daju mu prelepi labudovi koji u njemu obitavaju.

Kroz mračan tunel, koji budi neku jezu, silazi se do vinarije. Hodnici vinarije ukrašeni su slikama u drvenim ramovima, a plafon je obložen mesinganim ukrasima. Podzemne odaje vinarije odišu mirisom vina i čine zaseban mistični svet zamka.

Kanal Discovery je hteo da poseti zamak Ravadinovo i napravi emisiju o njemu, ali je vlasnik zamka to za sada odbio, jer zamak još nije završen. 

Kažu da slika kazuje koliko i hiljadu reči. Poseta zamku kazuje koliko i hiljadu slika.

Cena karte je 8 leva (4 evra). Pa ako ste namerni letovati u južnom delu Bugarskog primorja, zamak u Ravadinovu ne smete zaobići!

JAZZ letovanje za 100 evra!

Komplet karata za četiri festivalska dana plus četiri puna pansiona za sto evra – priznaćete, zvuči jako primamljivo! Zato, ako niste iz Niša i okoline, imate želju da posetite Niš i legendarni Nišville jazz festival, a niste do sada mogli, evo idealne prilike!

Nišville Jazz Festival će i ove godine posetiocima iz drugih gradova i okolnih država ponuditi mogućnost mini džez letovanja: „Četiri dana u Nišu i četiri noći na Nišvilu“ za samo 100 evra, u šta je uračunat komplet ulaznica za sve četiri festivalske večeri i pun pansion (smeštaj i tri obroka dnevno) u dvokrevetnim sobama studentskog hotela kod tehničkih fakulteta u neposrednoj blizini niške Tvrdave. 

Uplatu za ovaj paket treba izvršiti na žiro račun br. 310-159469-16 (Nišville D.O.O. - Bulevar Dr. Zorana Đinđića 58a, 18000 Niš ) u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan uplate, svrha doznake – Jazz Letovanje, a nakon toga skeniranu uplatnicu sa validnim ličnim podacima poslati na mail ticket@nisville.com čime se potvrđuje Vaša rezervacija.

Komplet karata uz originalnu uplatnicu može se podići u Press centru festivala – Izložbeni paviljon u Tvrđavi, 16.avgusta 2012, od 16 – 19h.

Tel. za informacije 018 220 992 – Nišville office, Cara Dušana 19, 18 000 Niš.