Danas je 8.septembar, Medjunarodni dan pismenosti. Kako javljaju mediji, procenjuje se da u našoj zemlji (koja nema više 10 miliona stanovnika, nema više ni 8, pitanje je i za 7 miliona) ima oko 1.3 miliona nepismenih, ili onih koji nemaju završenu ni osnovnu školu! Sa razvojem tehnike i društva uopšte, standardi pismenosti se stalno pomeraju. Nekada je bilo dovoljno da čovek zna da se potpiše, onda da zna da čita i piše, da ima četiri razreda osnovne škole, da ima osam razreda osnovne škole. Danas se težište polako prenosi na završenoj srednjoj školi, na znanju stranih jezika, poznavaju osnovnog rada na računaru! Pitanje je kolika je stvarna funkcionalan pismenost u našoj zemlji! Koliki je broj ljudi koji nakon završene osnovne škole osim presavijenog tabaka svedočanstva sa sobom ponesu i neko znanje koje će umeti da primene u životnim bitkama koje su pre njima. Verujem da bi onda cifra nadmašila ne 1.3 nego 2.3 miliona, da ne idem dalje. Na 6 miliona stanovnika (ajde 7, zbog zlih jezika), to je 30% stanovnika! U 21. veku!
Sliku sa vrha slikao je jedan moj prijatelj ispred jednog manstira (mislim da je u pitanju Ljubostinja, nebitno je i ako grešim). Takvih primera je puno, svuda oko nas, a tek po netu! Ne može se reći da ovaj čovek ne zna slova, verovatno je završio osnovnu. Da li da kažemo da je zbog toga pismen?! Rezultati PISA testa pokazuju da je 50% (PEDESET, nije greška) učenka u našoj zemlji funkcionalno nepismeno. Testiranje rade djaci prve godina srednjih škola, dakle oni koji su završili osnovnu. Makar su tako pokazali rezultati testiranja iz 2003. i 2006. Pri tom su pritisci na prosvetu sve veći, stanje u državi se neretko lomi o ledja upravo prosveti. Najavljuju se racionalizacije i funkcionalna odeljenja od po 30 djaka. Funkcionalna možda trenutno za državnu kasu, ali za tu decu, za njihovu pismenost i državu i njenu kasu dugoročno, to je najava katastrofe. Neko će valjda početi i o tome da razmišlja.
Ove godine je radjeno ponovno PISA testiranje. Rezultati se još obradjuju, pa ih nema. Nekako nisam optimista što se tih rezultata tiče. Ali možda će baš oni takvi kakvi budu bili, skrenuti konačno pažnju na ovu rak ranu društva i ukloniti ružičaste zastave ilizija iza kojih često volimo da se krijemo!
Ove godine je radjeno ponovno PISA testiranje. Rezultati se još obradjuju, pa ih nema. Nekako nisam optimista što se tih rezultata tiče. Ali možda će baš oni takvi kakvi budu bili, skrenuti konačno pažnju na ovu rak ranu društva i ukloniti ružičaste zastave ilizija iza kojih često volimo da se krijemo!
Šta je PISA test?
ОдговориИзбришиI šta se podrazumeva pod "nepismen"? Ja sam sada skroz zbunjena, da li možeš negde da nađeš definiciju tog pojma? Da li je to neko ko ne zna pravilno da napiše sva slova, ili neko ko ne zna pravopis, ili možda neko ko ne zna da pravilno otkuca slova na tastaturi računara? Na kraju krajeva, rukopis sa table na slici mi uopšte ne izgleda kao rukopis nepismenog čoveka - slova su ujednačena i spretno napisana, dok bi neko polu-pismen imao nezgrapan rukopis, rotirao bi slova, a možda i mešao 2 pisma - e sad, to što on ne ume da GOVORI... :o)))
Cifra od 2,3 miliona nepismenih zvuči jezivo, ali, s obzirom da nemamo jasnu definiciju pojma "nepismen", taj podatak za sada treba primiti sa rezervom.
PISA je međunarodni program procene učeničkih postignuća (Programme for International Student Assessment). To je najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja. Realizuje se u organizaciji OECD-a od 1997. godine u trogodišnjim intervalima. Testiranja su u svetu krenula od 2000., a mi smo se priključili projektu 2003. Osnovni cilj je da se omogući zemljama učesnicama da donose strateške odluke u obrazovanju na osnovu empirijskih podataka o postignućima učenika i uslovima u kojima se oni školuju. Testiraju se djaci uzrasta od 15 godina, što je po našem obrazovnom sistemu prva godina srednje škole.
ОдговориИзбришиNaglasak se stavlja na funkcionalnim znanjima, tj da li učenici umeju da primene stečeno znanje. Zadaci su vezani za realne situacije u kojima se učenici mogu naći. Pismenost se ispituje u tri domena: matematika, čitanje i prirodne nauke. Skale su standardizovane tako da je prosečno postignuće fiksirano na 500 poena, a standardna devijacija na 100. To znači da se uspeh izmedju 400 i 600 poena smatra prosečnim, preko 600 nadprosečnim, a oni ispod 400 poena se smatraju funkcionalno nepismenima.
Takvih je kod nas oko 50%. Oni zanju da čitaju i pišu, znaju da prepričaju neku lekciju ili urade poneki zadatak, ali ne i da to znanje odlepe od teorijskog nivoa i primene ga u praksi, ne umeju da povezuju i uporedjuju stvari, niti da donose adekvatne zaključke.
To je funkcionalna nepismenost!
detaljnije o PISA projektu možete videti na:
http://www.pisaserbia.org/o-pisa-projektu
Ah, znači "nepismen" nije samo nepismen, nego je na fin način rečeno "priglup". Onda ovakav rezultat niije ni čudo, jer posledice Granda i meksičkih serija na krhke mozgove širokih narodnih masa su dalekosežne...
ОдговориИзбриши