NIFEST IS OVER! LONG LIVE NIFEST!

-Jesi živ? Jesi se umorio? – pitao sam ga.

-U redu je, pa to je moj posao! – sa osmehom mi je odgovorio Roberto Rekjoni, strip scenarista i glavni urednik serijala Dilan Dog, nakon gotovo tri sata neprekidnog crtanja i potpisivanja stripova nepresušnoj koloni fanova koji su posetili prvi niški festival stripa NIFEST!

-Idem na cigaretu, pa se vraćam, možda dođe još neko! – dodao je. Par štandova dalje, Đovani Fregijeri, jedan od najboljih i najpoznatijih crtača Dilana Doga i dalje je strpljivo crtao i potpisivao svoje radove. Halom niškog Sajmišta šetali su, crtali ili potpisivali crteže i najveća imena srpske strip scene, poput Darka Perovića, Vladimira Krstića Lacija, Alekse Gajića, Aleksandra Sotirovskog... Ako je neko od njih i bio odsutan u datom trenutku, bilo je to sa dobrim razlogom- ili je gostovao na nekoj lokalnoj televiziji, ili držao predavanje deci u nekoj od osnovnih škola, ili imao promociju nekog strip izdanja.

Bila je to već subota, pretposlednji dan festivala, par sati nakon što je specijalni žiri dodelio i zvanične nagrade festivala. Izdavačka kuća „Darkwood“ okitila se Priznanjem za najbolju izdavačku kuću, „Čarobna knjiga“ Priznanjem za najbolju ediciju „Princ Valijant“, „Arkona“ Priznanjem za najbolje pojedinačno izdanje „Natan Never“, a „Sergio Bonelli Editore“ Specijalnim Priznanjem za doprinos devetoj umetnosti.

Niško sajmište za vreme Nifesta

Delovalo je nestvarno, ali je prostor Niškog sajmišta tih dana zaista bio minijaturna verzija ComicCona. Brojni strip crtači, teoretičari, izdavači, fanovi, radoznali posetioci, novinari, predstavnici firmi i lokalne samouprave tiskali su se od 24. do 27. aprila prostorom sajmišta, ali i na još nekoliko lokacija po gradu, gde su bile postavljene atraktivne izložbe, držana predavanja i radionice...

Priča o Dilanu Dogu: Razgovori u Krejven Roudu 7

Nisam stigao da ispratim sve. Zapravo, nisam stigao da ispratim veći deo programa. Ali samo zato što sam bio domaćin specijalnim gostima iz Italije, gospodinu Rekjoniju (Call me Robe, please – rekao mi je još prvog dana), gospodinu Fregijeriju (No, no, no, Giovanni, please), Đanfilipu Zangli, strastvenom ljubitelju i kolekcionaru Dilana Doga i Sari Seleti, Đovanijevoj saradnici. Gotovo pet dana u ovom društvu nešto je o čemu ljubitelji stripa, pogotovo Dilana Doga, neprestano sanjaju. Mala trema i oprez zbog razgovora i druženja sa ipak VIP ličnostima iz sveta stripa, nestali su već nakon prvog susreta. Dosadašnje iskustvo je pokazivalo da ovakvi gosti, još u poseti nekom tamo Nišu, u nekoj tamo Srbiji, znaju da budu arogantni, puni sebe, da ne spuštaju nos niže od vrha horizonta. Čine to i mnogi iz same te Srbije, pa što ne bi i stranci. Ali praksa nas je ovoga puta demantovala. Neočekivano prijatni ljudi, prizemni, druželjubivi, duhoviti, bez bilo kakvih posebnih zahteva, pravi profesionalci, maksimalno posvećeni poslu koji najiskrenije vole i kome pružaju sve – eto, to je (deo) mog utiska o njima nakon ovih dana.

Sa jedne od tribina...

O svom poslu, crtačkom iskustvu, usponima i padovima pričali su na tribinama u prepunoj sali press centra Sajmišta, pričali i sa studentima na Fakultetu umetnosti, pričali sa mališanima u osnovnim školama... Stekli su velike simpatije i pobrali gromke aplauze, jer je bilo očigledno na svakom koraku da nisu došli da „glume face“, već da daju sve od sebe ljubiteljima stripa. Obišli su centar grada, peli se iznad kapija tvrđave, posetili Ćele kulu... Oduševili se našom gostoprimljivošću, hranom, lepotom devojaka... Obećali da će sigurno doći opet, da će svima preneti utiske i reči hvale...

Strip radionica u OŠ Stefan Nemanja

Imali smo čast da ekskluzivno vidimo gotove table nekih budućih strip izdanja, čujemo ideje za nove priče, saznamo kako će izgledati prva priča „o reformisanom Dilanu“ koja će tek na jesen biti objavljena u Italiji, za neku godinu kod nas... I da, inspektor Blok definitvno ide u penziju, ali dobija svoj spin-off serijal. Dilan će biti na novim iskušenjima, posle kojih će, verujemo, postati onaj stari, pravi, koga smo i zavoleli... Filma o njemu ipak neće biti! Bar ne pravog, doslednog, italijanskog. Ne zato što oni ne bi, već zato što je Sklavi, zagazivši u godine, uz pomoć ne tako vičnog advokata, sva prava na ekranizaciju Dilana Doga dao Amerikancima na dugi, dugi period. A videli smo na šta liči njihova vizija Dilana Doga – ni na šta! (Americano bastardo! – uzviknu jedan mali, veliki fan Dilana Doga na tribini). Saznali smo još mnogo toga, ali, uostalom, trebalo je da dođete, ako ste bili u prilici, pa da i sami čujete! 

Roberto Rekjoni i Đovani Fregijeri na kapiji Tvrđave

Rob, Đovani, Fil i Sara su otišli zadovoljni, puni utisaka, puni srpskih izdanja stripova, puni poklona... Rekjoni je već po dolasku u Italiju kao kaver fotografiju na fb profilu postavio svoju ilustraciju Ćele kule, koju je nacrtao odmah nakon posete (psssst...i usput rekao da Ćele kula zaslužuje svoju stripsku priču). 

Utisci nakon posete Ćele kuli

Slikao je i brojne fotografije, a pred sam polazak i znak u restoranu „Dozvoljeno pušenje“.

-Ovoga kod nema, niko mi neće verovati! – dobacio je u šali ovaj strastveni pušač.

I mi sređujemo brojne fotografije, sređujemo utiske... Kao što reče jedan od izdavača na polasku: Hvala vam! Došli smo sa malim očekivanjima, odlazimo sa velikim utiskom!

Bilo je i izdavača koji su na festivalski poziv samo odmahnuli rukom. Među njima i neki od najpopularnijih. Njima nemam šta da kažem! Ostalima reči (po)hvale!

(Po)hvala striparnici Južni Darkwood, (po)hvala izdavačkoj kući Darwood, Udruženju ljubitelja stripa Branko Plavšić, opštini Pantelej, Tržnici Niš,... izdavačima, volonterima, posetiocima... bio je ovo smeo eksperiment... Uspešan! Pokazalo se da je strip scena (u Nišu) živa, da ima budućnost... Nadajmo se da će NIFEST postati tradicionalni festival...

NIFEST JE GOTOV! ŽIVEO NIFEST!

P.S. Dodatne informacije i još fotografija možete naći na FB stranici festivala, kao i na sajtu www.nifest.com

Marjan Milanov