Najveća noć u Holivudu označiće i ovoga puta najbolja filmska ostvarenja iz prethodne kalendarske godine. Makar po mišljenju članova američke Akademije filmske umetnosti i nauke. Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!
The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Te godine istorija je započeta u prisustvu svega 270 zvanica i uz ulaznice po ceni od pet dolara. Američka Akademija danas ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.
Statua
Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!
Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.
Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.
Dodela
Glavne nagrade se dodeljuju u direktnom tv prenosu, februara ili marta naredne kalendarske godine, a šest nedelja nakon proglašenja nominacija. Više od pola veka ova ceremonija se odvijala krajem marta ili početkom aprila, ali je zbog lobiranja, perioda reklamiranja i drugih ometanja od 2004. period odlučivanja skraćen, a termin dodele ustaljen na kraj februara ili početak marta. Sam početak manifestacije se godinama pretvorio u svojevrsnu ekstravagancu, gde je gotovo postalo bitnije ko se s kim i u čemu prošetao crvenim tepihom, nego li ko je za šta nagradjen. Novine su pisale kako niko od anketiranih obožavalaca isperd 'Kodak teatra' nije pogledao ni jedan nominovani film, ali su svi došli da vide zvezde u tiptop izdanju. Ovo veče blještavila i glamura jedino je te vrste koje se prenosi uživo širom sveta. Dodele Emija, Gremija i Zlatnog globusa prenose se uživo samo na Istočnoj obali Amerike, dok se na Zapadu emituju u kasnijem terminu.
Dodela Oskara je prvi put emitovana na televiziji NBC 1953. Tv mreže NBC i ABC su se nekoliko puta smenjivale sa pravima za prenos. Od 1976. pravo na prenos ima ABC. Ugovor važi do 2014. Od 2002. ustaljeno je i mesto dodele, a to je kompleks pomenutog 'Kodak teatra' u Holivudu. Ceremonija dodele Oskara prvi put je viđena na televizorima u boji 1966. godine.
Kritika, kontraverza, zanimljivosti...
Nagrada Akademije (Oskar) često je kritikovan zbog nekih svojih odluka u prošlosti. Često i vrlo opravdano! Neki od filmova koji su dobili tu ipak prestižnu nagradu, ubrzo su zaboravljeni, i na njih se, kao na ostvarenja od značaja, gotovo niko i ne osvrće. S druge strane, neka filmska i glumačka ostvarenja koja se danas smatraju kultnim, nisu ni nominovana svojevremeno. Tako je „Gradjanin Kejn“, kojeg danas neki smatraju najboljim američkim filmom svih vremena, od 9 nominacija dobio jedino Oskara za Najbolji originalni scenario.
Česta zamerka je i da su glumci koji ostvaruju značajne role u žanru komedije u podredjenom položaju, jer takvi filmovi generalno retko prolaze.
Producentske kuće zadnjih godina (decenija) lobiraju za svoje filmove, pa nagrade znaju biti i deo uticaja i pogodbi, pre nego potvrda kvaliteta. Zanimljivo je da se od članova Akademije (koji učestvuju u glasanju) ne zahteva da pogledaju sve nominovane filmove (izuzetak su filmovi u kategorijama dokumentarnog i van-engleskog govornog područja) pre glasanja, pa glasovi često i jesu rezultat kampanja i lobiranja.
Ponekad nagrade budu dodeljene ne kao rezultat vrhunskog ostvarenja u domenu filmske umetnosti za prethodnu godinu, već, radije, za prethodne godine i uloge. Jedan primer je Džudi Denč koja je 1999. dobila Oskara za Najbolju sporednu glumicu u filmu 'Zaljubljeni Šekspir', u kome se pojavljuje ukupno 8 minuta. Prethodne godine nije joj dodeljena nagrada za Najbolju glavnu glumicu za 'Gospodju Braun'. Pre nekoliko godina dogodilo se nešto slično, kada je film Martina Skorsezea 'Dvostruka igra' dobio je četiri glavna Oskara i kada je proglašen filmom godine. Iako sasvim solidan, 'Dvostruka igra' je ipak samo film kojim se Holivud iskupio za više prilika kada Skorseze nije bio nagradjen za mnogo bolje filmove.
Iako nominovan pet puta, čuveni reditelj Alfred Hičkok nikada nije dobio Oskara za reziju.
Dodela Oskara na neki način pokazuje i evoluciju političke korektnosti i stava prema rasnom pitanju, ali i gej populaciji.
Iako bi dobitnici nagrada, u principu, trebalo da budu tajna do same dodele, 1930. godine se dogodio presedan kada su se dobitnici glumačkih nagrada Džordž Arlis i Norma Širer pojavili u medijima sa svojim trofejima dva dana pre ceremonije.
Ceremonija dodele je prvi put prenošena na radiju 1932. godine, kada je Volt Dizni dobio počasnog Oskara za kreiranje lika Mikija Mausa. Inače, Dizni drži rekord sa 64 nominacije, od kojih je osvojio 26.
Prvi film koji je osvojio sve glavne nagrade bio je “Dogodilo se jedne noći” 1935. godine.
Godine 1942. Bet Dejvis je podnela ostavku na funkciju predsednice Akademije, jer je odbijen njen predlog da se od prodaje ulaznica prikuplja novac za napore Britanaca u ratu, ali je već sledeće godine Holivud je dao svoj doprinos ratu time što je pristao da statue Oskara budu napravljene od plastike, kako bi se uštedelo na metalu, zbog oskudice istog u ratno vreme.
Kategorija za najbolji film van engleskog govornog područja uvedena je 1948. godine, a Oskar je otišao u Italiju (Shoe-Shine), koja i ima najviše (deset) osvojenih Oskara za film van engleskog govornog područja, iako rekord po broju nominacija drži Francuska – čak 30.
Holivud je u drugoj polovini 50-ih zakoračio u eru cenzure kada je 1957. Uvedeno pravilo da komunisti ne mogu da dobiju Oskara.
“Gospodar prstenova: Povratak kralja” postao prvi film u istoriji Oskara koji je osvojio nagrade u svim kategorijama u kojima je i nominovan.
Argo, Django, Paj, Linkoln, Jadnici i ostali nastaviće ove godine da pišu nove stranice u istoriji Holivuda i filma uopšte! I to jubilarno, 85. poglavlje istorije Oskara!
Нема коментара:
Постави коментар