недеља, 27. март 2011.

Na današnji mesec, ili kakva nam je martovksa karma! (3)


23. Mart

1999., posle višednevnih pregovora sa medjunarodnim predstavnicima, Sloba Milošević je odbio mirovni plan za Kosovo i razmeštanje stranih trupa u pokrajni. Nakon mirovnog, usledio je ratni plan. Momir Brka Bulatović je uveče na dnevniku proglasio vanredno stanje. Nije nam baš bilo jasno šta to znači. Postalo nam je jasno već sutradan uveče!


24. Mart

1999. nad većim gradovim Srbije kružili su vojni avioni. Naši! Sledećih 78 dana nad celom Srbijom kružili su avioni. NATO alijanse! Oko 19h stane tv stanice su prenosile poletanje NATO aviona iz Italije ka Srbiji. Oko 20h su pale prve bombe na Prištinu, na Novi Sad i Beograd! Tek sat i kusur nakon toga na RTS-u su javili da je počelo bombardovanje, da je počeo rat, da je počelo ludilo! Naše pravo da znamo sve – na vreme!


25. Mart

1941.  predsednik Vlade Cvetković, ali Dragiša i ministar inostranih poslova Marković, ali Aleksandar Cincar potpisali su u Beču protokol o pristupanju Karljevine Jugoslavije Trojnom paktu Nemačke, Italije i Japana. Potpisivali, nepotpisivali – izgleda da nam na kraju dodje isto!


26. Mart

1984. humorista, pripovedač, romanopisac, autor rodoljubive i dečje poezije, Branko Ćopić popeo se na most Bratstva i Jedinstva i... skočio u Savu. Most je dobio Brankovo ime, a mi smo izgubili jednog velikog čoveka!


27. Mart

1941. Srbijom je odjekivao slogan „Bolje rat, nego pakt!“ Vojnim udarom svrgnut zbačena je Vlada Cvetković-Maček, a princ Pavle Karadjordjević je uhapšen i predat Englezima. Na presto je doveden maloletni Petar II Karadjordjević.. Nama je u istoriji izgleda rat često bivao rešenje problema! 

1983. u Jugoslaviji je prvi put počelo da se primenjuje letnje računanje vremena! Ne znam šta i kako računamo, ali mi se čini da se uvek nekako zeznemo u proračunu!


1999. radarskom oku nevidljivi ponos američkog vazduhoplovstva, avion F-117 Nighthawk oboren je na nebu iznad Srbije nakon samo par dana rata. Narod je likovao nad olupinama letelice, činilo se, već smo pobedili NATO. Ipak, do kraja rata je palo tek još par aviona, a olupine su ostale od naših fabrika, mostova, gradova i vojne tehnike. Nedavno se pojavila vest da su Kinezi izolovali i reprodukovali nevidljivu boju sa olupina ove letelice. Mi smo istu radije komadali i čuvali kao trofej. Pobede ili poraza, uspeha ili ludila – pitanje je!


28. Mart

1989. proglašeni su amandmani na Ustav Srbije kojima je pokrajinama oduzeta mogućnost veta na ustavne promene i deo zakonodavne, sudske i upravne vlasti. Čije hoćemo, čije ne demo, već nije bilo jasno. Situacija na Kosovu počela je da klizi u nepovrat!

2003. su na Fruškoj gori pronadjeni ostaci tela Ivana Stambolića, nestalog avgusta 2000. Te godine su nestale i nade da će ostaci zdravog razuma prevladati Srbijom!


31. Mart

1892. Srbija je medju prvim državama u Evropi donela zakon o pomaganju sporta van škola. S obzirom na stanje u kom nam je školstvo, dobro je da se to deslio. Od sporta možda nešto i bude!

1991. na Plitvicama u Hrvatskoj izbio je prvi sukob hrvatske policije i naoružanih Srba. Na tom spletu većeg broja jezera koja se prelivaju jedno u drugo, krenuo je splet problema koji su rezultirali sukobima koji su se prelivali jedan u drugi!

2003. u blizini Potočara je sahranjeno prvih 600 žrtava srebreničkog masakra iz 1995. O tome će tek biti reči i polemika. O martovskim nedaćama koje su nas pratile, nadam se da je ovde sve rečeno!!!


prethodni delovi:

понедељак, 21. март 2011.

Svetski dan poezije!


Svetski dan poezije 21. mart ustanovljen je od strane UNESKO-a 1999. godine. Gurnuta na margine društvenog interesovanja, poezija sve redje biva deo našeg (kulturnog) menija. Snaga, važnost i lepota pesničke reči skoro da su ugušene sivilom svakodnevice, savremenim načinom života, materijalizmom i interesima,  borbom za preživljavanje. Ipak, da li je to opravdanje? Da li je našim precima bilo lako ili lakše? Svako vreme nosi svoje breme! Poezija je vekovima bivala dodatna snaga, motiv i inspiracija upravo u najtežim trenucima! Poezija je tu, samo smo mi postali poetodaltonisti!

Okrenimo se! Osvrnimo! Pesme su tu, svuda oko nas. Pesnici su samo ljudi koji umeju da ih prepoznaju i koji znaju kako da ih uhvate, ukrote i smeste u kavez od stihova. Ali u tim stihovima ne kriju se samo pesme, nego i sami pesnici. Zato pridjite stihovima otvorenog srca. Ako neke zavolite, pustite ih u svoje srce, a oni ce tada postati ili vase verne sluge,ili vasi gospodari.

Poezija je nekada potreba, nekada snaga, nekada lepota, nekada luksuz, nekada samo huk vetra. Neke reči traju koliko i miris otkinutog cveta, neke zauvek ostanu utisnute u vremenu. Danas vam neću napisati neku svoju pesmu. Napisaću vam šta je poezija meni. Napisaću vam reči kojima sam završio svoju zbirku pesama. Neka one govore u ime svih (mojih) pesama!

Da sve ovo nisam napisao
nakupilo bi se u meni toliko

Patnje i tuge
Elana i ljubavi
Sreće i radosti
Muzike i ritma
Ekstaze i emocija

da bih pukao na dodir nečije senke
I razleteo se naokolo,
a moje bi vam stihove
recitovao vetar.”




P.S. Moje pesme koje sam objavio na blogu možete da pročitate ovde.



понедељак, 14. март 2011.

Na današnji mesec, ili kakva nam je martovksa karma! (2)

13. Mart

1946. pripadnici službe Državne bezbednosti uhapsili su generala Dražu Mihailovića. „Đeneral“ je osudjen na smrt zbog izdaje i pogubljen je jula iste godine. Danas se još uvek traga za njegovim grobom. Traga se za istinom, da li je Draža bio izdajica ili heroj, kvisling ili patriota. Tragamo za prošlošću, da vidimo gde smo bili,  i tragamo za budućnošću, da vidimo kuda ćemo. Ipak, najgore je što ne znamo ni gde smo!


14. Mart

2002. prestala je da postoji Jugoslavija. Ideja, vizija, koncept ili samo eksperiment trajao je 83 godine. Nova državna zajednica, Srbija i Crna Gora, formirana nepunih godinu dana kasnije nije potrajala ni toliko meseci! Sve mi se čini da smo ostali bez ideja, vizija i koncepta. Pretvorili smo se u jedan veliki eksperiment. Zapravo, pretvorili su nas – u zamorčiće!

2006. na takmičenju za Pesmu Evrovizije nije izabran predstavnik Srbije i Crne Gore. Kada smo počeli da se prepucavamo oko glupog takmičenja i još glupljih pesama, bilo je jasno „kud plovi ovaj brod“.  Bilo je još jasnije da „ko ne sluša pesmu, slušaće oluju“!


15. Mart

1883. Beograd je dobio prvu „telefonsku stanicu“, samo sedam godina nakon što je izumljen telefon. Danas teško da se možemo setiti kako se živelo pre mobilnih telefona, a kamo li da možemoo zamisliti kako je bilo pre telefona uopšte!

1927. Osnovana je Fabrika aeroplana i hidroaviona Zmaj. Danas, naše eskadrile su popunjene avionima koji su stari kao i zmajevi iz bajki! A često i bljuju vatru. Tamo gde ne treba!


