PARADOKSIJA: Zašto su muškarci prestali da nose štikle?

One su lepe, provokativne, seksi, ali ih ni najveći poborici ne mogu nazvati praktičnim. One su već generacijama simbol ženstvenosti i glamura, i možda će zvučati čudno, ali visoke potpetice (a.k.a štikle) su nekada bile neizostavni deo muške garderobe.

Da bi se hodalo u njima, potrebna je dobra kondicija, udobnost im nije vrlina, treba ih izbegavati kada idete u dužu šetnju, kada vozite, hodate po travi, ledu ili neravnim ulicama. Zapravo, kada bolje razmislite, visoke potpetice kao da i nisu napravljene za hodanje!

Zapravo, i nisu!

Verovatno niste znali da su štikle, naravno ne ovakve kakvim ih danas znamo, vekovima nošene na Bliskom istoku kao obuća za jahanje! Naime, u nekadašnjoj Persiji (današnjem Iranu) jahanje je bio veoma važna veština za svakog vojnika. Kako bi preciznije gađali lukom i strelom za vreme jahanja, vojnici su morali da ustanu, kako bi amortizovali pokrete konja. Da im noge ne bi skliznule iz uzengija, obuća je imala neku vrstu štikle na peti.

Muška cipela iz 17.veka, Persija

Persija je krajem XVI veka imala najveću konjicu na svetu, a njen vladar Šah Abas I je hteo da se poveže sa zapadnim vladarima, kako bi izdejstvovao pomoć u borbi protiv Otomanskog carstva. Kako su persijski diplomatski predstavnici krenuli da obilaze dvorove evropskih vladara, tako je počeo da raste i interes za persijsku kulturu, običaje, pa i odeću. Najveći utisak na evropske aristokrate definitivno su ostavile persijske cipele sa višim petama, pa su ih oni brzo usvojili, želeći da svom odevanju dodaju novu crtu muževnosti. Ovaj trend se, iz nekog razloga, ubrzo preneo i na niže slojeve društva, pa je aristokratija odgovorila povećanjem visine štikle i – visoke potpetice su bile rođene!

Izgled muške cipele na zapadu, 17/18.vek

Zanima me samo kako je izgledalo hodati u štiklama po ulicama u XVII veku! Ali, setimo se one stare – status se ponajviše i ponajlaše pokazuje kroz nepraktične stvari! Uostalom, ni odeća aristokrata u tom periodu nije bila ništa udobnija i konfornija. Štikle i đon su po pravilu bili crvene boje.

Visoke potpetice su svakako bile dobrodošle velikom vladaru, Luju XIV, koji je svojim 163cm visine uspeo da doda još desetak centimetara kada obuje štikle. Moda se ubrzo proširila i u Britaniju, pa kralj Čarls II na portretu povodom njegovog ustoličenja iz 1661. nosi nosi ogromne, crvene, francuske potpetice, iako je bio visok 185cm. Desetak godina kasnije, Luj XIV je postao toliko ljubomoran na svoje štikle, da je izdao dekret kojim se zabranjuje nošenje crvenih štikli svima koji nisu deo njegove dvorske svite.

Portret Luja XIV iz 1701., sa njegovim "zaštitnim" znakom

Da je taj XVII vek bio čudno doba pokazuje i to da su negde 30-ih godina žene, iz nekog razloga, želele da izgledaju što muževnije, pa su počele da se šišaju na kratko, da stavljaju epolete na odeću, da puše lule i, pogađate, da nose štikle! Do kraja veka, štikle su se nosile kao uniseks obuća.

Dečija cipela iz 17.veka

A onda je, sa krajem veka došao i kraj ovom trendu. Muškarci su počeli da nose niže, robusije, četvrtaste štikle, dok su ženske bivale tanje, oblije i više. Vrhovi ženskih cipela su takođe bivali uži i oštriji, kako bi noga izgledala manja. Doba prosvetiteljstva je mnoge stvari, pa i odeću i obuću usmerilo ka praktičnosti, na uštrb pompe i glamura. Do sredine XVIII veka muškarci su prestali da nose obuću sa štiklama. Zanimljivo je da su nakon Fransucke buržuaske revolucije i žene gotovo prestale da nose visoke potpetice.

Ipak, potpetice su preživele i počele su da vraćaju stari i grade novi ugled negde sredinom XIX veka. Naravno, ovoga puta samo kod pripadnica lepšeg pola (uglavnom)!