недеља, 01. август 2010.

Ja vozim (NE)BEZBEDNO!

Vožači psuju! I to ne bez razloga! Razlog su ponekad uslovi vožnje na putu, ponekad stanje sopstvenog automobila, ponekad lični razlozi, ali uglavnom, razlog su drugi vozači! Oni koji se parkiraju tako da za nas nema mesta, oni koji stanu tako da se mi jedva isparkiramo, oni koji ne daju migavce, oni kojima se uvek negde žuri, oni koji vole da žure i bez razloga, oni koji uleću u makazice, oni zbog kojih moramo da kočimo ili menjamo pravac, oni koji ne poštuju prvenstvo, oni koji ne poštuju ništa i nikoga. Svi koji vozite, znate o ćemu sada pričam!

Medju njima se po bahatosti izdvajaju „tatini sinovi“ sa besnim kolima, napaljeni klinci sa besnim mozgovima, same tate sa debelim novčanicima i debelim ledjima. Medju nima su i taksisti koji po definiciji smatraju da su ulice njihovo privatno vlasništvo, a da smo mi ostali uljezi koje treba preteći, zaobići, izgurati s puta, medju njima su i „profi“ vozači koji ne voze svoja, nego vozila svojih firmi, pa ih zato nije briga da li će nešto ili nekoga da zakače, ogrebu ili udare, da li će da preteknu sa leve ili sa desne strane, da li će vozilu da otpadne točak ili ne. Medju njima su i mnogi drugi...

O novom Zakonu o saobraćaju se dugo pričalo i dugo se njime zaplašivalo. Kada je došao famozni „Dan D“ tj Deseti Decembar ispalo je da pola uredbi ne stupa odmah na snagu, ispalo je da mnogo toga tek treba da se reši, ispalo je da se tresla gora... Jedino što smo kupili žute prsluke, naučili da palimo svetla i nadam se da vezujemo pojas. Plašli se i pažljivije vozili par nedelja, a onda sve po starom. Ko je pažljivo vozi, vozi i dalje, ko nije, ne vozi i dalje! 

Nedavno smo čuli da se kao alternativa zatvorskoj kazni za neke prekršaje predlaže novčana kazna, jer državu zatvorenici skupo koštaju! Super, sirotinja će da ide u zatvor, a tatini sinovi koji mogu da keširaju ’iljdarku bez griže savesti, nastaviće i da voze bez griže savesti!

Elem, celu priču sam započeo drugim povodom! Nedavno sam bio u Sofiji gde je kultura vožnje mnogo  drugačija i tolerantnija (ako izuznemo tate i njihove sinove koji voze levom stranom i kad desna ima tri trake i koji prelaze preko ostrva i trotoara), jer vam niko ne svira ako u roku od tri sekunde ne krenete „na zeleno“ i uvek vas puste kada se pogrešno prestrojite na nekoj raskrsnici. E, na jednoj takvoj raskrsnici ispred mene je stajao kombi neke firme kome je za zadnjem delu automobila bila zalepljena ova nalepnica


„JA VOZIM BEZBEDNO. Ako nije tako, molim vas pozovite na xxx-yyy!!!“


Nedugo zatim, video sam na parkingu i taksi automobile koji su takodje imali takvu nalepnicu, a usput nešto slično tome:

"Ako ovo vozilo ne poštuje pravila saobraćaja, molimo vas da nam se javite!"

Dakle, neko se setio da i na ovaj način utiče na bezbednost saobraćaja, pride da kontroliše svoje vozače i štiti svoja vozila! Vozači onda neće strepeti samo od toga da li će da ih vidi policija, jer ih stalno gledaju svi učesnici u saobraćaju! Pa zar to nije sjajna ideja! Tako bih voleo da u nekim situacijama umesto sebi u bradu, neke stvari kažem nekome preko telefona!

5 коментара:

jungle queen је рекао...

Good point! Možda je taj broj, neki od "onih" pa ti okreneš, a oni zarade :)) Šalu na stranu, pa lepo su se dosetili naše komšije Bugari, ko bi rekao. Za mene važi ova parola: " Ja znam kakva budala sedi za ovim volanom, ali ne znam kakva budala vozi druga kola". Kad bi svi polazili od sebe, verovatno bi bilo manje saobraćajnih nezgoda i vozači bi se više poštovali na putu.

Kajzer Soze је рекао...

Skoro sam na autoputu imao bljutavu situaciju sa pandurima,kada sam uleteo između njih i vozila koje su pratili,a da pri tom,ja pojma nisam imao da je to vozilo uopšte pod pratnjom,jer oni nisu propisno signalizirali,a autobus koji su pratili ničim nije odavao da je pod pratnjom - možeš misliti, popizdeo sam,baš su me izbacili iz takta.
Bahati vozači su nešto što me redovno izbacuje iz takta. ti ljudi su verovatno i u svim drugim sferama života sebični i samoživi kao i na putu, no to je već problem njihove okoline. Jako mi se sviđa ta ideja,samo što kod nas tako nešto još dugo neće doći na dnevni red, jer, jel` te, moramo prvo da rešimo piotanje Kosova,pa onda sva druga, manje važna životna pitanja, kao što je bezbednost na putu.

Rick је рекао...

često se vozim taksijima i neretko mogu da potvrdim tvoju tvrdnju. Vozači autobusa su mala deca za njih! Sve u svemu problem se svede na -policiju!

Dejana је рекао...

Ovako nešto je sitnica koja mnogo znači! Za to ne treba ni skupštinsak odluka, ni dogovor političara! To ne mora da je za početak obavezno. Dovoljna je volja i samosvest recimo vlasnika taksi kompanije ili neke firme i malo finansija da se uloži u štampu nalepnica! S druge strane, to može da se rešava i na lokalnom nivou, tj da grad donese odluku da recimo ti i ti moraju da imaju takve nalepnice, kao što taksisti moraju da imaju svoje brojeve i sl.

Хари је рекао...

E, ovo što si postavio na slikama nisam znao da postoji negde. Ne zvuči mi loše. I, kakva je Bugarska? Jeli situacija drukčija od naše i po nekim drugim pitanjima?

Ti tatini sinovi idu svima na živce pogotovo u nekim siromašnijim mestima. Dok se oni vozaju tatinim kolima, raja gleda šta da kupi za 42 dinara?!? Zar to nije očajno?

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails