Rezime: jednostavna, a jako dobra priča; uprkos malom budžetu, deluje tehnički impresivno; naizgled već vidjena radnja i poznati elementi u specifičnoj kombinaciji dali su jedan novi, originalni žanrovski dah svežine; naizgled površna priča daje jedan smisaoni komentar ljudskog stanja i ljudske prirode; konačno, vanzamaljci nisu sleteli iznad Amerike, nego iznad ...Afrike!
Recept: uzeti premise iz nekoliko proverenih i dokazanih žanrovskih ostvarenja; dodati originalne elemente koji mogu biti inspirisani ličnim iskustvom iz detinjstva; sve to mešati u smeru socijalne sf drame kojoj ne nedostaje ni akcija; igrane elemente ne rasplinjavati, već po oprobanom receptu uvesti kvazi-dokumentarne segmente; smesu oblikovati na osnovu kreatvnog potencijala nepoznatog reditelja i nepoznatih glumaca; mali budžet pravilno usmeriti na tehničko oblikovanje patišpanja i ostalih elemenata; sve to nafilovati u produkciji poznatog reditelja; servirati u svakoj prilici!
Rezultat: film koji su mnogi već svrstali u klasike sf žanra i proglasili ga za jedan od najboljih filmova godine, drugi su možda propustili da vide njegovu suštinu, pa kritiku usmeravaju na propuste u scenariju kojih nesumljivo ima, ali ne u takvoj meri da kvare film, treći pak u filmu vide promociju rasizma i pežorativan prikaz crnaca. Nigerijska Vlada je tim povodom ovaj film i zabranila. Pa kako ga ne pogledati?
Uskrativši Amerima zadovoljstvo da ponovo spasu svet od Armagedona, orgoman svemirski brod zbog kvara sleće u Južnu Afriku, tačnije, zastaje lebdeći iznad predgradja Johanesburga. Nakon prvobitne panike, njegovo prisustvo postaje rutina i deo svakodnevnog pejzaža, jer je brod nekoliko meseci nepomično lebdeo iznad grada. Onda Vlada odlučuje da pošalje specijalne jedinice koje penetriraju u brod i tamo zatiču stotine hiljada vanzemaljskih bića, dobroćudnih, ne baš inteligentnih i mahom iznurenih i bolesnih. Svi oni bivaju transportovani na zemlju i smešteni direktno ispod broda u ogradjenu Oblast 9 (District 9). Dvadeset godina kasnije, nakon što njihovo prisustvo u improvizovanom i krajnje nehigijenskom naselju postane smetnja i ozbiljan socijalni problem, vlasti odlučuju da ih presele na dalju lokaciju, u Oblast 10. Vodja ove operacije premeštanja je Vikus Van De Merv, birokrata nedorastao ovakvom zadatku, koji je svoju karijeru dobio u miraz. Naravno, ne bivaju svi vanzemaljci srećni zbog ove odluke, i komplikacije mogu da počnu!
Jedino zvučno ime koje stoji iza ovog projekta je Piter Džekson (Gosporad prstenova, King Kong), koji je bio zadužen za produkciju filma. Reditelju filma District 9, ujedno i jednom od scenarista, Nilu Blomkampu ovo je prvo dugometražno ostvarenje. Glavni akter Vikus, takodje je široj javnosti nepoznati glumac Šarlto Kopli. Budžet filma bio je samo 30 miliona dolara, što je prilično skromno za jedan sf film.
District 9 je izgradjen na idejama koje je Blomkamp već istraživao u svom kratkom filmu iz 2005. godine Živ u Joburgu (Alive in Joburg). Sećanja na detinjstvo provedeno u eri Aparthejda takodje su dala svoj doprinos. Neiskvarenost prethodnim (ozbiljnijim) rediteljskim poduhvatima je, uz neosporan talenat, pomogla Blomkampu da premisu filma, za koju se mora reći da nije nova, niti originalna, odvede u potpuno novom i originalnom pravcu. U radnju filma nas uvodi niz kvazi-dokumentarnih segmenata i intervjua koji sažimaju prethodnih dvadesetak godina, od dolaska vanzemaljaca, a ostatak priče je ispričan u trećem licu i bavi se dogadjajima koji se odvijaju u samo 72 sata. Fokus radnje filma District 9 nije na dolasku vanzemaljaca, nego na operaciji njihovog preseljenja u District 10. Dokumentarni elementi su gotovo savršeno uklopljeni i pažljivo nas doziraju informacijama, kako bi upućeni mogli da pratimo trenutna dešavanja. Doduše, upravo takav fokus ostavlja nas bez odgovora na neka pitanja koja priču, pogotovu tih 20 godina, razjašnjavaju do kraja, ali je to možda upravo prostor za neke nove nastavke, ili bar neka nova razmišljanja!
District 9 je izgradjen na idejama koje je Blomkamp već istraživao u svom kratkom filmu iz 2005. godine Živ u Joburgu (Alive in Joburg). Sećanja na detinjstvo provedeno u eri Aparthejda takodje su dala svoj doprinos. Neiskvarenost prethodnim (ozbiljnijim) rediteljskim poduhvatima je, uz neosporan talenat, pomogla Blomkampu da premisu filma, za koju se mora reći da nije nova, niti originalna, odvede u potpuno novom i originalnom pravcu. U radnju filma nas uvodi niz kvazi-dokumentarnih segmenata i intervjua koji sažimaju prethodnih dvadesetak godina, od dolaska vanzemaljaca, a ostatak priče je ispričan u trećem licu i bavi se dogadjajima koji se odvijaju u samo 72 sata. Fokus radnje filma District 9 nije na dolasku vanzemaljaca, nego na operaciji njihovog preseljenja u District 10. Dokumentarni elementi su gotovo savršeno uklopljeni i pažljivo nas doziraju informacijama, kako bi upućeni mogli da pratimo trenutna dešavanja. Doduše, upravo takav fokus ostavlja nas bez odgovora na neka pitanja koja priču, pogotovu tih 20 godina, razjašnjavaju do kraja, ali je to možda upravo prostor za neke nove nastavke, ili bar neka nova razmišljanja!
Nil Blomkamp je filmom District 9 dotakao mnoga kompleksna i bolna pitanja koja smo sami sebi nametnuli i bez nužnog prisustva vanzemeljaca. Rasna netrpeljivost, rasizam, (zlo)upotreba tehnologije, život u getu (Aparthejd), ljudska prava, ljudska pohlepa samo su neka od njih. Vanzemaljci su preuzeli ulogu marginalizovanih društvenih grupa, radnici nadležne organizacije MNU su delovi korporativnog mehanizma koji svet prilagodjava svojim potrebama, ne prezajući od toga kojim će sredstvom stići do cilja, članovi nigerijske bande su profiteri i kriminalci koji kratkovido gledaju samo svoje interese. Slika moralne degradacije urbanog čoveka jasno je vidljiva na svakom koraku.
District 9 po mnogim elementima odskače od žanrovskih okvira na koje smo navikli, ili da kažem na koje smo naviknuti. Za početak, radnja filma nije smeštena u neki američki megalopolis, i nisu Vil Smit i Brus Vilis ti koji imaju sudbinu sveta u rukama. Kontekst Južne Afrike je lakše naglasio aspekt socijalne razlike, siromaštva, nehigijene, neracionalne samovolje. Drugo, umesto Spilbergovih vanzemaljaca, ovi, smešteni u logorske uslove Oblasti 9, nisu osvajači, već umorne izbeglice koje su se slučajno zatekle tu gde jesu, šetajući se izmedju insekata i ljuskara na skali evolucije. Dalje, glumačku ekipu filma čine glumci kojima je ovaj film bio prva ozbiljna uloga i koji su se u tome odlično snašli, pogotovu Šarlto Kopli, koji je zapravo jedini razradjeni lik u filmu.
Sve u svemu, Dictrict 9 je jedno od (naj)boljih sf i filmskih uopšte ostvarenja ove godine, ako ne i u zadnje vreme, čija toliko puta obradjivana priča o bliskom susretu ljudi i vanzemaljaca je sveže, originalne, drugačije vrste!
Нема коментара:
Постави коментар