16. Mart

2006. Beograd je proglašen za „Grad budućnosti južne Evrope“ u takmičenju Financial Times-a. Kakav fleš j-bote!!!


17. Mart

2004. Nakon što su se u Ibru udavila dva dečaka albanske nacionalnosti, na Kosovu su izbile masovne demonstracije Albanaca, koje su prerasle u dvodnevno nasilje. Bilans: 19 mrtvih, oko 900 povredjenih, 800 uništenih kuća, 29 zapaljenih crkava i manastira. Talas besa zahvatio je i gradjane u nekim gradovima u Srbiji. Pucali su prozori McDonalds-a, a u Beogradu i Nišu su zapaljene džamije! Koliko je samo malo potrebno da oslobodimo zver u sebi!


18. Mart

1948. Sovjeti su iz Jugoslavije opozvali svoje vojne stručnjake. Sledećeg dana i civilne. Bilo je već jasno da se mišljenja Staljina i Tita već uveliko razilaze!

1999., pola veka nakon Titovog istorijskog „Ne!“, bilo je jasno da se razilaze i mišljenja Kosovskih Albanaca i Srba. U Rambujeu kraj Pariza jedni su potpisali mirovni sporazum, a drugi nisu. Šest dana kasnije počeli smo da se navikavamo na zvuke sirena za vazdušnu opasnost. Od zvukova koji nas makar podsete na to, i danas se ježi koža!


20. Mart

1913. izvidjajući turske položaje oko opkoljenog Skadra, poginuo je pilot narednik Mihajlo Petrović. Petrović je poginuo nakon što ga je snažan termički udar izbacio iz aviona. Bizarno sa današnje tačke gledišta! Narednik Petrović je bio prva žrtva u srpskom vazduhoplovstvu, i jedan od prvih pilota u svetu koji je poginuo na borbenom zadatku, iako ne od strane neprijatelja. Naše vazduhoplovstvo je u decenijama koje su sledile pretrpelo još mnogo žrtava i imalo mnogo heroja. Danas, na sreću, nesreće se dogadjaju veoma retko. Možda i zato što naši piloti veoma retko i lete. Možda zato što i nemaju na čemu!


1997.  bio je poslednji dan 119-todnevnog Studentskog protesta koji je počeo zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora u Srbiji. Šetnjom centrom Beograda, studenti su proslavili ispunjenje poslednjeg zahteva – ostavke rektora i studenta-prorektora. Studenti su bili u pravu! To je zaključio još Tito!

nastaviće se...





четвртак, 10. март 2011.

Na današnji mesec, ili kakva nam je martovksa karma!


Ne, ovo nije jedna od onih priča „Dogodilo se na današnji dan!“ Ovo je samo jedno glasno razmišljanje o tome šta nam se sve značajno dogadjalo kroz istoriju baš u mesecu Martu! A toga je zaista bilo!

Hteo sam pre neki dan da napišem nešto povodom 100 godina od obeležavanja 8. Marta. Nisam stigao! Onda rekoh, hajde napisaću nešto povodom 9. Marta. Nisam stigao! A onda mi kroz glavu prodje 11. Mart, pa 12. Mart, pa 17-ti, pa 24-ti, pa 27-ti.,... Pomislio sam, čoveče, koliko toga samo na prvu loptu! Prokopao sam malo po netu i video da se lista zaista ima čime dopuniti! Dakle, evo kako nam je Mart krojio sudbine!


1.Mart

1878. je završen Drugi srpsko-turski rat. Nakon poraza u Prvom, Srbija je ovog puta izvojevala pobedu, dobila četiri nova okruga i medjunarodno priznanje na Berlinskom Kongresu.  Ako se po 1.Martu Mart poznaje, reklo bi se da nam je krenulo!

1919. se u Beogradu sastao prvi jugoslovenski parlament, privremeno narodno predstavništvo Kraljevine SHS u kojem je bilo 296 poslanika. U odnosu na tad, danas u parlamentu sede njih 250. Valjda nećemo morati da čekamo narednih 90 godina da se njihov broj smanji za još koju deseticu!

