Nobelova Nagrada: istorijat, zanimljivosti i druge priče!

„Nekada nisu postojale liste najvažnijih mislilaca, naučnika i pisaca sveta. Niti smo u te svrhe konsultovali Forbes, People ili The Time. Sve je bilo koncentrisano na samo nekoliko ličnosti. Na one koji su imali tu čast da dobiju Nobelovu nagradu, jer su nobelovci bili neka vrsta globalnih besmrtnika, retkih pripadnika onog najelitnijeg kruga umetnika i intelektualaca. Ni članstvo u Francuskoj akademiji, ni najveći tiraž objavljenih knjiga, ni bezbroj prevoda na sve jezike sveta, nikakvi počasni doktorati, popularnost, državne i univerzitetske počasti nisu mogli da zamene ili konkurišu onoj zlatnoj medalji sa likom Alfreda Nobela. Jednostavno, kada dobijete tu nagradu, ušli ste u istoriju, i to zauvek.“
                                                                                            Časopis The MEN, novembar 2008

TESTAMENT KOJI JE PROMENIO SVET

Tek par puta godišnje do nas iz medija dopru informacije o kandidatima za ili laureatima Nobelove nagrade. Ako se desi da se među tim imenima nađe i neka „kontroverzna“ ličnost, ili ličnost za koju smo iz nekog razloga „emotivno vezani“, kao što je prošle godine bio Marti Ahtisari, ili kao što je ove godine Barak Obama, onda će dodela privući malo više medijske pažnje, u šta smo i sami mogli da se uverimo prvo kada. su bili proglašeni laureati za ovu godinu, a onda i u toku jučerašnjeg i današnjeg dana, kada je uprkos aktuelnosti stupanja na snagu novog zakona o saobraćaju, prilično medijske paženje bilo posvećeno i  dodeli ovogodišnjih Nobelovih nagrada, a pogotovu dilemi da li je Barak Obama zasluženo dobio nagradu, ili ne! Situacija nije bila različita ni u svetskim medijima.

 

 

Ipak, obično, imena kao što su Žan Mari Gustav, Pol Krugman, Edmund Felps, Piter Doerti, San Su Ći,... ostaju poznata samo užem krugu ljudi, i rezervisana da budu upamćena od nekih budućih generacija, kada značaj njihovih dostignuća bude posmatran sa jasnije distance.
Da li je dovoljno da se veličina i značaj ove nagrade svedu na naše znanje da ta nagrada postoji, da je zadužbina Alfreda Nobela, da je on pronalazač dinamita (?), da je naš jedini nobelovac Ivo Andrić i da eventualno znamo da nabrojimo još po nekog nobelovca, kao što su Nils Bor, Marija Kiri, Ernest Hemingvej, Majka Tereza, ili Čerčil?

Pošto sam od onih koji misle da odgovor na ovo pitanje treba da bude negativan, želim ovde da se pozabavim pitanjima vezanim za Nobelovu nagradu koja nisu trenutna, ili dveno-političke prirode!

Nobelova Nagrada za početnike!

NOBELOVA NAGRADA je godišnja novčana nagrada koja se dodeljuje pojedincima i organizacijama za izuzetan doprinos iz oblasti fizike, hemije, fiziologije ili medicine, književnosti, ekonomije i za mir. To je najprestižnija internacionalna nagrada, ali, ujedno, ova nagrada je i jedna od najkontroverznijih. Nju je ustanovio švedski pronalažač Alfred Nobel u svom testamentu, ostavljajući skoro sve svoje bogatstvo u fond za nagrade. Prve Nobelove nagrade dodeljene su 10. decembra 1901., tačno pet godina nakon Nobelove smrti.
Do danas je nagradu dobilo oko 800 dobitnika. Nagrada za određenu oblast može se dodeliti pojedincu, mogu je podeliti najviše tri osobe, ili je može dobiti neka institucija ili organizacija. Može se desiti da se nagrada za neku oblast ne dodeli, ali nagrada mora biti dodeljena bar jednom u pet godina.
Novac predviđen za Nobelovu nagradu se deli na jednake delove za svaku oblast, i danas pojedinačna nagrada izosi oko 1.5 miliona dolara. Pored novčane nagrade, dobitnici dobijaju i zlatnu medalju i diplomu. Dobitnici Nobelove nagrade se nazivaju i Nobelovi laureati.
Nobelovu nagradu za fiziku, hemiju, književnost, mir i fiziologiju i medicinu dodeljuje kralj Švedske na svečanoj ceremoniji u Stokholmu, dok nagradu za mir dodeljuje kralj Norveške u Oslu, glavnom gradu Norveške.

