понедељак, 26. април 2010.

Meša Selimović - 100 godina od rodjenja

Meša Selimović rodjen je na današnji dan pre tačno sto godina. Najčešća asocijacija na njegovo ime su romani „Derviš i smrt“ iz 1966, i „Tvrdjava“ iz 1970.

Pored ova dva, svakako najznačajnija dela, njegov književni opus obuhvata i pripovetke: "Prva četa" (1950), "Tudja zemlja" (1957); romane: "Tišine" (1961), "Magla i mjesečina" (1965), “Ostrvo" (1974); studije i eseje: "Za i protiv Vuka" (1967), "Eseji i ogledi" (1966), ako i njegov autobiografski spis "Sjećanja" iz 1957.

Mehmed Selimović rodjen je u Tuzli. 1930. upisao se na studijsku grupu Srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nakon završenih studija do početka Drugog svetskog rata, radio je kao profesor gimnazije u rodnom gradu. Zatvoren je 1942. zbog saradnje sa NOP-om, a u maju 1943. prelazi na oslobodjenu teritoriju. Učestvovao je do kraja rata u borbi protiv okupatora. Posle rata je jedno vreme radio kao univerzietski nastavnik u Sarajevua zatim obavljao niz visokih dužnosti u kulturi. 1971. godine penzionisan je i seli u Beograd. Biran je za predsjednika Saveza književnika Jugoslavije, bio je počasni doktor Sarajevskog univerziteta (1971), redovni član ANUBiH i SANU. Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su najznačajnije NIN-ova nagrada (1967), GORANOVA nagrada (1967), Njegoševa nagrada (1967), potom Dvadesetsedmojulska SRBiH, nagrada AVNOJ-a, itd. Umro je 11. jul 1982. godine u Beogradu.

Selimovića svojakaju i u Srbiji i u Bosni. I jedni i drugi barataju svojim argumentima. O tome je Selimović 1976. u pismu SANU rekao:

"Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom.”

Bio on i marsovac, za nas je najbitnije da nam je Selimović podario neke od najznačajnijih dela srpske i evropske književnosti 20. veka.

 Spomenik Meši Selimoviću i slikaru Ismetu Mujezinoviću, 
u njihovom rodnom gradu Tuzli.
 
 
Evo nekoliko njegovih njegovih misli,a za bolje upozavanje sa ovim autorom, obaveznu literaturu već znate!
Citati Meše Selimovića


*
Nezadovoljstvo je kao zvijer: Nemocna kad se rodi, strasna kad ojaca.

*
Ne mogu da kazem: budi mi prijatelj. Ali mogu da kazem: bicu ti prijatelj.

*
Strah i nemoc radjaju niske nagone.

*
Mozda bi trebalo da ih mrzim, ali ne mogu, ja nemam dva srca, jedno za mrznju, drugo za ljubav.

*
Do kraja zivota upoznavacu ljude, a nikad ih upoznati necu, uvijek ce me zbunjivati neobjasnjivoscu postupka.

*
Ono što nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo.

*
To nam je sudbina. Kad ne bi bilo ratova, poklali bismo se među sobom. Zato svaka pametna carevina potraži neki Hočin, da pusti zlu krv narodu i da nagomilana nezadovoljstva odvrati od sebe. Druge koristi nema, ni štete, ni od poraza ni od pobjede. Jer, ko je ikada ostao pametan poslije pobjede? A ko je izvukao iskustvo iz poraza? Niko. Ljudi su zla djeca, zla po činu, djeca po pameti. I nikad neće biti drukčiji.

*
… tajna se duže pamti nego jasna istina.

*
Čovjek se navikne na svaki smrad.

*
Ja uvek kažem: neka nije gore.

*
Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.

*
Ništa im ne zameram, pa ni to što mi nisu uspjeli ostaviti čak ni uspomene.

*
Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav.

*
Sve čemer, sirotinja, glad, nesreće… A zašto je tako? Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli, što nas je bog obilježio. Ili što nas nesreće neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas.Zar je onda čuda što se uvijamo, krijemo, lažemo, mislimo samo nadanašnji dan i samo na sebe, svoju sreću vidimo u tuđoj nesreći. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni.

*
Zar lukavstvo može zamijeniti znanje? — Iskusan čovjek bi upitao: zar znanje može zamijeniti lukavstvo? — Lukavstvo je nepošteno. — Nije uvek ni nepošteno. Zato što je neophodno. Neko to zove mudrošću. — Šta bi ti savjetovao čovjeku kome želis dobro? — Da se svojim mišljenjem ne izdvaja među ljudima s kojima živi. Zato što će se onemogućiti prije nego što išta učini. — Drugi moj savjet čovjeku kome želim dobro bio bi: ne govori uvijek ono što misliš.

*
Najmanja je mogućnost da pogriješim ako budem ćutao.

*
Lijepa riječ je kao lijepo stablo, korijen mu je duboko u zemlji, a grane se pod nebo uzdižu.

*
 Kunem se vremenom, koje je početak i završetak svega, da je svako uvijek na gubitku.

*
 Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovjek je još mlad da bi imao želja, a već star da ih ostvaruje.

*
 Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.

*
Život ovog naroda je glad, krv, muka; bijedno tavorenje na svojoj zemlji i besmisleno umiranje na tuđoj

*
Niko nikome ne može natovariti toliko muke na vrat koliko može čovjek sam sebi.

*
Boj se ovna, boj se govna, a kad ću živjeti?

*
Hoću da budem čovjek, borite se sa mnom ljudski.

 *
Tjerao sam glupu šalu, a istjerao gadnu zbilju.

*
Bez hljeba narod može ostati, bez vlasti neće.

*
Ništa ne mogu učiniti, ali mislim. Toliko mogu.

*
Kada prodaješ, sve je jevtino, kada kupuješ, sve je skupo.

*
Volim ljude, ali ne znam šta ću s njima.

четвртак, 22. април 2010.

Slučaj Zvonačka Banja - Nemir hotela „Mir“

Nekada, ne tako davno, iza sedam brda i sedam gora, u podnožju planine i zagrljaju stena,  na dodiru dveju reka i tri opština živeo je hotel zvani „Mir“. Imao je tri bazena, mnogo gostiju i još više potencijala. A onda, onda je došao zli vuk i pomislio da su tri bazena zapravo tri praseta, pa je duvao i puhao i srušio (nam) hotel.

Da je život bajka, ovako bi ukratko izgledala priča o hotelu „Mir“ u Zvonačkoj Banji. Život nije bajka, ali to ipak nije zasmetalo zlom vuku u njegovim namerama. Nekada najposećenija i najatraktivnija turistička lokacija jugoistočne Srbije, Zvonačka Banja, danas izgleda kao poprište ratnog sukoba, kao da je tuda prošao neki uragan, kao, što neko reče, enterijer za snimanje horor filmova!

Zvonačka Banja se nalazi na tromedji opština Dimitrovgrad, Pirot i Babušnica, na oko 95km istočno od Niša. Idući magistralnim putem ka Bugarskoj granici, negde na pola puta od Pirota ka Dimitrovgradu, skreće se ka selu Sukovo, neposredno pre mosta preko reke Jerme. Ne baš sjanim putem, ali sjajnim krajolikom, prolazi se pored nekoliko sela, kroz prelep kanjon reke Jerme, pored Poganovskog manastira iz 14. veka, i stiže do Zvonačke Banje, na obroncima Vlaške planine.

Smeštena na 680m nadmorske visine, sa izvorom pitke, lekovite mineralne vode čija temperatura iznosi 28°C, Zvonačka Banja je bila lečilište još u doba Rimljana, o čemu svedoče i pronadjeni ostaci rimskih termi. Prvi bazen, koji je akumulirao toplu vodu, iskopan je 1903. Tu su žene topile svoje kudelje, a oni koji su bolovali od reume i išijasa potapali noge. Desetak godina kasnije je izgrađen sabirni rezervoar za vodu, a od njega je do bazena sproveden odvodni kanal dužine 50 m. Izgradnja prvih objekata je započela tek 1927. godine.

Sam hotel „Mir“ je gradjen u periodu od 1979. do 1983. , a sa radom je počeo tek 1987.  Hotel je gradjen sa kaskadama, na izrazito brdovitom terenu, po uzoru na poznati hotel "Srebrna krila" na Floridi. Lekovita banjska voda veoma blagotvorno deluje na nervni sistem, pa je bila pravi raj za sve one koji boluju od takozvanih menadžerskih bolesti, izazvanih svakodnevnim stresom. U sklopu hotela postojao je kompletan medicinski blok sa svim potrebnim aparatima i medicinskim osobljem. Hotel je posedovao jedan zatvoreni i dva otvorena bazena sa banjskom vodom za koju se, na osnovu njenih osobina, pretpostavlja da izvire na nekih 600 m dubine.

Nasuprot hotelu, na nadmorskoj visini od 1032 m, nalazi se prelepi greben Asenovo kale, za koji su vezane mnoge legende iz doba turaka. To je i jedino mesto u Srbiji gde se može videti gnezdo surog orla. Na najvišoj koti, iznad sela Jesenov Del, nalazi se crveni, dreveni krst, a podnožjem planinskih obronaka protiče reka Blatašnica, koja se nedaleko odatle uliva u reku Jermu. Ceo kraj pruža neverovatne mogućnosti za odmor, lov, ribolov i planinarenje.

 
A onda, onda je došao zli vuk...


Vlasnik hotela, UTP „Srbija“ iz Pirota, izdalo je u zakup pre pet godina ovaj hotel na dve godine Radosavu Zdravkoviću, vlasniku preduzeća „Hram Teodora Kecman”.  Pod opravdanjem da želi da temeljno renovira hotel, Radosav-zli-vuk-Zdravković je 2006. započeo temeljnu dekonstrukciju hotela. Poskidao je sva vrata, prozore, demontirao radijatore i cevi od elektro, vodovodnih, grejnih i ventilacionih instalacija i sa pratećim inventarom ih kasnije prodavao kao sekundarne sirovine. On je čak i s hotela uklonio delove spoljnih zidova, porušio ograde terasa, pregradne zidove, skinuo krov... Prodao je i pumpu koja je ovaj kraj snabdevala čistom izvorskom vodom.

Sada bivši zakupac tvrdi da je pokušavao da sanira i rekonstruiše oštećenja nastala zbog klizišta, te da je morao sam da olakša hotel za 10.000 tona. Po njegovom mišljenju, on je ustvari činio dobro delo. Zbog takvih dobročinitelja na raznim polima smo uostalom mi danas i stigli tu gde jesmo!

Hotel ne radi od 2007. godine. Već nekoliko godina se u celoj Zvonačkoj Banji ne oseća nikakav mir! Veliki broj lokalnog stanovništva radio je u hotelu ili se izdržavao od trgovine i izdavanja vikendica. Danas, sve izgleda pusto, turista namernika nema, a jedini stalni gost hotela je vetar. Sela koja gravitiraju ka Zvonačkoj banji polako odumiru, jer je taj hotel bio jedina nit koja je mlade ljude još držala u tom kraju.

Cela priča čeka svoj sudski epilog, ali, bez obzira na njegov ishod, još dugo će se ovde prepričavati bajka o zlom vuku!

P.S. Jako zanimljivu putopisnu reportažu o Zvonačkoj Banji pogledajte i na ovom blogu
Dodatne fotografije možete videti i na Fejsbuk grupi "Hotel Mir - nekad i sad"

недеља, 18. април 2010.

Milina nemila sudbina i druge priče!

Znam, svi ste već čuli! Prošle nedelje je u Beogradu pronadjen pas kome je neki umobolni manijak odsekao sve četiri šape! Priča je potresna i kada se čuje prvi put, a tek ako se u samo dve nedelje čuju dve gotovo identične priče! Naime, samo dve nedelje pre ovog dogadjaja, u Bugarskoj se desilo nešto gotovo identično. Petogodišnjoj kuji koja se zove Mima (čak su im i imena gotovo ista!) neko je odsekao sve četiri noge!!

Copy/Paste priča 1

Sličnost izmedju ove dve priče je gotovo zastrašujuća. Pogledajte i sami iz sledećeg:

Javnost Bugarske/Srbije bila je šokirana kada je početkom/sredinom aprila pronadjena osakaćena kuja. Petogodišnja/jednogodišnja kuja se zove Mima/Mila pronadjena je u jako lošem stanju, jer je zbog povrede ostala bez dosta krvi, sa upalom kostiju i dehidrirala. Pretpostavlja se da joj je neko noge sve četiri noge/šape odsekao sekirom. Razlozi i motivi za ovakvo zverstvo teško se mogu shvatiti. Zahvaljujući brzoj intervenciji veterinara, život psa nije više direktno ugrožen, ali je dalja sudbina psa za sada neizvesna.
Na Facebook-u je još istog dana otvoreno nekoliko grupa kojima se osudjuje ovakav zverski čin i traži oštra kazna za počinioca(ce), a broj orogčenih gradjana Buuragske/Srbije raste iz minuta u minut. 

Nasilje nad životinjama danas, radja nasilje nad ljudima sutra.
(A sutra je neverovatno blizu!)

***

Znam, svi ste čuli! Prošle nedelje je u incidentu na polufinalnoj utakmici izmedju Partizana i Vojvodine jedan novinar pogodjen bakljom u glavu! Priča je strašna i kada se čuje prvi put, a tek ako se u samo dva dana čuju dve gotovo identične priče! Naime, samo dan ranije, na prvoj polufinalnoj utakmici izmedju Zvezde i OFK Beograda jedan navijač pogodjen je iz pištoljau stomak! Ovoga puta priču ne moramo da „uvozimo“ iz inostranstva!!

Copy/Paste priča 2

Sličnost izmedju ove dve priče je gotovo zastrašujuća. Pogledajte i sami iz sledećeg:

Na prvoj/drugoj polufinalnoj utakmici Kupa Srbije između Crvene zvezde i OFK Beograda/Partizana i Vojvodine došlo je do ozbiljnog incidenta. Naime, jedan navijač/novinar ozbiljno je povredjen kada je na njega za sada nepoznati navijač pucao iz pištolja/bacio upaljenu baklju! Povredjeni navijač/novinar je pogodjen u stimak/glavu i brzo je prevezen u Urgentni centar gde mu je ukazana lekarska pomoć. On je za sada van životne pasnosti. Policija je preduzela sve neophodne korake za identifikovanje i hapšenje odgovornih lica, kao i za utvrdjivanje orgovornosti organizatora i redarske službe.
Nažalost, odavno su na tribinama fudbalskih stadiona sport i privrženost klubu nekom čudnom logikom zamenjeni nasiljem i bezumljem!

***
scena iz serije "Zona Sumraka"

Postoji peta dimenzija, iza onog objašnjivog normalnom čoveku. Ta dimenzija je prostrana kao svemir i beskonačna kao večnost. To je prostor izmedju svetlosti i senke, izmedju nauke i sujeverja, prostor koji se nalazi izmedju ambisa ljudske gluposti, ljudskog straha i nevoljnosti da se nešto preduzme. To je dimenzija bezumlja. To je oblast koju zovemo Zona Sumraka Ljudskog Uma!

понедељак, 12. април 2010.

Preživljavanje nije lak posao!

Snaći se i preživeti u današnje vreme uopšte nije lako! Ljudi su primorani da rade svašta, pa i da svoj hleb (bukvalno ili ne) traže po kontejnerima.


Ponekad su, čak i za takve poslove, potrebne superherojske moći!



P.S. Ove slike je, na ulicama Niša, slikao moj drug Zlatibor Stanković!

среда, 07. април 2010.

Italija zakonom reguluše ugradnju silikona!

Vest glasi: Italijansko pravosudje zabranilo je vršenje estetskog hiruškog zahvata na grudima (čitaj:ugradju silikona) devojkama mladjim od 18 godina! Ova mera je usledila nakon istraživanja koje je pokazlo da se u toj zemlji za samo godinu dana više od 10.000 tinejdžerki podvrglo ovom hiruškom zahvatu. Što je možda najtragičnije, većina ovih devojaka je ovu operaciju dobilo kao „poklon“ od svojih roditelja!!!
Podaci Medjunarodnog Udruženja Estetskih Plastičnih Hirurga (ISAPS) pokazuju da je povećanje grudi ubedljivo najzastupljenija plastična operacija u svetu, nakon koje sledi liposukcija. U Italiji oblast plastične hirurgije nije zakonski adekvatno regulisana, pa ne postoji sistem kontrole rada plastičnih hirurga. Veliki broj ovih hirurga čak nema ni potrebne kvalifikacije, što situaciju čini još gorom, pa je ovakva mera bila neophodna. 

Po podacima Udruženja plastičnih hirurga Italije, u toj zemlji se godišnje izvrši 85.000 korektivnih zahvata na grudima, od kojih tek 30% imaju medicinsko opravdanje, dok je 70% čisto estetske prirode. Zbog toga je regulisanje ovog zahvata kod maloletnih devojaka potez koji treba pozdraviti.
Nedavno je Austrija, sledeći primere Nemačke i Francuske, zakonski zabranila korišćenje solarijuma maloletnim licima, u cilju prevencije raka kože. 

U konkurenciji sa stečajima, genocidima, korupcijom i podelom javnih preduzeća, ovakve teme teško da se mogu izborti za svojih pet minuta u našem parlamentu, makar u skorije vreme!

Živeći u kulturi koja stvara idole sa tv ekrana i naslovnih strana, mladi ljudi žele da po svaku cenu slede „modu“, da budu u trendu, da liče na poznate ličnosti, ili bar da slede korak sa svojim vršnjacima. Ako im niko na vreme ne skrene pažnju na posledice koje takve težnje mogu imati po njihovo zdravlje, biće kasno i za njih i za nas!

петак, 02. април 2010.

Kuća - poso, poso - kuća! (ili slika zlog kapitalizma)

Ne znam da li ste do sada videli ovaj spot ili čuli pesmu, ali ako niste, jednostavno morate! Do sada nisam objavljivao nešto ovog tipa, ali na ovo nisam mogao da ostanem ravnodušan. U pitanju je spot za pesmu izvesnog Ekrema Jevrića, koji radi i radi u Njujorku. Namerno ne kažem "živi i radi", ali to će vam biti jasno nakon spota. Ne znam da li je ovaj čovek imao prilike da čuje sam sebe, ali, što je najgore, sama pesma zaista ima neku poentu i ukazuje na negativne strane zapadnjaćkog, materijalističkog načina života. Na svoj neobičan način, doduše, ali hej, to je Ekrem!!!


Podelite ovo

Related Posts with Thumbnails