1992. Bosanski muslimani i Hrvati su na referendumu izglasali otcepljenje od Jugoslavije. Možda je ipak ovaj 1. Mart bio jutro po kome se Mart poznaje!


2. Mart

1988. tada (samo) predsednik SKS, Slobodan Milošević je u obraćanju Srbima sa Kosova ispred zgrade skupštine SFRJ najavio hapšenje albanskih lidera na Kosovu. Desetak godina kasnije i dalje je bilo hapšenja istih. Uz hapšenje, Mart nam je doneo i po koju bombu. Par godina nakon toga, uhapšen je i sam Milošević. Još koju godinu kasnije, Miloševića je posetio „Kosač“. Gle čuda, u Martu!


4. Mart

2000. SAD su ponudile 5.000.000 $ za informacije koje mogu pomoći u hapšenju S. Miloševića, R. Karadžića i R. Mladića! Prva dvojica su sada već precrtani tiketi. Mladić je još uvek Bingo plus!

2002. Ibrahim Rugova postaje prvi predsednik Kosova i Metohije pod medjunarodnom upravom.

2004. Na Svetoj gori je izbio veliki požar. Izgorelo je dve trećine kompleksa manastira Hilandar. Tu je već bilo jasno da je Mart mesec kad nam je često gorelo pod nogama!


6. Mart

1882. Knez Milan Obrenović proglašava Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem. Danas je Srbija sve manja, a kraljeva je sve više. Prestolonaslednik (pitam se samo čega?) jedva da zna svoj jezik!

1949. Radio Beograd prvi put je emitovao legendarnu humorističku emisiju „Veselo veče“! Veselo, veselo...


7. Mart

1945. tek juče formirana Kraljevina (bar na našoj listi) više nije „in“. Kraljevska Vlada dala je ostavku, a Tito je formirao novu Jugoslovensku vladu. Prvi potpredsednik bio je Milan Grol, a ministar inostranih poslova Ivan Šubašić.

1846. u Beogradu je otvorena prva čitaonica u Srbiji, nazvana Spsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko. Vek i po kasnije, i dalje se ne možemo pohvaliti da smo „načitana“ nacija!


8. Mart

1910. u Kopnehagenu je održana Druga konferencija žena-socijalista, na inicijativu Klare Cetkin, nemačke revolucionarke. U znak sećanja na demonstracije žena u Čikagu 8. Marta 1909, ustanovljen je praznik, Dan žena. U Srbiji se ovaj praznik obeležava od 1914.


9. Mart

1991. u Beogradu su održane prve velike demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića. Vuk Drašković je doživeo kulminaciju svoje političke karijere. Demonstrante je grubom silom rasterala policija, a zatim je došla i vojska sa tenkovima. U protestima su poginuli jedan policajac i jedan demonstrant. Već sutradan su započele studentske demonstracije poznate kao „Plišana revolucija“ Gledano iz današnje perspektive, sve naše revolucije bile su plišane.


11. Mart

1981. Studentske demonstracije, ali kosmetskih Albanaca izbile su u Prištini. Talas demonstracije pod parolom „Kosovo republika“ ubrzo se proširio na ceo Kosmet. Kosmetski Albanci su tada prvi put masovno podržali ideju nezavisnog Kosova. Gledano iz današnje perspektive, reklo bi se da se upornost isplati. Kosovo će definitivno biti najpominjanija reč u ovom „martovskom“ tekstu!

1991. jugoslovenska teniserka Monika Seleš se prvi put popela na prvo mesto WTA liste. Danas, Monika više nije jugoslovenka, ne samo zato što te Jugoslavije i nema. Ipak, tenis je nikad aktuelniji. Na tome trebamo zahvaliti Noletu, Troickom, Tipsi, Jeleni, Ani i ostalima.

2006. Više puta pominjani Milošević preminuo je u 64. Godini života u zatvorskoj ćeliji u Sheveningenu. Čovek koji je na svoj način obeležio jednu epohu, obeležio naše živote, završio je daleko od onoga čemu je stremio. Repovi tekovine njegove vladavine i dalje su nam obmotani oko vratova!


