четвртак, 30. август 2012.

Leskovačka ekskurzija


Dragi majke i tatko...!!!

Ubavo se provodimo na ovoj kampovanje. Učitelj ni tera da vi pišemo da se ne sekirate. Mi smo dobro, samo je šator i dva džaka za spanje voda odnela, beše ni reka poplavila. Sreća niki se neje udavija, jer mi t'd bemo u planinu, tražimo Trajče. Kažite gi na njegovi tatka i majku mu da je on dobro, smo nemož' da piše, ruku je iskršija k'd... je begaja od divlju svinju. Trajče nikad ga nebi našli u mrak, da ne beše munja. Inače ja sam se t'd vozija u jed'n od spasilački džipovi k'd se vrćamo iz planinu. Beše ubavo. Lele što je pucalo, k'd pukne džip odripa, na vozača mu ispade volan iz ruke, pa udarimo u neki kamen, i iskrši gi farovi, jedva dođomo do šatori. Učitelj vika na Trajče što je otišja sam da lovi zajci, a neje se na nikoga kazaja, i da puška zanosi k'd puca, pa je mogja nekoga medveda da utepa, pa posle koj će plaća kaznu. Trajče se brani, vika: „ Kazaja sam ti be učitelju k'd beše požar“. Ma ja verujem na Trajče da se je kazaja, sigurno ga neje čuja, učitelj beše mortus pijan. 

Poster iz film R.V. (Ludo letovanje)

Mamo i tato, znali li ste be, da k'd se plinska boca turi u vatru, da eksplodira? Neste sigurno. Ma nesam ni ja znaja do njeknja, dok gu ne turi u vatru. Tugo majke k'd puče, mene me eksplozija kači na drvo. Jedva me skinaše od drvo be, a Stojana su morali da povrćav iz nesves kolko ga je ošamutilo. Kiša vrne po cel d'n, takoj da mokra drva neće da goriv, ali je zatoj izgoreja jed'n šator. I moje pantalone mi izgoreše, ali si imam bermude. Ej, a što je Stojan smešan bez kosu, iscepimo se od smešku k'd ga vidimo. Mi će dođemo u nedelju ako učitelj popravi kombi. Neje bila njegova greška k'd sletemo s put, vika da su kočnice rabotile k'd krenamo na put. Učitelj vika da je kombi po star od njega, i da ništa neje čudo što sletemo. Na nas ni je lepo k'd se vozimo, pušta ni da držimo volan dok on odmori oči malka. Pošto je Toma po star od nas, on mu dava i da vozi po planinski putevi, jer vika nema putnički kola da proodev, samo teški kamioni, što vučev drva iz goru. Jutros svi idomo na kupanje u jezero, i mene me ne pušti da idem. Pita me znajem li da plivam, ja ga zaeba, kaza mu da znajem. Beše ubavo, samo be još ima granjke po vodu od poplavu, jedna oko teše mi iskara, al' ja izbego samo mi zubi iskrši. Ma će porasnev drugi, ne se sekiram. 

Učitelj je baš dobar, neje vikaja na nas ni k'd skinamo gume za plivanje. Mi smo isto fini sprema njega, dok popravlja kombi mi se skrijemo, po cel d'n takoj da nikad ne znaje kude smo. U početku mu toj smetaše, al' s'd se je navikja. On vika da smo svi prošli kurs na prvu pomoć, ono k'd se Jovana beše davila, i k'd je Ivan isekja dva prsta, dok je sekja drva u šumu sa motorno testere. Ja i Đoke povraćamo, al učitelj vika da znaje od što je', i da je toj uredu. Ja mislim da je od onuj tvoju piletinu što poneso od dom, jer zabravimo da gu odma pojedemo. Setimo se tek k'd ni vuk izvuče kesu iz šator, otemo mu gu i t'g gu pojedomo. Koj ti gi znaje vučišta, pa mož se dovučev po ranu. Će moram s'd da idem, idemo u selo da krademo markice za pisma, pare gi sve potrošimo na pivo. Idomo i da beremo pečurke da ne pocrcamo od glad, vikav sve se jedev samo neke jenput. Ma ne brinite ja sam dobro. Ej teše zabravim, učitelj mi je rekja da ve pitam, primaja li sam tetanus. Što je toj tetanus? Toj li je onoj što se prima protiv trovanje? Nešto mi se smuči u stomak, ne mogu više da vi pišem. Ako se ne vrnemo u nedelju, ja pa će vi pa pišem ako nađem neku artiju.