ALFRED BERNARD NOBEL je bio čuveni švedski hemičar i pronalazač dinamita. Rođen je 1833. godine u Stokholmu, glavnom gradu Švedske. Imao je još tri brata. Sa devet godina se sa porodicom preselio u Rusiju, gde je njegov otac Imanuel imao fabriku podvodnih mina, koje je sam izumeo. Njegov otac je izumeo i šperploču. Alfreda su podučavali privatni učitelji, a njegove studije su obuhvatale hemiju i pet savremenih jezika. Zanimala ga je upotreba eksploziva u građevinarstvu. Po povratku u Švedsku, Alfred je proučavao eksploziv i sigurnu upotrebu nitroglicerina. Onda se 1865. dogodila eksplozija u njihovoj fabrici, u kojoj je pored nekoliko radnika poginuo i Alfredov najmlađi brat Emil. Nobel je 1867. uspeo da stabilizuje nitroglicerin dodavanjem posebne gline, i tako je nastao dinamit. Osim dinamita, Alfred Nobel je izumeo i sintetičku svilu, gumu i još 352 druga izuma. Po njemu je hemijski element nobelijum dobio ime. Nije se nikada ženio. Umro je 1896. od moždanog udara.

ZANIMLJIVI SVET NOBELA

• Godine 1888. francuske novine su greškom objavile vest o smrti Alfreda Nobela, osuđujući njegov izum dinamita i nazivajući ga ’trgovcem smrti’.  Nobel nije želeo da se o njemu tako priča nakon njegove smrti, pa je odlučio da najveći deo svog bogatstva stečenog prodajom oružja, ali i sa naftnih polja u Rusiji, ostavi u Fond za dodelu Nobelove nagrade. U testamentu je predvideo da će se nagrada dodeljivati jednom godišnje, iz pet oblasti, ljudima koji su dali najveći doprinos čovečanstvu, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
• Alfred Nobel je napisao svoj testament na pocepanom listu hartije u Švedskom Klubu u Parizu pred svedocima, jer nije verovao advokatima.
• Mahatma Gandi, čuveni borac protiv nasilja, čak pet puta je nominovan za Nobelovu nagradu za mir, ali je nikada nije dobio, pošto je ubijen 1948., dva dana pre zatvaranja nominacija. Te godine nagrada za mir nije dodeljena pa se pretpostavlja da je bila namenjena Gandiju.
• Samo 34 dobitnika Nobelove Nagrade su bile žene.
• Marija Kiri je jedina žena koja je dobilla dve Nobelove nagrade: jednu za fiziku i jednu za hemiju. Njena kćerka, Iren, takođe je dobila Nobelovu Nagradu.
• Ivo Andrić je jedini naš dobitnik Nobelove nagrade. Nagradu je dobio za književnost 1961., za roman ’Na Drini ćuprija’.
• Malo je nedostajalo da prvi naš Nobelovac zapravo bude Nikola Tesla. On je bio nominovan zajedno sa poznatim američkim istraživačem Tomasom Edisonom još davne 1915. godine. Međutim, kako se njih dvojica nisu trpeli i nisu hteli da zajedno prime nagradu, nominacija je povučena.
• U Nobelovom testamentu nije bila predviđena nagrada iz oblasti ekonomije. Centralna Švedska Banka (najstarija centralna banka na svetu) je 1968.godine, povodom 300 godina svog postojanja, ustanovila ovu nagradu u čast Alfreda Nobela. Ova nagrada se dodeljuje od 1969.godine, a novac za nju daje sama Banka.
• Najmlađi dobitnik Nobelove nagrade je Lorens Brag, koji je imao samo 25 godina kada je 1915. primio nagradu za fiziku zajedno sa svojim ocem.
• Najstariji dobitnik Nobelove nagrade je Leonid Harvic, koji je sa 90 godina dobio nagradu za ekonomiju 2007.
• Le Duk To iz Severnog Vijetnama dobio je 1973. Nobelovu nagradu za mir, jer je učestvovao u pregovorima za okončanje Vijetnamskog rata, ali je odbio da primi nagradu, jer je rat u tom trenutku još trajao. Francuski književnik Žan-Pol Sartr koji je bio nominovan 1964. za književnost, takođe je odbio da primi nagradu jer je odbijao sve službene nagrade.
• Čak četiri dobitnika bila su primorana da obiju nagradu zbog odluka svojih vlada. Adolf Hitler zabranio je tri nagrade (Ričard Kun, (1900-1967) za hemiju 1938., Adolf Fridrih Johan Butenand, (1903-1995) za hemiju 1939. i Gerhard Domagk, (1895-1964) za fiziologiju/medicinu), a Staljin jednu - Borisu Leonidoviču Pasternaku (1890-1960), za literaturu 1958., koju je ovaj prihvatio, ali je onda bio prisiljen da je odbije. Svi oni su kasnije primili diplome i medalje, ali ne i novčani iznos nagrade.
• Džordž Bernard Šo je svoju nagradu primio, ali je odbio njen novčani deo.
• Jedina osoba koja je samostalno dobila dve Nobelove nagrade bio je Linus Pauling, 1954. za hemiju, a 1962. za mir.
• Jozef Staljin, koji je umro kao diktator SSSR-a, dvaput je bio nominovan za Nobelovu nagradu zbog svoje uloge u II svetskom ratu.
• Alfred Nobel je celog života imao fobiju da bi mogao da bude živ sahranjen, pa je zato naložio da njegovu smrt ustanove najmanje dva ugledna lekara, a da zatim bude kremiran.

TEKST NOBELOVOG TESTAMENTA:

"Ja, dole potpisani Alfred Bernard Nobel, ovim, nakon podrobnog razmišljanja, izjavljujem svoju posljednju volju u pogledu imovine koju ću moći da ostavim u času svoje smrti...  Sve što preostaje od moga vlasništva i što se može realizovati da bude raspodjeljeno na sledeći način: Kapital, koji će izvršioci testamenta investirati u pouzdane obveznice, treba da stvori fond čija će kamata svake godine biti raspodjeljena onima koji su u protekloj godini iskazali najveću uslugu čovečanstvu. Pomenuta kamata će biti podeljena na pet jednakih delova koji će biti doznačeni kako sledi: Jedan deo daće se onom koji je postigao najveće otkriće na području fizike; jedan onome koji je izvršio najveće hemijsko otkriće, odnosno napredak, jedan deo onome koji je postigao najznačajnije otkriće na području fiziologije ili medicine; jedan onome čije je dostignuće na području književnosti bilo najizvrsnije u idealističkom smislu; i jedan deo onome koji je dao najviše doprisona bratimljenju naroda i ukidanju ili smanjenju oružanih snaga, kao i za podsticaj i razvitak mirovnih kongresa. Nagrade za fiziku i hemiju dodeljivaće Švedska Akademija Nauke; one za fiziološka i medicinska dostignuća Karolinski institut u Stokholmu (Carolinianum); one za istaknute domete na polju književnosti Švedska Akademija za Književnost. Nagrade za mir dodeljivaće odbor od pet članova koje bira Norveški Parlament (Storthing). Moja je izričita želja da se pri dodeljivanju nagrada neće uzimati u obzir nacionalna pripadnost kandidata, nego da nagradu dobiju oni najzaslužniji, bez obzira da li su Skandinavci ili ne.
...
Ovaj testament je odsada unapred jedini važeći dokument te poništava sve moje prethodne oporučene odredbe pod pretpostavkom da se neka od njih pojavi nakon moje smrti.
Konačno izjavljujem da je moja izričita želja i volja da se nakon moje smrti otvore moje žile kucavice, a kada to bude učinjeno i merodavni lekar ustanovi nedvosmisleno znakove da se život ugasio, da moje tijelo bude spaljeno u takozvanom krematorijumu."

Pariz, 27.Novembar 1895