12. Mart

2003. kupio sam svoj prvi Pentium 4. Kada sam sa kutijom došao kući, nešto pre 13h, već se uveliko pričalo o tome da je izvršen atentat na premijera Srbije Zorana Djindjića. Par sati kasnije javljeno je da je Premijer podlegao povredama. Neverica i muk su zavladali Srbijom. Policijska akcija „Sablja“ je krenula sa sečom kriminala. Nažalost, suviše kasno! Srbija je već bila sasečena! I dalje se nadam, ne u korenu!

(nastaviće se...)

среда, 02. март 2011.

Kompjuter: Luksuz ili potreba?



Da li je kompjuter luksuz ili potreba? Banalno i besmisleno pitanje, reći ćete, pogotovu danas, u 21. veku! Pa, sa ovim se neće složiti (neki) ministri, direktori EPS-a i ostale (usijane) Glave koje ne vide dalje od svog nosa (čitaj: džepa), a nama kreiraju sudbinu!


Povodom najave najnovijeg poskupljenja električne energije, mogli smo čuti zaključke mudrih glava kako su izračunali sa poskupljenje neće pogoditi normalnu, prosečnu porodicu, jer je takvoj dovoljno 350 kw mesečno, i da će struja poskupeti samo za one koji se luksuziraju (sa strujom)! Da li je to malo, ili mnogo, ostavljam vama da odlučite (mada nam se isto ’vata!), ali ono što mi je zaparalo uši jeste izjava da se pod normalnom, prosečnom porodicom smatra porodica koja se ne greje na struju, NEMA KOMPJUTER, ni rashladni uredjaj, bojler i mašinu uključuje samo noću, a sijalice pali po potrebi!

Ne zvuči li ovo malo cinično, pogotovu ako ga izgovaraju oni koji se vozikaju službenim kolima, primaju silne dnevnice i bonuse, drže nekakve forume u elitnim hotelima, stalno su u sukobu interesa, ne žele da smanje broj poslanika, ne haju za svoje propuste, stvaraju svoje "kolubare" i šta-sve-ne!? 

Kako ih nije sramota da izjave kako će i sa poskupljenjem cena struje kod nas biti najniža u regionu, daleko od ekonomske, da se pritom ne zapitaju da li su i naše plate ekonomske, i kakve su one u poredjenju sa Hrvatskom, Slovenijom ili Madjarskom!? Verujem da njihove jesu!


Da li je cilj da naša zemlja ima što manje nepismenih gradjana, ili više pametnih glava postavlja više pitanja! Gospodo (Škundrići, Djordjevići i ostali), ovo je 21. vek! Pismenim se odavno ne smatra onaj ko samo zna da se potpiše, nego pismenost podrazumeva i funkcionalnu i informatičku pismenost! U svetu računara i IT tehnologije, reći da je prosek nemati računar samo kazuje kolika je kratkovidost i egocentričnost dotičnih, koliko se brine i kako dugoročno gleda na stanje nacije! Kompjuter danas SVAKAKO nije luksuz, već potreba svakog pojedinca i domaćinstva! Kompjuter je danas prozor u svet! Način da lako i brzo dodjemo do informacija, da informacije razmenimo! Ali, razloge ne moram objašnjavati, pogotovu ne vama koji putem računara čitate ove redove! Možda je poenta da se po potrebi ne pale samo one sijalice u lusterima i lampama, nego i one u našim glavama!

Da li je njihov savet i da se veš pere ručno, poželjno što redje, da se kupamo tek kad dodje leto, pa budemo „morali“, da uveče palimo sveće i gasne lampe...da jednostavno zaboravimo da je došla (i prošla) famozna „2000-ta“ godina, da ovo nije Afrika, da se tamo i Gadafiju klima pod nogama, da ovo nije Kina, gde je zabranjen Google i gde se sve cenzuriše,...

Zašto nikome ne padne na pamet da stimuliše i promoviše energetsku efikasnost, bolju i jeftiniju izolaciju zgrada, grejanje ne po kvadratu, već postignutoj temperaturi,...pa da se tek onda priča o štednji i negrejanju na struju!

Ma idite bre u tri lepe...

P.S. Ovde stajem, jer sam se mnogo iznervirao!

Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails