Zvezde američkog, italijanskog i srpskog stripa na Nišville Striporami 2018

Nišville i striparnica Južni Darkwood po četvrti put organizuju Striporamu, međunarodni festival stripa i pop kulture. Centralna tačka Striporame 2018 jeste proslava 80. rođendana najpoznatije superherojske franšize- Supermena. Za tu priliku, u Niš iz Berlina dolazi crtačka superzvezda Viktor Bogdanovic, koji je, pored Betmena i drugih strip serijala, kao ekskluzivac kuće DC, crtao i Supermenove avanture.

Na Striporamu iz Rima dolazi Marko Soldi, jedan od najznačajnijih italijanskih strip crtača u poslednjih nekoliko decenija. Radio je na naslovima kao što su Dilan Dog i Teks Viler, ali je najveće poštovanje i publike i kritike zadobio saradnjom sa čuvenim scenaristom Đankarlom Berardijem na strip serijalu Julija, kog kod nas objavljuje „Darkwood“.

Objavljivanjem tematskog skečbuka na Striporami 2018 će biti obeleženo i pola veka od pojavljivanja strip junaka Zagora i kultne edicije Zlatna Serija. Strip crtač Sabahudin Muranović Muran je zajedno sa scenaristom Zlatiborom Stankovićem uradio kratak strip-omaž Zagoru koji će se zajedno sa brojnim Muranovićevim ilustracijama na temu Zagorovog sveta naći u skečbuku.

Gost Striporame biće i Aleksa Gajić, zvezda domaćeg i francuskog stripa. Iz Bugarske dolazi Daniel Atanasov, strip crtač koji, između ostalog, potpisuje storibordove i dizajn likova za popularne video-igre kao što su Assassin`s Creeed i Ghost Recon Series.

Za posetioce će crtati i Jelena Đorđević i Daniele Đardini, dobitnici Gran prija Salona stripa u Beogradu, kao i Mijat Mijatović, jedan od najpopularnijih domaćih ilustratora. Gosti Striporame biće i Igor Krstić i Aleksandar Anđelković, crtači koji su deo novog talasa strip autora u Srbiji.

Striporama i ove godine predstavlja svoj zvanični portfolio sastavljen od ilustracija gostiju, urađenih specijalno za ovu priliku. Izložbe u okviru Striporame biće posvećene popularnoj heroini Modesti Blejz, zajedničku izložbu imaće Jelena Đorđević i Daniele Đardini, a kroz izložbu akcionih figura biće urađen osvrt i na fenomen kolekcionarstva. Jedna od izložbi biće posvećena 50. rođendanu Stripoteke, druge najstarije strip revije u Evropi koju od nedavno objavljuje izdavačka kuća Darkwood.

U Zelenom strip ateljeu gosti Striporame će svake večeri crtati za strip fanove, potpisivaće portfolio festivala, a istovremeno će biti otvorena i Škola stripa za najmlađe.

Sve vreme trajanja festivala, u niškoj Tvrđavi biće otvorena strip berza.

Svi sadržaji Striporame su besplatni.

200.000 posetilaca na ovogodišnjem Nišvilu

Teatar, film i muzika bazirani na džezu ove godine dominiraće u Nišu 10 dana, a umetnici sa gotovo svih kontinenata predstaviće se publici na internacionalnom, a niškom džez festivalu Nišvil, te organizatori očekuju 200.000 posetilaca. Od 3. do 12. avgusta na nekoliko lokacija u gradu publika će moći da uživa u bogatom programu, a Nišlije će otvoriti i zatvoriti ovogodišnji festival u Tvrđavi.

Novi rekord Nišvila je, kako kažu, 20 scena, 250 programa i 1.000 izvođača. Novina je džez muzej koji još nije otvoren zbog tehničkih problema, ali direktor festivala Ivan Blagojević kaže da je juče u Hamamu uvedena struja, te da su velike šanse da početkom avgusta on bude otvoren za posetioce.

nišvil najava

Novina je ove godine i “Jazz and book session”, koji ćemo sada samo dvodnevni napraviti, to je književni program u sklopu Nišvila. Dešavaće se na tremu hidrometeorološkog zavoda u Tvrđavi, puštaće se ploče, pričati o vezi džeza i književnosti - priča Blagojević.

“Prosrpski show case” je još jedna novina, a ovaj koncept pružiće mogućnost samo srpskim bendovima da svakodnevno sviraju u Oficirskom domu tokom trajanja festivala, a slušaće ih direktori džez festivala iz Pekinga, Litvanije i drugih država.

Na glavnoj bini nastupiće 25 bendova, na "Midnight jazz dance" 12 izvođača, a na ostalim po 16, a "Air stage" će ove godine biti posvećen kantri muzici, pa će posetioci moći da čuju originalni američki sastav i nekoliko kompilacija evropskih i srpskih kantri muzičara i probaju originalni barbekju.

Moguće da će to postati tradicija narednih godina, jer nam je bila ideja da se bratimimo sa Nešvilom, pa da razmenjujemo etno džez bendove i malo je falilo da to bude ove godine, ali je gradonačelnica Nešvila podnela ostavku pa su se planovi promenili. Tu će bluz i kantri biti dominantni - dodaje Blagojević.

Nišlije otvaraju i zatvaraju festival

Monsegur-Niš dabl big bend otvara ovogodišnji Nišvil, a kako kaže Vladimir Jelenković koji je radio sa mladim muzičarima iz Francuske, upoznao ih je pre godinu i po dana i oduševio se, te su došli na ideju da 25 njih zajedno sa muzičarima iz Niša nastupi na otvaranju.

Možda će nas biti i 40 na sceni i biće to kombinacija niškog i francuskog big benda. Sviraće poznatiji džez standarde sa nekim njihovim i mojim aranžmanima - dodaje.

Nišlija Dejan Najdanović Najda sa bendom Najda Sound Side zatvoriće ovogodišnji festival, a kako je rekao uglavnom će dominirati etno-džez-bluz zvuk, a deo koncerta biće posvećen i obradama čuvene grupe Smak u kojoj je svirao.

Dominiraće internacionalni orkestri i muzičari sa svih strana sveta na glavnoj bini, a kako kaže Blagojević zvezda prve večeri 9. avgusta biće jedan od najboljih svetskih saksofonista Keni Geret, kao i svetski rege sastav Inner circle koji će prvi put nastupiti u Srbiji.

Drugog dana 10. avgusta je po nama najveća zvezda Manhattan Transfer - po prvi put na ovim prostorima dolazi jedna grupa koja je bila popularnija od Rolling stones-a. Te večeri će biti i čuveni bubnjar Omar Hakim, sa Rejčel Zi suprugom pijanistkinjom - kaže Blagojević.

11. avgusta nastupiće Lisa Simon, ćerka čuvene Nine Simon, koja će u Nišu proslaviti 85 godina od rođenja svoje majke, podseća, a sviraće i britanski bend Matt Bianco.

Poslednjeg dana hedlajneri su Black art jazz colective, šestorka fenomenalnih muzičara, kako kaže, kao i bend Gipsy kings koji publika jedva čeka da čuje u Nišu, koji će nastupiti sa Pakom Baliardom, koji će dobiti i nagradu za fuziju džeza sa drugim pravcima “Šaban Bajramović”.

Očekujemo tridesetak hiljada na mejn stejdžu, dvadesetak na "Midnight jazz dance" i 150.000 na svim ostalim programima, znači oko 200.000 za 10 dana, mislim da je to realno. Odustali smo da naplaćujemo 100 dinara ulaz u Tvrđavu tako da ćemo se mučiti sa budžetom i dalje, jer nemamo generalnog sponzora - ističe Blagojević.

Jubilarno 35. izdanje niškog džez festivala

Blagojević je ipak optimističan pred 35. niško izdanje festivala, jer su puni avioni ka Nišu, pa svi izvođači nisu uspeli da obezbede let do Aerodroma "Konstantin Veliki".

Procena je da će festival koštati oko 63,5 miliona dinara - od toga prihod od prodatih karata neće biti veći od 15 %, a najviše para daje Grad Niš, kao i Ambasada SAD i Ministarstvo turizma koje je na konkursu dalo 3,5 miliona.

Ministarstvo kulture nam je dalo 3 miliona i dodalo još 2 miliona mimo konkursa, kao posebnu pomoć, prošle godine je to bilo milion. Mi ulažemo velike napore za te konkurse, to su stotine strana koje popunjavamo i apelujem na državne organe da naprave jedan presek, da izdvoje desetak festivala i da nas poštede tog iščekivanja, kao što su već neke manifestacije u budžetu. Ministarstvo dijaspore nas je podržalo sa 200.000 dinara, a tu su i drugi konkursi i projekti - kaže direktor.

Glavna bina ove godine neće ugostiti mnogo srpskih izvođača, jer je reč o internacionalnom festivalu, ali Blagojević kaže da će svirati Lazar Tošić sa svojim bendom, kao i mnogo drugih iz Srbije na ostalim binama, među kojima će Nišlije imati prednost.

Ljutili se Beograđani, ali mi moramo da im damo mesto koje oni nama daju, a oni ne pozivaju naše bendove na svoje festivala, možda Eyot samo. Regionalizaciju moramo da sprovodimo bar mi na lokalnom nivou - dodaje Blagojević.

