субота, 21. новембар 2009.

Izgubljeni putokazi!

Vikend je, vreme da se malo odmorimo od tema svakodnevice. Recimo, uz nekoliko kraćih pesama. Ni one nas doduše ne odvode dalje od sveta realnosti, naprotiv, možda i surovije ukazuju na njega, ali je poezija tu da u nama probudi neke stvari i osećanja koja su obično uspavana. Da li će, znaće svako za sebe, i svako u sebi!


IZGUBLJENI PUTOKAZI

Pitaju nas gde
treba da idu.

Mi im kažemo
-pa nastavimo da
tražimo svoj put.

_______________________

RAZLOG

Svuda oko nas
cveta cveće

Kako i ne bi
kad smo svi
postali đubre.
______________________


TRN

Boli me rana
zbog trna u njoj

Vreme je prošlo
I izvadilo trn

Sada me rana
boli za trnom.
____________________

ostale pesme na blogu:
Paradoksija
Plima i Oseka
Noćas

4 коментара:

  1. ...i trn nam moze nedostajati,ako postane deo nas...
    Dopadaju mi se tvoje pesme

    ОдговориИзбриши
  2. "Trn" je najbolja. Od prikazanih, naravno:)

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala na lepim komentarima i interesovanju za poeziju. Biće toga još, nadam se na zajedničko zadovoljstvo!

    ОдговориИзбриши
  4. Skoro pa haiku! kažem to kao laik za haiku poetry:)
    Razmišljao o tome da pišeš haiku? Tu, koliko znam, postoje neka pravila u pisanju?

    ОдговориИзбриши