Slučaj Zvonačka Banja - Nemir hotela „Mir“

Nekada, ne tako davno, iza sedam brda i sedam gora, u podnožju planine i zagrljaju stena,  na dodiru dveju reka i tri opština živeo je hotel zvani „Mir“. Imao je tri bazena, mnogo gostiju i još više potencijala. A onda, onda je došao zli vuk i pomislio da su tri bazena zapravo tri praseta, pa je duvao i puhao i srušio (nam) hotel.

Da je život bajka, ovako bi ukratko izgledala priča o hotelu „Mir“ u Zvonačkoj Banji. Život nije bajka, ali to ipak nije zasmetalo zlom vuku u njegovim namerama. Nekada najposećenija i najatraktivnija turistička lokacija jugoistočne Srbije, Zvonačka Banja, danas izgleda kao poprište ratnog sukoba, kao da je tuda prošao neki uragan, kao, što neko reče, enterijer za snimanje horor filmova!

Zvonačka Banja se nalazi na tromedji opština Dimitrovgrad, Pirot i Babušnica, na oko 95km istočno od Niša. Idući magistralnim putem ka Bugarskoj granici, negde na pola puta od Pirota ka Dimitrovgradu, skreće se ka selu Sukovo, neposredno pre mosta preko reke Jerme. Ne baš sjanim putem, ali sjajnim krajolikom, prolazi se pored nekoliko sela, kroz prelep kanjon reke Jerme, pored Poganovskog manastira iz 14. veka, i stiže do Zvonačke Banje, na obroncima Vlaške planine.

Smeštena na 680m nadmorske visine, sa izvorom pitke, lekovite mineralne vode čija temperatura iznosi 28°C, Zvonačka Banja je bila lečilište još u doba Rimljana, o čemu svedoče i pronadjeni ostaci rimskih termi. Prvi bazen, koji je akumulirao toplu vodu, iskopan je 1903. Tu su žene topile svoje kudelje, a oni koji su bolovali od reume i išijasa potapali noge. Desetak godina kasnije je izgrađen sabirni rezervoar za vodu, a od njega je do bazena sproveden odvodni kanal dužine 50 m. Izgradnja prvih objekata je započela tek 1927. godine.

Sam hotel „Mir“ je gradjen u periodu od 1979. do 1983. , a sa radom je počeo tek 1987.  Hotel je gradjen sa kaskadama, na izrazito brdovitom terenu, po uzoru na poznati hotel "Srebrna krila" na Floridi. Lekovita banjska voda veoma blagotvorno deluje na nervni sistem, pa je bila pravi raj za sve one koji boluju od takozvanih menadžerskih bolesti, izazvanih svakodnevnim stresom. U sklopu hotela postojao je kompletan medicinski blok sa svim potrebnim aparatima i medicinskim osobljem. Hotel je posedovao jedan zatvoreni i dva otvorena bazena sa banjskom vodom za koju se, na osnovu njenih osobina, pretpostavlja da izvire na nekih 600 m dubine.

Nasuprot hotelu, na nadmorskoj visini od 1032 m, nalazi se prelepi greben Asenovo kale, za koji su vezane mnoge legende iz doba turaka. To je i jedino mesto u Srbiji gde se može videti gnezdo surog orla. Na najvišoj koti, iznad sela Jesenov Del, nalazi se crveni, dreveni krst, a podnožjem planinskih obronaka protiče reka Blatašnica, koja se nedaleko odatle uliva u reku Jermu. Ceo kraj pruža neverovatne mogućnosti za odmor, lov, ribolov i planinarenje.

 

A onda, onda je došao zli vuk...

Vlasnik hotela, UTP „Srbija“ iz Pirota, izdalo je u zakup pre pet godina ovaj hotel na dve godine Radosavu Zdravkoviću, vlasniku preduzeća „Hram Teodora Kecman”.  Pod opravdanjem da želi da temeljno renovira hotel, Radosav-zli-vuk-Zdravković je 2006. započeo temeljnu dekonstrukciju hotela. Poskidao je sva vrata, prozore, demontirao radijatore i cevi od elektro, vodovodnih, grejnih i ventilacionih instalacija i sa pratećim inventarom ih kasnije prodavao kao sekundarne sirovine. On je čak i s hotela uklonio delove spoljnih zidova, porušio ograde terasa, pregradne zidove, skinuo krov... Prodao je i pumpu koja je ovaj kraj snabdevala čistom izvorskom vodom.

Sada bivši zakupac tvrdi da je pokušavao da sanira i rekonstruiše oštećenja nastala zbog klizišta, te da je morao sam da olakša hotel za 10.000 tona. Po njegovom mišljenju, on je ustvari činio dobro delo. Zbog takvih dobročinitelja na raznim polima smo uostalom mi danas i stigli tu gde jesmo!

Hotel ne radi od 2007. godine. Već nekoliko godina se u celoj Zvonačkoj Banji ne oseća nikakav mir! Veliki broj lokalnog stanovništva radio je u hotelu ili se izdržavao od trgovine i izdavanja vikendica. Danas, sve izgleda pusto, turista namernika nema, a jedini stalni gost hotela je vetar. Sela koja gravitiraju ka Zvonačkoj banji polako odumiru, jer je taj hotel bio jedina nit koja je mlade ljude još držala u tom kraju.

Cela priča čeka svoj sudski epilog, ali, bez obzira na njegov ishod, još dugo će se ovde prepričavati bajka o zlom vuku!

P.S. Jako zanimljivu putopisnu reportažu o Zvonačkoj Banji pogledajte i na ovom blogu. 

Dodatne fotografije možete videti i na Fejsbuk grupi "Hotel Mir - nekad i sad"