U okviru Nišvila održaće se "Striporama" za koju Blagojević kaže da je "jača nego ikad", jer će prvi put u Srbiji biti crtač Supermena Viktor Bogdanovič. Tu je i likovna kolonija "Art to go jazzy", 3. avgusta počinje pozorišni festival, 5. avgusta filmski program, a 7. i 8. avgusta koncert "Prijatelji Šabanu".

izvor: JužneVesti

Kako je nastao Pera Detlić!

Priča kaže da jedan dosadni, uporni detlić zagorčavao dane i noći mladom bračnom paru, Volteru Lancu (Walter Lantz) i Grejs Steford (Grace Stafford) dok su u Šervud Lejku provodili svoj medeni mesec! Sa prvom kišom, „kljunotvorina“ detlića na njihovom krovu još više ih je obradovala. Osim glavobolja, detlić, koga su mladenci nazvali Pera Detlić (Woody Woodpecker), je Volteru dao i jednu ideju (jedna priča kaže da je to zapravo bila ideja njegove žene, dok je Lanc hteo da se ptice reši!). Kao što kažu, ostalo je legenda!

A kako je legenda počela?
Volter Lanc je rodjen 27. Aprila 1900. godine. Kao dečak, morao je da preskoči deo detinjstva i stara se o porodici, jer mu je majka umrla na porodjaju sa mladjim bratom, a otac je bio invalid. Neproživljenom detinjstvu kasnije se vratio kroz crtane filmove! Sa petnaest godina je počeo da radi kao pomoćnik u časopisu „New York American“. Urednik časopisa ga je preporučio Gregoriju La Kavi (Gregory La Cava), kasnije poznatom režiseru, koji je u Njujorku otvarao studio crtanog filma po nalogu R.V. Hersta, vlasnika pomenutog časopisa. Desetak godina kasnije, Volter odlazi u Holivud, gde je pisao scenario i gegove za komedije Maka Seneta. U to vreme jedan mladi, perspektivni stvaralac studija „Universal Pictures“ po imenu Volt Dizni imao je ideju da na filmu animira jednog miša, ali studio nije bio za to zainteresovan Dizni je zato sa svojom idejom prešao u studio „Coulumbia Pictures“ (a ostalo je još jedna legenda)! Vlasnik Universal-a  Karl Lemi je na njegovo mesto doveo Voltera Lanca i sa njim potpisao ugovor za produkciju popularnog Zeke Osvalda, na kome je Lanc radio punih deset godina! Lanc je tvorac prvog cranog filma u tehnikoloru „Kralj džeza“, u kome je nastupio i orkestar Pola Vajtmena, kao i crtane likove Čilija Vilija, Inspektora Radišu, Endi Pandu, Medveda Čarlija.

  

Lanc je Peru Detlića predstavio publici 25. Novembra 1940., kao gostujući lik Endi Pandi u filmu „Kuc, kuc“ („Knock, Knock“). Crtani filmovi su u to vreme pravljani za bioskopsko prikazivanje, pa Pera u svojim nestašlucima nije bio sputan „manirima“ dostojnim televizije! Njegov lik i izgled su vremenom evoluirali i menjali se, od lude, iritantne ptice, ka prefinjenijem detliću, koji čak prerasta u dobricu.

Peri Detliću je glas u početku pozajmljivao glumac Mel Blank, da bi kasnije tu ulou preizela Volterova žena Grejs. Melov glas se i dalje može čuti u uvodnoj špici, kada Pera kaže „Guess who?“ (Pogodi ko sam?).

Godine 1947. Pera je dobio svoju tematsku kompoziciju koja je, naravno, sadržala njegov čuveni, zarazni smeh koji je snimio Mel Blank, a kasnije i Grejs Staford. Upotrebljena prvi put u epizodi „Wet Blanket Policy“ iz 1948., ova kompozicija je postala  prva i jedina numera iz nekog crtanog filma koja je nominovana za Oskara za najblju filmsku muziku!

Na zalasku ere emitovanja crtaća u bioskopima, Pera Detlić je svoju televizijsku premijeru imao 1957. u epizodi Šou Pere Detlića (The Woody Woodpecker Show). Zahvaljujući svojoj popularnosti, Pera je ipak punio bioskopske sale sve do 1972., kada je Lanz zatvorio svoj studio zbog sve većih producentskih troškova, a popularni detlić se preselio na televiziju.

Bez obzira da li verovali u romantičnu priču o nastanku Pere Detlića ili ne, bitno da je on tu, medju nama i da je sa ostalim crtanim junacima uveseljavao i obogaćivao detinjstvo mnogih, pa i moje generacije. Pera Detlić je dobio i svoju zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih. Ko zna, možda svega ovoga ne bi ni bilo da Volter i Grejs nisu otišli na medeni mesec u Šervud Lejk, ili da je Pera otišao pravo u policiju!

Lisa Simone na Nišville jazz festivalu

Američka pevačica i glumica, Lisa Simone, nastupiće na ovogodišnjem Nišville jazz festivalu u subotu, 11. avgusta.

Lisa Simone jedino je dete jedne od najvećih jazz, soul i rhythm and blues pevačica svih vremena i borca za građanska prava – Nine Simone. Ovim nastupom Lisa će ujedno obeležiti i 85 godina od rođenja svoje majke, kao i njen ovogodišnji ulazak u Rokenrol kuću slavnih.

Tokom proteklih par decenija, Lisa Simone dokazala je da je sposobna da izađe iz senke slavne majke. Kao pevačica, nastupala je na prestižnim koncertnim podijumima od  njujorških “Karnegi Hola”, “Linkoln centra” i “Town hola” preko  “Sidnejske opere” do pariske “Olimpije”… često zajedno sa vrhunskim ženskim vokalima kakve su Dianne Reeves, Angelique Kidjo, Odetta, Lizz Wright i Tracy Chapman. Bila je headliner mnogih velikih jazz festivala (Montreaux, North Sea, Marciac, Telluride), a objavila je pet solo albuma: “Simone Superstar”, “Simone on Simone”, “Lisa Simone with Tromsø Big Band: Live at the Edge”, “All Is Well” (koji je stigao do 4. mesta na jazz listi lanca FNAC), i “My World” iz 2016. godine.

Učestvovala je u snimanju soundtrack-a za film Tajlora Perija “For Colored Girls”, a bila je koproducent i jedan od učesnika u Netflix dokumentarnom filmu o njenoj majci “Šta se dogodilo gospođo Simon” koji je pre dve godine bio nominovana za Oskara.

Pre početka umetniče karijere Lisa je službovala kao pomoćnik inženjera u vazduhoplovstvu SAD u jedinicima stancioniranim u Nemačkoj. Uporedo sa tim nastupala je kao prateći vokal raznim evropskim muzičarima i išla na turneje kao član hora španskoh muzičara Rafaela. Pažnju umetničke javnosti privukao je njen rad na Brodveju gde je imala debi ulogu Soul Sestre u čuvenom  mjzuiklu Endrju Lojd Vebera “Isus Hrist – Superstar”. 

Tumačila je glavne uloge u Diznijevim produkcijama “Aida” (Aida) i “Lion King” (Nala). Za ulogu Aide dobila je “Nacionalnu Brodvej nagradu za najbolju glumicu u mjuziklu”. Sa tom predstavcom je išča i na američku turneju, a potom nastavila da igra u njujorškom Palace Theatre za šta je dobila odlične kritike u specijalizovanim časopisima (Variety, Billboard…).

Organizatori Nišvila su trenutno u dogovorima da Lisa Simone osim workshopa za pevače održi i radionicu za mlade glumce.

izvor: Balkanrock

Kako je nastala IKEA!

Ingvar Kamprad, sedamnaestogodišnji mladić koji je živeo na farmi Elmtarid u švedskom seocetu Agunarid, odlučio je 1943. godine da od male prostorije, od jedva dva kvadratna metra, na svojoj farmi napravi poslovni prostor  i započne da se bavi trgovinom. Odlučio je da svoju firmu nazove po inicijalima svog imena, prezimena, farme i sela u kome je živeo. A ti inicijali su glasili IKEA.

Kamprad je započeo svoj biznis kupujući olovke, novogodišnje čestitke, šibice, upaljače, čarape i slične proizvode na veliko. Te proizvode je prodavao meštanima po niskoj ceni, ali ipak sa dovoljno profita. Da bi još više uštedeo, Kamprad je svoju robu prevozio na kamionima koji su dostavljali mleko i tako nije posebno plaćao za transport. Uskoro je IKEA počela da dobro zarađuje. Godine 1945. Kamprad je u svoj posao uveo kataloge preko kojih se roba mogla naručivati i isporučivati poštom. IKEA je prodajom nameštaja počela da se bavi 1947., a kako je do 1951. prodaja namaeštaja toliko porasla, Kampard je odlučio da prekine sa nabavkom i prodajom svih drugih proizvoda i fokusira se na prodaju nameštaja koji je imao stila, ali ujedno i bio jeftin.

Iste godine izašao je prvi IKEA-in katalog nameštaja, a 1953. je otvorena prva radnja za prodaju nameštaja  u Almhultu u Švedskoj. Otvaranje izložbenog prostora je bila velika prekretnica u razvoju IKEA-e, jer su kupci sada mogli da uživo vide sav nameštaj pre nego ga naruče. Imajući mogućnost da posete izložbeni salon, kupci su mogli na licu mesta da sagledaju tri ciljane dimenzije proizvoda, a to su funkcionalnost, kvalitet i niska cena, pre nego donesu odluku o kupovini.