EDIT:

Aj , aj ne cmizdrite više, zaebavam vi! Toj vi je za onoj što mi neste kupili mobilan k'd sam pošja na kampovanje , pa da si razgovaramo kako ljudi, a ne u 21 vek da vi pišem pismo.

E takoj! Vaš jebivetar...



izvor: portal City of Niš
Zahvaljujem Goranu Stevanoviću (autoru) na kraju priče!

понедељак, 20. август 2012.

Poseta zamku Ravadinovo!


Posetiti zamak u vremenu kada živimo u betonskim džunglama, neverovatan je doživljaj. Osećaj kada na trenutak zaboravite gde ste, kada neprimetno pobegnete stegama svakodnevice i prepustite se mislima. Zamak u selu Ravadinovo, nedaleko od čuvenog letovališta Sozopol u Bugarskoj, jedno je od takvih mesta.


Ovaj zamak nije obavijen aurom proteklih vekova, na njegovim zidovima nisu pisane stranice istorije; započet je od nule sredinom 90-ih godina prošlog veka, još uvek se gradi, a ipak, već sa prvim koracima koje kročite unutar kapije, neobično putovanje u neka prošla vrema počinje.






Neobična građevina mami vaš pogled još sa puta koji pored Sozopola vodi ka letovalištima Primorsko i Kiten. Kamen od koga je zamak sagrađen kao da menja boju u toku dana: ujutru vuče na nijansu roze, u podne je jarko bele boje, dok sa zalaskom sunca postaje žućkast. Ovaj neobičan kamen potiče sa planine Strandža, koja je deo najvećeg parka prirode u Bugarskoj. Svaki kamen je prikupljan pojedinačno, ručno, bez upotrebe dinamita i eksploziva, a prikupljanje kamena je trajalo godinama.




Zamak, koji je neobična mešavina stilova i epoha, ima četiri kule, crkvu, vinariju i, kao i svaki zamak, prelepe vrtove sa fontanama, statuama, duborezima i jezero po kome plivaju beli i crni labudovi.

Zamak Ravadinovo je ideja i realizacija bugarskog biznismena Georgija Tumpalova, koji je, čini se svoj život sada posvetio ostvarenju ovog sna. Zamak ima oko 60 prostorija, ogromne salone, terase i balkone. Građevina je ukrašena mesingom, a zadnji deo zamka je obavijen čvrstim zagrljajem bršljana.

Prelepe vrtove i bašte zamka Ravadinovo osmislila je supruga vlasnika zamka, koja se i brine o njima. 
Dok se šetate vrtovima iz zamka dopire renesansna muzika koja doprinosi atmosferi, a posebno iznenađenje posetiocima pričinjavaju musketari i dame u srednjevekovnoj odeždi koji se šetaju vrtovima zamka ili njegovim odajama.








Prelepi duborezi (kapije, fenjeri, nameštaj) koji krase delove zamka Ravadinovo zapravo su deo nekadašnje Drvene palate koju je na obodima Sofije od 70-ih do 90-ih godina prošlog veka svojeručno radio i gradio majstor duboreza Račo Angelov. Kako nakon njegove smrti 1993., Drvena palata nije dobila adekvatnog naslednika, niti nekog ko bi je održavao, njeni delovi su 2008. stigli u Ravadinovo, gde su našli svoje utočište (bar za sada!).





Jezero koje doprinosi autentičnosti zamka, duboko je oko 5 metara. Jezero je iskopano kada su počeli radovi na zamku, zatim je poribljeno, a posebnu draž daju mu prelepi labudovi koji u njemu obitavaju.





Kroz mračan tunel, koji budi neku jezu, silazi se do vinarije. Hodnici vinarije ukrašeni su slikama u drvenim ramovima, a plafon je obložen mesinganim ukrasima. Podzemne odaje vinarije odišu mirisom vina i čine zaseban mistični svet zamka.





Kanal Discovery je hteo da poseti zamak Ravadinovo i napravi emisiju o njemu, ali je vlasnik zamka to za sada odbio, jer zamak još nije završen. 

Kažu da slika kazuje koliko i hiljadu reči. Poseta zamku kazuje koliko i hiljadu slika.

Cena karte je 8 leva (4 evra). Pa ako ste namerni letovati u južnom delu Bugarskog primorja, zamak u Ravadinovu ne smete zaobići!




среда, 15. август 2012.

Mona Lisa virtuelnog sveta!


