понедељак, 23. август 2010.

Mis Šarma ili kako klišeem razbiti klišee!

Znate one klišee koje čujemo svaki put kada se održava neki Izbor za neku Mis? "Ja želim mir u svetu!", "Pola para dajem u dobrotvorne svrhe, pola ću potrošiti na školovanj i usavršavanje!", "Želim da usvojim dete iz Afrike" i t.d. Pa, ovo nije priča o tome! Ovo je priča koja razbija svaki kliše, a ipak, kliše jeste!
Naučeni i spremljeni govor dostiže vrhunac u intervjuu Jelene Asanović, koja je u okviru Dana Karanfila u Vranju izabrana za Mis Gluposti, pardon, Šarma!
Ako ne verujete svojim ušima, klip je sinhronizovan, pa verujete svojim očima! Preskordiciju, odnosno predosećanje ovakvog dogadjaja zaista nisam imao!

Komentar u ovom slučaju zaista nije potreban, jer nema objašnjenja ovakvog fenomena!!! 

субота, 14. август 2010.

Bar Kod - monotoni izvor kreativnosti!

Naviknuti na neke stvari, jedva da ih ponekad i primećujemo! Set crno-belih pruga sa brojevima ispod njih poznat pod nazivom BAR KOD ili UPC (Universal Product Code) jedna je od takvih stvari! Za manje od pola veka bar kodovi su postali integralni i neizostavni deo savremene civilizacije. Za sve to vreme, malo toga se promenilo u njihovom izgledu i načinju funkcionisanja. Ipak, čini se, vreme za promenu je došlo!

Početkom 50-ih godina prošlog veka jedan lokalni lanac prodavnica u Filadelfiji je tražio rešenje za automatsko čitanje cena. Rešenje su 1952. ponudila dva studenta tehnološkog fakulteta, Džozef Vudland (Joseph Woodland) i Bernard Silver (Bernard Silver). Njihov bar kod nije bio nalik današnjem, jer se sastojao od niza koncentričnih krugova, pa je bio nalik meti (bull’s eye). Petnaestak godina kasnije počelo se i sa komercijalnom primenom bar kodova. Tvorcem modernog bar koda (U.P.C.-a) smatra se Džordž Lorer (George J. Laurer) koji je u izgled i sadržaj bar koda uneo standarde na osnovu kojih su se kasnije pravili svi ostali bar kodovi.

Sa samo par odstupanja u odnosu na originalni dizajn iz 70-ih, činilo se da je evolutivni razvoj bar kodova završen i da će on ostati takav kakav jeste. Ipak, još jednom se dokazalo da kreativnost zaista nema granice. Tim japanskih dizajnera je 2005. počeo da radi na projektu bar kodova koji bi privukli pažnju kupaca svojim izgledom i koji bi bili u nekoj korelaciji sa samim produktom. Evo nekoliko njihovih rešenja.
Galeriju njihovih radova možete videti ovde.

Dizajnerski studio Art Lebedev Studio iz Moskve se pak bavio integrisanjem bar kod simbola u svakodnevni život, kako bi pokazali da su bar kodovi neizostavni deo naše svakodnevice. Evo nekoliko zanimljivih postera.
Još njihovih radova u rezoluciji za pozadinu vašeg kompjutera možete naći ovde.

Iako na prvi pogled monotoni i neinspirativni, bar kodovi su pokazali da se u svemu može naći inspiracija i to ne samo u komercijalnom pravcu. Umetnicima kao što su Skot Blejk (Scott Blake) i Benski (Bansky) jednoličnost bar kodova je poslužilakao moćno oružje socijalne kritike.
Kada sledeći put uzmete neki proizvod u ruke, obratite pažnju na mali, neupadljivi, crno-beli kvadratić. Možda i budete videli nešto zanimljivo, možda i dobijete neku inspiraciju!
Enhanced by Zemanta

недеља, 01. август 2010.

Ja vozim (NE)BEZBEDNO!

Vožači psuju! I to ne bez razloga! Razlog su ponekad uslovi vožnje na putu, ponekad stanje sopstvenog automobila, ponekad lični razlozi, ali uglavnom, razlog su drugi vozači! Oni koji se parkiraju tako da za nas nema mesta, oni koji stanu tako da se mi jedva isparkiramo, oni koji ne daju migavce, oni kojima se uvek negde žuri, oni koji vole da žure i bez razloga, oni koji uleću u makazice, oni zbog kojih moramo da kočimo ili menjamo pravac, oni koji ne poštuju prvenstvo, oni koji ne poštuju ništa i nikoga. Svi koji vozite, znate o ćemu sada pričam!

Medju njima se po bahatosti izdvajaju „tatini sinovi“ sa besnim kolima, napaljeni klinci sa besnim mozgovima, same tate sa debelim novčanicima i debelim ledjima. Medju nima su i taksisti koji po definiciji smatraju da su ulice njihovo privatno vlasništvo, a da smo mi ostali uljezi koje treba preteći, zaobići, izgurati s puta, medju njima su i „profi“ vozači koji ne voze svoja, nego vozila svojih firmi, pa ih zato nije briga da li će nešto ili nekoga da zakače, ogrebu ili udare, da li će da preteknu sa leve ili sa desne strane, da li će vozilu da otpadne točak ili ne. Medju njima su i mnogi drugi...

O novom Zakonu o saobraćaju se dugo pričalo i dugo se njime zaplašivalo. Kada je došao famozni „Dan D“ tj Deseti Decembar ispalo je da pola uredbi ne stupa odmah na snagu, ispalo je da mnogo toga tek treba da se reši, ispalo je da se tresla gora... Jedino što smo kupili žute prsluke, naučili da palimo svetla i nadam se da vezujemo pojas. Plašli se i pažljivije vozili par nedelja, a onda sve po starom. Ko je pažljivo vozi, vozi i dalje, ko nije, ne vozi i dalje! 

Nedavno smo čuli da se kao alternativa zatvorskoj kazni za neke prekršaje predlaže novčana kazna, jer državu zatvorenici skupo koštaju! Super, sirotinja će da ide u zatvor, a tatini sinovi koji mogu da keširaju ’iljdarku bez griže savesti, nastaviće i da voze bez griže savesti!

Elem, celu priču sam započeo drugim povodom! Nedavno sam bio u Sofiji gde je kultura vožnje mnogo  drugačija i tolerantnija (ako izuznemo tate i njihove sinove koji voze levom stranom i kad desna ima tri trake i koji prelaze preko ostrva i trotoara), jer vam niko ne svira ako u roku od tri sekunde ne krenete „na zeleno“ i uvek vas puste kada se pogrešno prestrojite na nekoj raskrsnici. E, na jednoj takvoj raskrsnici ispred mene je stajao kombi neke firme kome je za zadnjem delu automobila bila zalepljena ova nalepnica


„JA VOZIM BEZBEDNO. Ako nije tako, molim vas pozovite na xxx-yyy!!!“


Nedugo zatim, video sam na parkingu i taksi automobile koji su takodje imali takvu nalepnicu, a usput nešto slično tome:

"Ako ovo vozilo ne poštuje pravila saobraćaja, molimo vas da nam se javite!"

Dakle, neko se setio da i na ovaj način utiče na bezbednost saobraćaja, pride da kontroliše svoje vozače i štiti svoja vozila! Vozači onda neće strepeti samo od toga da li će da ih vidi policija, jer ih stalno gledaju svi učesnici u saobraćaju! Pa zar to nije sjajna ideja! Tako bih voleo da u nekim situacijama umesto sebi u bradu, neke stvari kažem nekome preko telefona!

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails