понедељак, 05. новембар 2012.

Od „Bratstva i jedinstva“ do „Koridora 10“

Putna mreža je jedan od najbitnijih faktora funkcionisanja i razvoja svake zemlje! Dok se krupne ribe u politici bave trasama auto-puteva (na kojima može da se pomalo kraducka), lokalni političari pred svake izbore asfaltiraju bar po neku zavučenu ulicu na periferiji, ne bi li se dodvorili biračima!


Gotovo svakodnevno slušamo izjave ministara i državnika kako je izgradnja Koridora 10 kroz Srbiju naš prioritet, od koga ne samo da zavisi razvoj domaće privrede, već i evro-integracije! Ujedno, stalno čujemo i kako se sa radovima kasni, kako neki još nisu ni počeli! Kakav li je tek naš odnos prema stvarima koje nam nisu prioritet?

Mrka je nedavno izjavio da će Koridor 10 biti završen pre nego što Bugari i Rumuni završe njihov Koridor 4, kojim bi preuzeli veliki deo međunarodnog tranzita, a šteta po našu državu bi bila ogromna, zbog putarina i svog novca koji se usput potroši, na pumpama i odmaralištima!

Radovi na istočnom kraku Koridora od Niša do Dimitrovgrada i bugarske granice zvanično su započeli u jesen 2010., i po najavama trebali su da budu gotovi ove godine! Da li su? Naravno da ne! Radovi se tek privode kraju na deonici Dimitrovgrad – Pirot (iako ima tu još posla) i letos su krenuli na deonici od Niša do Bele Palanke! Deonica od Bele Palanke do Pirota nije ni započeta, tek je na tenderu!



Uz silnu mehanizaciju, uz stručna lica, silne inžinjere i nadzornike, uz sve uslove za rad, radovi redovno kasne! A kako je nekada bilo, kako su se gradili prioriteti?


* * *

Nakon Drugog svetskog rata Jugoslavija je imala samo lokalne i regionalne puteve slabog kvaliteta. Kako bi se zemlja dobro povezala, kao prioritet je stavljena izgradnja auto-puta (ili auto-ceste) „Bratstva i jedinstva“, koji se protezao kroz celu Jugoslaviju, od „Vardara pa do Triglava“.

Brigadiri VII niške omladinske radne brigade "Ivan Karaivanov"

U izgradnji auto-puta su učestvovali pripadnici JNA i omladinske radne brigade, zbirno oko 300.000 ljudi!
Prva je izgrađena deonica puta od Zagreba do Beograda u dužini od 382km, za tim su izgrađene i ostale. Godine 1962. započinju završni radovi na poslednjoj deonici između Osipaonice i Beograda, koji su završeni 1963.



Knjižica brigadira koji učestvuje na radnoj akciji

Među brigadirima koji su radili na završnoj deonici bio je i moj otac, koji je tada sa 18 godina tri meseca proveo sa svojom omladinskom brigadom!

Pohvala za zalaganje na izgradnji auto-puta
od Paraćina do Osipaonice, koju je dobio moj otac 1962.

Nešto više od 250.000 brigadira je za samo  šest godina povezalo Ljubljanu sa Đevđelijom. Danas, uz svu mehanizaciju, za to vreme nećemo stići da povežemo Niša sa Bugarskom!

2 коментара:

Miša је рекао...

Jeste tada je moglo. Po naredbi komiteta mogli ste da izvedete hiljade ljudi da rmbace od jutra do sutra bez obaveze da im platite. Danas je malo drugacije, ne verujem da postoji jos uvek takav ... "dobrovoljni entuzijazam".

Marjan Paradoksija је рекао...

Dobrovoljni entuzijazam sigurno više ne postoji! A možda je upravo to nešto što nam nedostaje, malo volje, malo angažmana s naše strane, spremnosti da učinimo nešto za sebe ali i druge, i to bez proračunatosti, bez ličnih interesa...

Tada se rmbačilo, ali su ljudi to gledali uglavnom drugačije, verovali u više dobro, radili za druge, verujući da tako rade i za sebe, družili se, širili prijateljstvo.

To je ipak nešto fascinantno, iz današnje perspektive!

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails