среда, 14. јул 2010.

U susret Nišville Jazz Festivalu (2)

Do početka ovogodišnjeg Nišville jazz festivala ostalo je još manje od mesec dana. Za 12. avgust, kada počinje 27. Nišville planirano je i otkrivanje spomenika Šabanu Bajramoviću, legendi romske muzike koji je preminuo pre nešto više od dve godine u Nišu. Tim povodom organizatori festivala su pokrenuli akciju „PRIJATELJI ŠABANU“ kojom je upućen poziv svim javnim ličnostima da svojom donacijom pomognu izgradnju spomenika na kome već radi akademski vajar Vlada Ašanin. Osim organizatora festivala, akciji su se za sada odazvali i gradonačelnik Niša Miloš Simonović koji se odrekao jedne svoje plate u iznosu od 100.000 dinara, isti iznos donirao je i glumac Ljubiša Samardžić, dok je bivši gradonačelnik Niša i premijer Zoran Živković uplatio 150.000 dinara. Goran Bregović je u fond uplatio 300.000 dinara.  Akciji se pridružio i organizator festvala Rock Village Mirko Miljuš, kao i druge javne ličnosti. Pozivi da se priključe akciji upućeni su i Borisu Tadiću i Rasimu Ljajići koji su pre dve godine  prisustvovali sahrani legendarnog umetnika.
Na spomeniku bi pisalo “Prijatelji Šabanu” baš  kako se zvao i koncert koji je na incijatuvu Ministarstva kulture, u organizaciji Nišville jazz festivala Srbije i pod pokroviteljstvom predsednika Republike Borisa Tadića, održan u Sava Centru  decembra 2008. godine. Jedino je još sporna lokacija na kojoj će ova bista biti postaveljena, ali se nadamo da će dani pred nama dati zadovoljavajući odgovor za sve zainteresovane strane!

Pored vesti, nastavljamo i sa predstavljanjem nekih učesnika i hedlajnera festivala. Jedan od njih je svakako legendarni afrički jazz muzičar i verovatno najpoznatiji saksofonista poreklom sa crnog kontinenta Manu Dibango.

Manu Dibango i Soul Makossa Gang

Zajedno sa Felom Kutijem i Hju Masekelom Dibango je jedan od pionira afro beat-a a njegov stil je originalna fuzija  džeza, soula i tradicionalne afričke muzike. Na Nišville dolazi sa svojim desetočlanim sastavom Soul Makossa Gang.

Dibango je rodjen u Kamerunu (1933), živeo je u Zairu, Obali Slonovače, Belgiji, na Jamajci, a poslednjih decenija državljanin je Francuske. Na velika vrata svetske muzičke scene Dibango je ušao albumom “Soul Makosa” iz 1972. godine koji se odmah našao u vrhovima pop, ritam i bluz i jazz top lista. Istoimena pesma (makossa na Dibangovom maternjem jeziku znači “igra” ili “ja igram”), koja je direktno uticala na mnoge kasnije veoma popularne izvođače od Majkla Džeksona, preko sastava Fuges pa do Rihane.  Pesmu “Soul makossa” mnogi danas smatraju prvim disko hitom, a ujedno bila je to i prva “francuska” kompozicija koja osvojila Sjedinjene Američke Države.


Manu Dibango je objavio pedesetak albuma, a osim saksofona, svira i vibrafon i marimbu, kao i različite afričke udaraljke. Godine 2004. godine proglašen je Umetnikom mira UNESCO-a.

Benny Golson i Kelag Big Band

Legendarni tenor saksofonista, kompozitor i aranžer Benny Golson je prošlogodišnjim CD-om  “New Time, New 'Tet “ ušao među top 10 jazz albuma Bilbordove liste, i sa svojim 82 godine života jedini je aktivni muzičar svoje generacije. Na Nišvilu će nastupiti sa Kelag big bendom iz Austrije.

Ako ste gledali film Terminal sa Tomom Henksom i Ketrin Zitom Džouns, možda se sećate da glavni junak  Viktor Navorski (Tom Henks) doleće u Njujork iz svoje (izmišljene) istočnoevropske zemlje Krakozije samo da bi mu se Golson potpisao na jednoj fotografiji sa džez velikanima, jer je to jedini autogram koji njegov otac za života nije uspeo da dobije. Sam Golson se pojavljuje u poslednjim scenama filma.
Spisak zvučnih imena sa kojima je ovaj muzičar saradjivao je zaista impozantan, pa ću pomenuti samo nekilocinu njih. Još kao srednjoškolac svirao je sa tadašnjim mladim nadama medju kojima su bili i John Coltrane, Red Garland, i Red Rodney. Po diplomiranju je svirao u orkestrima koje su vodili Lionel Hampton, Johnny Hodges, Earl Bostic, Dizzy Gillespie, a bio je i član jedne od najboljih postava legendarnih Jazz Mesengersa Arta Blakeya. Sa trubačem Artom Farmerom vodio je jedan od najznačajnijih bop sastava “Jazztet”.

Golson je poznat i kao jedan od autora značajnog broja kompozicija koje su postali džez standardi (Killer Joe, I Remember Clifford, Along Came Betty, Stablemates, Whisper Not, Blues March, Five Spot After Dark, Are you Real?).  Tokom šeszdesetih godina se takoreći potpuno posvetio radu u studiju, komponovanju i aranžiranju sarađujući sa mnogim značajnim imenima džeza, klasike, pop i rok muzike (Count Basie, Miles Davis, Sammy Davis Jr., Mama Cass Elliott, Ella Fitzgerald, Dizzy Gillespie, Benny Goodman, Shirley Horn, , Quincy Jones, Peggy Lee, Anita O'Day, Oscar Peterson, Diana Ross, The Animals i Eric Burdon,...). Autor je muzike za TV i film (M*A*S*H, Mannix, Mission Impossible, Mod Squad, Room 222, Run for Your Life, Des Femmes Disparaissent, The Partridge Family, Bill Cosby show,  The Karen Valentine Show, TV specijali za ABC, CBS and NBC, BBC, muzička tema dodele Oskara...).       



Dakle nešto i neko što definitivno moramo čuti, jer je malo verovatno da će vremešna legenda nastupati još dugo!            

5 коментара:

Dejan је рекао...

Šaban je jedna od ikona Niša, i valjda će dobiti ono što zaslužuje! Sramota je bilo ono što se dogadjalo oko imena ulice, valjda toga neće biti i sada!

Kajzer Soze је рекао...

Odličan,tekst i temeljno obrađena tema kao i uvek.
Golsona nisam slušao,iako obožavam Jazz,ali se jakoo dobro sećam pomenutog filma, obožavam ga.
Nisam razmišljao,ali kad pročitam tekst, baš mi se ide na taj festival.Mada,kako nisam išao na ovaj što je bio u mom gradu...teško.

jungle queen је рекао...

Nisam ni znala da u Nišu postoji džez festival. Baš mi je drago. Priključujem se Kajzeru, odličan tekst, mada nemam šta da dodam, nisam poznavalac te tematike.

Darko S. је рекао...

Festival postoji već 27 godina i opstajao je kada Beogradski Summertime nije. Nažalost, sve što je južno, osim što je tužno, bude i zapostavljeno. RTS redovno prenosi i izveštava iz Guče, a 4 festivalsak dana u Nišu možda pomenu u 10 sekundi. To je Sramota!
Nišville je sve bolji i sve posećeniji iz godine u godinu i pozivam sve koji nisu bili, ako mogu da odvoje vreme, da dodju u Niš. Cena kompleta karata je kao za jedan koncert u Bg-u.

Miodrag Ristic је рекао...

Spremam se već dugo da dodjem, možda mi ovog puta i podje za rukom... A što se Šabana tiče - sve ono što se dešavalo oko njega verovatno spada u onu izreku: "Najteže je u svom selu..." Možda bi trebalo TO da mu uklešete na spomenik?

Постави коментар

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails