Ingvar Kamprad, sedamnaestogodišnji mladić koji je živeo na farmi Elmtarid u švedskom seocetu Agunarid, odlučio je 1943. godine da od male prostorije, od jedva dva kvadratna metra, na svojoj farmi napravi poslovni prostor i započne da se bavi trgovinom. Odlučio je da svoju firmu nazove po inicijalima svog imena, prezimena, farme i sela u kome je živeo. A ti inicijali su glasili IKEA.
Kamprad je započeo svoj biznis kupujući olovke, novogodišnje čestitke, šibice, upaljače, čarape i slične proizvode na veliko. Te proizvode je prodavao meštanima po niskoj ceni, ali ipak sa dovoljno profita. Da bi još više uštedeo, Kamprad je svoju robu prevozio na kamionima koji su dostavljali mleko i tako nije posebno plaćao za transport. Uskoro je IKEA počela da dobro zarađuje. Godine 1945. Kamprad je u svoj posao uveo kataloge preko kojih se roba mogla naručivati i isporučivati poštom. IKEA je prodajom nameštaja počela da se bavi 1947., a kako je do 1951. prodaja namaeštaja toliko porasla, Kampard je odlučio da prekine sa nabavkom i prodajom svih drugih proizvoda i fokusira se na prodaju nameštaja koji je imao stila, ali ujedno i bio jeftin.
Iste godine izašao je prvi IKEA-in katalog nameštaja, a 1953. je otvorena prva radnja za prodaju nameštaja u Almhultu u Švedskoj. Otvaranje izložbenog prostora je bila velika prekretnica u razvoju IKEA-e, jer su kupci sada mogli da uživo vide sav nameštaj pre nego ga naruče. Imajući mogućnost da posete izložbeni salon, kupci su mogli na licu mesta da sagledaju tri ciljane dimenzije proizvoda, a to su funkcionalnost, kvalitet i niska cena, pre nego donesu odluku o kupovini.
Godine 1956. IKEA je lansirala svoj nauspešniji proizvod – nameštaj na rasklapanje! Ipak, takva vrsta nameštaja je otkrivena sasvim slučajno. Jednom prilikom je radnik IKEA-e Žils Lundgren primetio da bi veliki drveni sto mogao da stane u automobile kada bi mogle da mu se skinu noge. Svoje zapaženje je stavio u delo, i tako je nastao nameštaj koji može da se rasklapa i ponovo sklapa uz pomoć nekoliko šrafova i zavrtnja. Lundgren je kasnije osnovao ceo dizajnerski tim koji se bavio takvom linijom nameštaja, pa su tako globalno najprodavaniji IKEA-ini proizvodi: polica za knjige nazvana Bili i sofa nazvana Klipan. Ova tehnologija je IKEA-i dala dvostruku prednost u odnosu na konkurenciju: nameštaj je bio lakši za transport i kompaniji i kupcima, a takođe smanjeni su troškovi montaže nekih delova nameštaja, jer su to kupci sada mogli sami, sledeći uputstva koja bi dobili uz proizvod.
IKEA je bila poznata po svom savremenom, a ipak priuštivom nameštaju čak i dvadeset godina nakon što je Kamprad napustio kompaniju. Njegova vizija i ideje bili su duboko ukorenjeni u kulturu IKEA-e. Kampardovi skromni počeci utkali su u IKEA-inu kulturu poštovanje prema novcu i inovativnosti. Kamprad je bio poznat po svojim ’škrtim’ navikama. Uvek je leteo ekonomskom klasom, na posao je išao metroom, vozio je polovan, deset godina star Volvo i izbegavao markirana odela. Ovakav stav je prenosio na svoje radnike, koji su se trudili da svako parče materijala iskoriste, da se uštedi na svakom koraku gde je to moguće. Takav stav je doprineo činjenici da IKEA ima estetski dizajnirane, a ipak jeftine proizvode, što je i danas prepoznatljiva karakteristika IKEA-e i njen brend.
IKEA-ini prodajni prostori su uglavnom locirani van urbanih sredina, izolovani od drugih radnji, kako bi IKEA stvorila potpun ugođaj kupovine za svoje kupce. Plavo-žuti prodajni prostori zauzimaju ogromnu površinu i imaju preko 7.000 različitih proizvoda, od kuhinja do svećnjaka. IKEA se trudi da što više olakša kupovinu svojim mušterijama. Na primer, odmah po ulasku u IKEA-in prostor, sa desne strane postoji igraonica za decu sa velikim izborom bezbednih igračaka, dečji bioskop, restoran. Prodajni prostori su okruglog oblika, kako bi kupci imali uvid u sve sekcije radnje.
Njihova politika je politika oprezne ekspanzije. Godine 1992. IKEA je imala pet prodajnih prostora u Velikoj Britaniji; do 2000. imali su deset, sa planovima da otvore još dvadeset. Oni prvo uspešno prodru na tržište jednog regiona, pa se tek onda šire na sledeći region. Čelnici kompanije su odlučili da je došlo vreme da se ona proširi i na tržište Srbije i priča o tome dugo kruži, ali mrežu IKEA prodajnih objekata u Srbiji još uvek očekujemo.
Sudeći po IKEA-i, ciljna grupa kompanije su ljudi srednje klase koji dele većinu kupovnih navika na globalnom nivou. IKEA-ina polica za knjige Bili, stočić Lek i Ivar sistem za skladištenje su jednako prodavani u celom svetu. Uprkos ovim sličnostima, IKEA je shvatila da mora da lokalizuje neke svoje proizvode, kako bi ojačala prisustvo na globalnom tržištu. IKEA-ina marketinška kampanja se bazira na jedinstvenim uslovima tržišta i kulturološkim osobenostima svake zemlje. Tako je na primer kompanija 2005-e godine za tržište Kine proizvela 250.000 plastičnih podmetača sa motivom pevca, kako bi se priključila proslavi godine pevca u Kini.
Uspeh IKEA-e je zaista impresivan. Za četiri decenije ona je prerasla iz jedne obične radnje u Švedskoj u jedan od najuspešnijih internacionalnih maloprodajnih lanaca u svetu. Prva radnja van Skandinavije otvorena je u Švajcarskoj 1973. Od tada je IKEA otvorila preko sedamdeset radnji širom Evrope i proširila se na dvadeset devet zemalja sa sto pedeset osam radnji na četiri kontinenta. To je danas najveća svetska maloprodaja nameštaja. Njen jasan, jednostavan dizajn je postao moderan širom sveta, čineći je jednom od retkih maloprodaja čiji se proizvodi prodaju nezavisno od nacionalnih granica.
Нема коментара:
Постави коментар