Možda imenom ne toliko poznata kao Mona Lisa, ali verovatno više puta viđena! Stilizovana verzija fotografije „Bliss“ Čarlsa O'Rira je već deset godina podrazumevana desktop pozadina MS Windows-ove XP teme „Luna“. 


Čarls O'Rir (Charles O'Rear) rođen je 1941. i više od 25 godina je radio kao fotograf za časopis National Geographic. Od 1978. njegovo interesovanje se usmerava na vinogradarstvo i proizvodnju vina, pa je fotografije na ovu temu snimao širom sveta. Iako se celog života bavi fotografijom, svoju najčuveniju fotografiju nije uslikao u toku planiranog snimanja, već  slučajno, kada je obilazeći dolinu Napa u Kaliforniji (Napa Valley) zastao kraj autoputa da napravi pauzu. Bila je to 1996.godina!

Originalna fotografija, uslikana 1996.god

Šest godina kasnije svoju fotografiju je prodao Majkrosoftu, za nepoznatu sumu novca, a glasine kažu da je skuplje plaćena jedino fotografija Bila Klintona u zagrljaju Monike Levinski!

Čarl O'Rir sa svojom čuvenom slikom na originalnoj lokaciji

Fotografija „Bliss“ ponovo je nedavno dospela u centar pažnje svetske javnosti kada je na foto-blogu Morts photography iznesena tvrdnja da je ovu sliku videlo preko milijardu ljudi!!! Ako ste deo virtelnog sveta (a to jeste, ako čitate ove redove) onda je nesporno da ste ovu sliku videli više puta. Možda je ne držite kao pozadinu (i ja je promenim 5 minuta po instaliranju Windowsa), možda niste znali kako se zove (nisam ni ja), možda se nikada niste ni zapitali gde je uslikana, ko je slikao, i sl, ali složićete se da poznatiju sliku u virtelnom svetu nećete naći! Uostalom, ni Mona Lisa nije najlepša, niti najskuplja slika na svetu, ali jeste najpoznatija! Zato, „Bliss“ Čarlsa O'Rira definitivno jeste Mona Lisa virtuelnog sveta!


O njenoj popularnosti govore i mnoge obrade i parodije koje preplavljuju net!






Eto, saznali ste nešto novo (što vas verovatno nije ni zanimalo)!

петак, 3. август 2012.

Žvake sa sličicama - za nostalgičare!

U koliko pripadate generacijama koje su bile Titovi pioniri, ili ste samo par godina zakasnili, sigurno se sa setom sećate žvaka uz koje smo dobijali sličice: TIN i TINA, Čunga Lunga, CASINO i mnoge druge...


Nedavno sam rastavljao stari orman i sa njegovih vrata me zapljusnuo talas nostalgije na detinjstvo. Neke sličice su se lepile u albumima, neke menjale, dok je dobar deo njih završavao na nekom delu nameštaja, obično televizoru ili na vratima ormana u dečijoj sobi! Tako su se nekad sakupljale sličice!

Imali ste slične albume?
Vrata mog ormana izlepljena su sličicama čuvenih žvaka/ žvakaća/ žvakaćih guma/ guma za žvakanje, kako god ih nazivali, TIN i TINA, koje je proizvodila fabrika PLIVA iz Hrvatske. Ova serija sličica bila je sa poznatim glumcima, sportistima, ali bile su tu i životinje, razne zanimljive slike kakve danas kruže netom putem društvenih mreža. Priznajem, sećao sam se kako izgleda paklica, ali naziva TIN i TINA nikako nisam mogao da se setim, sve dok na netu, teškom mukom, nisam pronašao sliku!

Zadnja strana kutije žvaka TIN i TINA

Zanimljivo je da su te žvake iz nekog razloga izgledale kao cigarete, da je omot bio beo sa filterom!!! I to se prodavalo deci!!! Eh, gde su tada bili borci protiv cigareta i pušenja!



Druga Plivina serija žvaka bile su CASINO, uz koje nisu išle sličice, nego karte! Zubi su otpadali od šećera, dok se ne sakupi ceo špil od 52 karte. Bilo je tu duplikata, ali i menjaže!




Tu je, naravno, i legendarna žvaka Čunga Lunga koja se i sada prodaje, ali ukus jednostavno nije taj. Možda je samo tada bio dodatno začinjen i ukusom detinjstva!



A onda, sećate li se onih žvaka sa raznim smajlijima i usklicima. Eh, koliko je takvih moja mama uz gunđanje poskidala sa ormana i televizora :)



Zavirite malo u svoje detinjstvo, pa ako se još nečega setite...

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails