Dodela Oskara: istorijat, zanimljivosti, intrige...

Mala, zlatna statueta odavno je postala otporna na kritike bilo koje vrste. Odavno je njeno ime postalo sinonim za glamur, novac, slavu, prestiž. O nominovanim filmovima i glumcima priča se dugo, o dobitnicima i kontroverzama još duže. Neizostavne su i priče o haljinama, frizurama, šminkama. Ali, koliko zapravo znamo o nastanku, razvoju i istorijatu ove nagrade? Rekao bih, ne baš puno!

The Academy Award of Merit zvanični je naziv statue Oskara, koju Američka Akademija za Filmsku Umetnost dodeljuje od 1929. godine. Ova organizacija ima preko 6.000 članova (22% su glumci). Njihovi glasovi odlučuju o tome ko će u direktnom prenosu, praćen milijardama ljudi širom sveta, poneti kući zlatnu statuu.

Statua

Odakle naziv 'Oskar' nije baš najizvesnije! Naime, po nekim izvorima statua je tako prozvana nakon što je Beti Dejvis posvetila svom mužu Harmonu Oskaru Nelsonu. Drugi izvori tvrde da tadašnji izvršni sekretar Akademije Margaret Herik (1931.god) videvši statuu kazala kako je ona podseća na njenog ujka Oskara. Kolumnista Sidni Skolski, koji je prisustvovao ovom dogadjaju, kasnije je pisao kako su svi prisutni počeli da 'tepaju' statui Oskar. Niko doduše nije zabeležio ko je bio kum ujka Oskaru!

Bilo kako bilo, ime se zadržalo do dan-danas, a popularnosti nagrade svakako je doprinela i statua, koju retko ko neće prepoznati. Sama zlatna statua na crnom metalnom postolju visoka je 34cm i teška 3.85kg. Ona predstavlja viteza koji drži krstaški mač i stoji na rolni filma sa pet prečki, koje simbolizuju pet grana ove Akademije (glumce, pisce, reditelje, producente i tehničare). Izgled statue od njenog nastanka, ako izuzmemo male obline na postolju, nije se menjao. Proizvodjač R.S.Ovens iz Čikaga svake godine izlije otprilike pedesetak statua. Sve statue koje ne prodju stroge standarde kontrole se seku na pola i tope.
Nakon što je nekoliko statua Oskara prodato na aukcijama za milionske iznose, Akademija je od 1950-te obavezala dobitnike i njihove naslednike da statue ne mogu prodati nikom, a da ih prethodno ne ponude Akademiji po ceni od 1 dolara. Ukoliko se neko od dobitnika ne složi sa ovim uslovima, on zvanično dobija nagradu, ali statua ostaje u rukama Akademije.

Dodela

Glavne nagrade se dodeljuju u direktnom tv prenosu, februara ili marta naredne kalendarske godine, a šest nedelja nakon proglašenja nominacija. Više od pola veka ova ceremonija se odvijala krajem marta ili početkom aprila, ali je zbog lobiranja, perioda reklamiranja i drugih ometanja od 2004. period odlučivanja skraćen, a termin dodele ustaljen na kraj februara ili početak marta. Sam početak manifestacije se godinama pretvorio u svojevrsnu ekstravagancu, gde je gotovo postalo bitnije ko se s kim i u čemu prošetao crvenim tepihom, nego li ko je za šta nagradjen. Novine su pisale kako niko od anketiranih obožavalaca isperd 'Kodak teatra' nije pogledao ni jedan nominovani film, ali su svi došli da vide zvezde u tiptop izdanju. Ovo veče blještavila i glamura jedino je te vrste koje se prenosi uživo širom sveta. Dodele Emija, Gremija i Zlatnog globusa prenose se uživo samo na Istočnoj obali Amerike, dok se na Zapadu emituju u kasnijem terminu.
Dodela Oskara je prvi put emitovana na televiziji NBC 1953. Tv mreže NBC i ABC su se nekoliko puta smenjivale sa pravima za prenos. Od 1976. pravo na prenos ima ABC. Ugovor važi do 2014. Od 2002. ustaljeno je i mesto dodele, a to je kompleks pomenutog 'Kodak teatra' u Holivudu.

Kritike

Nagrada Akademije (Oskar) često je kritikovan zbog nekih svojih odluka u prošlosti. Često i vrlo opravdano! Neki od filmova koji su dobili tu ipak prestižnu nagradu, ubrzo su zaboravljeni, i na njih se, kao na ostvarenja od značaja, gotovo niko i ne osvrće. S druge strane, neka filmska i glumačka ostvarenja koja se danas smatraju kultnim, nisu ni nominovana svojevremeno. Tako je 'Gradjanin Kejn', kojeg danas neki smatraju najboljim američkim filmom svih vremena, od 9 nominacija dobio jedino Oskara za Najbolji originalni scenario.
Česta zamerka je i da su glumci koji ostvaruju značajne role u žanru komedije u podredjenom položaju, jer takvi filmovi generalno retko prolaze.
Producentske kuće zadnjih godina (decenija) lobiraju za svoje filmove, pa nagrade znaju biti i deo uticaja i pogodbi, pre nego potvrda kvaliteta. Zanimljivo je da se od članova Akademije (koji učestvuju u glasanju) ne zahteva da pogledaju sve nominovane filmove (izuzetak su filmovi u kategorijama dokumentarnog i van-engleskog govornog područja) pre glasanja, pa glasovi često i jesu rezultat kampanja i lobiranja.
Ponekad nagrade budu dodeljene ne kao rezultat vrhunskog ostvarenja u domenu filmske umetnosti za prethodnu godinu, već, radije, za prethodne godine i uloge. Jedan primer je Džudi Denč koja je 1999. dobila Oskara za Najbolju sporednu glumicu u filmu 'Zaljubljeni Šekspir', u kome se pojavljuje ukupno 8 minuta. Prethodne godine nije joj doeljena nagrada za Najbolju glavnu glumicu za 'Gospodju Braun'. Pre dve godine dogodilo se nešto slično, kada je film Martina Skorsezea 'Dvostruka igra' dobio je četiri glavna Oskara i kada proglašen je filmom godine. Iako sasvim solidan, 'Dvostruka igra' je ipak samo film kojim se Holivud iskupio za više prilika kada Skorseze nije bio nagradjen za mnogo bolje filmove. 

Ove godine, Oskara je po prvi put u istoriji dobila jedna rediteljka, Kathryn Bigelow, za film The Hurt Locker koji je po budžetu, zaradi i pompi bio daleko iza glavnih konkurenata, pre svega toliko pominjanog Avatara, ali ga to nije omelo da se nametne kao najbolje filmsko ostvarenje prošle godine. Ketrin je tek četvrta žena koja je nominovana za najbolju režiju, posle Line Wertmuller (Seven Beauties, 1976), Jane Campion (The Piano, 1993), i Sofie Coppole (Lost in Translation, 2003). Film Up (Do neba) prvi je animirani film nominovan u kategoriji za najbolji film još od 1991. i filma Lepotica i Zver. O ostalim detaljimae verovatno već sve znate...